Milo Đukanović obavestio javnost da podnosi ostavku uz reči "odlazim čiste savesti i uzdignuta čela". Igor Lukšić predložen za novog premijera. Sa mesta potpredsednika Vlade Crne Gore povlači se i Svetozar Marović.
Milo Đukanović saopštio je danas javnosti da je odllučio da podnese ostavku na premijersku funkciju.
On je na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da odluka o ostavci nije nova i nije ishitrena, kao i da nije donesena pod pritiskom iznutra ili spolja.
Đukanović je rekao da vreme koje je proveo na najodgovornijim funkcijama dugo - dve decenije.
"Odlazim čiste savesti i uzdignuta čela, zadovoljan sa onim što sam uradio", rekao je Đukanović.
"Povukao sam se nakon uspešnog referenduma 2006.godine i redovnih izbora održanih u jesen 2006, nakon ubedljive pobede Koalicije za evropsku Crnu Goru. Splet okolnosti je učinio da 2008. ponovo dođem na vlast. Danas kada je Crna Gora stabilna država koja je izašla iz recesije, kada je postala kandidat za članstvo u EU i kada se nalazi u predvorju NATO-a prepoznata kao uspešna evropska priča na Balkanu i faktor regionalne stabilnosti stekli su se uslovi za moje povlačenje iz izvršne vlasti", rekao je Đukanović.
On je istakao da je procenio da ličnim činom o povlačenju sa mesta predsednika Vlade stvara uslove za promene u Vladi, "čime će potvrditi da Crna Gora ima evropski kapacitet da nastavi putem političkih i ekonomskih reformi".
Đukanović je potvrdio da će ostati na čelu DPS, da ostaje u Crnoj Gori i da će nastaviti da se bavi biznisom.
"Sve što sam uradio podložno je sudu javnosti i sudu istorije i danas i sutra. Ostajem u Crnoj Gori i kao političan čovek u vrhu Demokratske partije socijalista i da se profesionalno bavim nekim mirnijim poslovima", rekao je Đukanović.
Upitan da li se plaši da će završiti kao bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, Đukanović je kazao da je svako "poistovećivanje sa scenarijima u okruženju samo posledica neprofesionalnosti ljudi koji rade u nekim medijima u Crnoj Gori i njihove pataloške opsednusti njime".
"Želim im da ih to što pre prođe", kazao je Đukanović i dodao da "čita ta trućanja".
Upitan da li namerava da se vrati na mesto premijera, kao što je uradio nakon što se 2006. godine povukao sa državnih funkcija i da li može garantovati da recimo 2013. ponovo neće biti premijer, on je kazao "Bože zdravlja, videćemo", ali je dodao da se nada da će njegova odluka da ode sa mesta premijera biti trajna.
Upitan da li je ubeđen da Lukšić ima kapacitete da ga zameni na premijerskoj funkciji, Đukanović je rekao da jeste, te da ne bi bio toliko neodgovororan da za mandatara predloži nekog u čije sposobnosti ne veruje.
On je podsetio da je bio mlađi od Lukšića kada je postao premijer Crne Gore i poručio da uprkos svojoj mladosti on baštini veoma bogato profesionalno iskustvo.
Đukanović je obavestio danas Predsedništvo DPS da se povlači sa funkcije, a rukovodstvo vladajuće partije za mandatara je odredilo dosadašnjeg potpredsednika vlade i ministra finansija Igora Lukšića, saznaje TVCG.
Očekuje se da Lukšić poslanicima crnogorskog parlamenta uskoro saopšti sastav svog kabineta. TVCG saznaje da će biti promena u sastavu vlade.
Dosadašnji potpredsednik vlade Svetozar Marović danas je potvrdio ranije saopštenu nameru o napuštanju vlade u slučaju Đukanovićevog odlaska.
Prema Forbsovoj listi najbogatijih predsednika nalazi se na 20. mestu u svetu sa bogatstvom koje se procenjuje na 14,8 miliona dolara.
Đukanović potiče iz porodice kojoj je, reklo bi se, vlast u krvi. U vreme Kraljevine Jugoslavije, njegov deda Blažo Đukanović je bio zetski Ban, a tokom rata je bio gospodar Crne Gore, Boke kotorske i Sandžaka, kao general četničkih snaga koje su se borile na tim prostorima. Milov sin nosi ime po dedi.
Vrata Saveza komunista otvorio mu je otac Radovan, koji je bio istaknuti komunistički funkcioner, a nakon obaranja republičke vlasti, januara 1989. godine, Đukanović nalazi mesto u vladajućoj garnituri.
Politički je bio aktivan još na fakultetu, gde je bio predsednik omladinske organizacije.
Po završetku studija počinje da se profesionalno bavi političkim radom. Od 1986. do 1988. godine bio je član Predsedništva Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine (SSO), zatim član Predsedništva SSO Jugoslavije, a od 1989. do 1991. sekretar Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore.
Na prvim višestranačkim izborima krajem 1990, kao kandidat Saveza komunista Crne Gore (SK CG) izabran je za poslanika u Skupštini Crne Gore, a 15. februara 1991. godine za predsednika Vlade Republike Crne Gore.
U to vreme bio je najmlađi premijer u Evropi. Na istu funkciju je uzastopno biran još dva puta, posle konstituisanja druge višestranačke Skupštine, 5. marta 1993. godine i novembra 1996. godine. Na tu funkciju sva tri puta ga je predložio predsednik Republike Crne Gore Momir Bulatović.
Za predsednika Crne Gore izabran je 19. oktobra 1997. (u drugom krugu) kada je dobio 174.745 glasova. Njegov protivkandidat Momir Bulatović dobio je 169.257 glasova.
Na funkciju predsednika Crne Gore podneo je ostavku 25. novembra 2002, a 8. januara 2003. ponovo je postao premijer.
U samostalnoj Crnoj Gori, odlukom Vlade 20. juna 2006. Đukanović je preuzeo i resor ministarstva odbrane do završetka septembarskih parlamentarnih izbora.
Posle apsolutne pobede njegove koalicije (DPS-SDP) na septembarskim parlamentarnim izborima 2006. Đukanović se povukao sa najviših državnih funkcija, a na mesto premijera došao je Željko Šturanović.
Posle povlačenja Šturanovića sa mesta premijera Crne Gore, 29. februara 2008. Đukanović je ponovo, peti put, izabran za premijera.
Član je Demokratske partije socijalista (DPS) od njenog osnivanja, od proleća 1991. kada je SK CG promenio naziv u DPS.
DPS se pod tim imenom prvi put pojavila na izborima 20. decembra 1992. kada je u republičkom parlamentu CG osvojila 46 od 85 poslaničkih mesta.
Đukanović je godinama bio potpredsednik ove stranke. Ostavku na tu funkciju podneo je 25. marta 1997, nakon kritika koje su mu uputili neki članovi DPS i njen predsednik Momir Bulatović zbog izjava u štampi u kojima kritikuje vlast u Beogradu i ličnost predsednika Srbije, Slobodana Miloševića.
Mesec dana kasnije, na predlog Momira Bulatovića, ponovo je postao potpredsednik DPS-a, ali su se sukobi u stranci i dalje nastavili, dok nije došlo i do konačnog rascepa i podele DPS-a na dve stranke istog naziva.
Na kongresu otcepljenog krila stranke, koje je podržavalo Momira Bulatovića, u Kolašinu 1997. godine, Momir Bulatović je izabran za predsednika, a u martu 1998. ta stranka je promenila ime u Socijalistička narodna partija (SNP).
Drugo krilo DPS-a, okupljeno oko Mila Đukanovića, održalo je Treći kongres stranke 31. oktobra 1998. godine, na kojem je usvojen novi Statut.
Glavni odbor DPS-a je, prema novom Statutu, na sednici od 9. novembra 1998. godine, izabrao Predsedništvo DPS-a, koje je novi organ upravljanja strankom i broji 11 članova.
Milo Đukanović je izabran za jednog od članova i faktički za prvog čoveka DPS-a.
Od tada je Đukanović lider DPS-a. Na Petom kongresu DPS-a 19. maja 2007. ponovo je izabran za predsednika stranke.
Koalicija Evropska Crna Gora Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima u martu 2009. osvojila je apsolutnu pobedu sa 46 osvojenih mandata u Skupštini Crne Gore, a Đukanović je 10. juna te godine šesti put izabran za predsednika vlade Crne Gore.
Bio je predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije.
Dobitnik je Nagrade za mir i Medalje za mir u svetu za 2004. koju Međunarodna asocijacija svetskih edukatora mira dodeljuje svake godine (od 1973.) istaknutim političkim ličnostima za njihov doprinos ciljevima mira i regionalne stabilnosti. Nagradu "Ličnost godine" za 2006. godinu dobio je od sarajevskog lista "Dnevni avaz".
Dobitnik je Povelje Evropskog centra za mir (EPCD) Univerziteta za mir UN 2007. godine, a iste godine je primio i počasno priznanje za humanizam Internacionalne lige humanista (ILH). Za protektora Evropske akademije nauka i umetnosti izabran je 6. marta 2010. godine.
Đukanović je 28. marta 2008. godine saslušan u Tužilaštvu u Bariju (Italija) u okviru istrage o mafijaškom udruživanju radi šverca cigareta i pranja novca. Njegovo svedočenje je arhivirano.
Sud u Bariju odlučio je 21. maja 2009. da arhivira slučaj protiv Mila Đukanovića, u vezi sa trgovinom cigaretama.
Govori ruski, a služi se engleskim jezikom. Oženjen je Lidijom Kuč, imaju sina Blaža.
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici 10. juna 1998. godine na smeru preduzetništvo.
Na istom fakultetu magistrirao je 3. oktobra 2002. godine na temu "Spontani poredak i tranzicija" i doktorirao 10. septembra 2005. godine na temu "Tranzicija - proces ostvarivanja ekonomskih i političkih sloboda".
U periodu jun 1998. godine - februar 2000. godine radio je kao saradnik na implementaciji programa pomoći Evropske komisije "Obnova" u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore.
Od februara 2000. godine do januara 2001. godine radio je kao savetnik za međunarodne odnose u DPS-u.
U periodu januar - maj 2001. godine obavljao je poslove sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. Od marta 2003. godine do juna 2006. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Četiri puta je biran za poslanika u Skupštini Crne Gore (2001, 2002, 2006. i 2008. godine).
U periodu januar - april 2003. godine bio je savetnik predsednika Vlade za odnose s javnošću. Od marta 2003. godine do februara 2004. godine obavljao je poslove zamenika ministra spoljnih poslova Srbije i Srne Gore.
Od februara 2004. godine biran je na dužnost ministra finansija četiri puta, a od decembra 2008. godine za potpredsednika Vlade dva puta.
Od 2006. godine guverner je u ime Crne Gore u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Docent je i predavač na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis u Podgorici, na predmetima Ekonomija i razvoj i Tržišni proces, a u letnjim semestrima 2004, 2005. i 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Podgorici bio je saradnik na smeru preduzetništvo.
Objavio je više stručnih radova i knjiga. U jesen 2001. godine objavio je knjigu poezije i proze „Knjiga smijeha“.
Tečno govori engleski, služi se francuskim i italijanskim jezikom.
U braku je sa Natašom i ima kćerke Sofi i Dariu.
(agencije/MONDO)
On je na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da odluka o ostavci nije nova i nije ishitrena, kao i da nije donesena pod pritiskom iznutra ili spolja.
Đukanović je rekao da vreme koje je proveo na najodgovornijim funkcijama dugo - dve decenije.
"Odlazim čiste savesti i uzdignuta čela, zadovoljan sa onim što sam uradio", rekao je Đukanović.
"Povukao sam se nakon uspešnog referenduma 2006.godine i redovnih izbora održanih u jesen 2006, nakon ubedljive pobede Koalicije za evropsku Crnu Goru. Splet okolnosti je učinio da 2008. ponovo dođem na vlast. Danas kada je Crna Gora stabilna država koja je izašla iz recesije, kada je postala kandidat za članstvo u EU i kada se nalazi u predvorju NATO-a prepoznata kao uspešna evropska priča na Balkanu i faktor regionalne stabilnosti stekli su se uslovi za moje povlačenje iz izvršne vlasti", rekao je Đukanović.
On je istakao da je procenio da ličnim činom o povlačenju sa mesta predsednika Vlade stvara uslove za promene u Vladi, "čime će potvrditi da Crna Gora ima evropski kapacitet da nastavi putem političkih i ekonomskih reformi".
Đukanović je potvrdio da će ostati na čelu DPS, da ostaje u Crnoj Gori i da će nastaviti da se bavi biznisom.
"Sve što sam uradio podložno je sudu javnosti i sudu istorije i danas i sutra. Ostajem u Crnoj Gori i kao političan čovek u vrhu Demokratske partije socijalista i da se profesionalno bavim nekim mirnijim poslovima", rekao je Đukanović.
Upitan da li se plaši da će završiti kao bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, Đukanović je kazao da je svako "poistovećivanje sa scenarijima u okruženju samo posledica neprofesionalnosti ljudi koji rade u nekim medijima u Crnoj Gori i njihove pataloške opsednusti njime".
"Želim im da ih to što pre prođe", kazao je Đukanović i dodao da "čita ta trućanja".
Upitan da li namerava da se vrati na mesto premijera, kao što je uradio nakon što se 2006. godine povukao sa državnih funkcija i da li može garantovati da recimo 2013. ponovo neće biti premijer, on je kazao "Bože zdravlja, videćemo", ali je dodao da se nada da će njegova odluka da ode sa mesta premijera biti trajna.
Upitan da li je ubeđen da Lukšić ima kapacitete da ga zameni na premijerskoj funkciji, Đukanović je rekao da jeste, te da ne bi bio toliko neodgovororan da za mandatara predloži nekog u čije sposobnosti ne veruje.
On je podsetio da je bio mlađi od Lukšića kada je postao premijer Crne Gore i poručio da uprkos svojoj mladosti on baštini veoma bogato profesionalno iskustvo.
Đukanović je obavestio danas Predsedništvo DPS da se povlači sa funkcije, a rukovodstvo vladajuće partije za mandatara je odredilo dosadašnjeg potpredsednika vlade i ministra finansija Igora Lukšića, saznaje TVCG.
Očekuje se da Lukšić poslanicima crnogorskog parlamenta uskoro saopšti sastav svog kabineta. TVCG saznaje da će biti promena u sastavu vlade.
Dosadašnji potpredsednik vlade Svetozar Marović danas je potvrdio ranije saopštenu nameru o napuštanju vlade u slučaju Đukanovićevog odlaska.
Biografija Mila Đukanovića
Đukanović je rođen 15. februara 1962. godine u Nikšiću. U tom gradu je započeo školovanje, a nastavio u Podgorici, gde je završio gimnaziju i Ekonomski fakultet.Prema Forbsovoj listi najbogatijih predsednika nalazi se na 20. mestu u svetu sa bogatstvom koje se procenjuje na 14,8 miliona dolara.
Đukanović potiče iz porodice kojoj je, reklo bi se, vlast u krvi. U vreme Kraljevine Jugoslavije, njegov deda Blažo Đukanović je bio zetski Ban, a tokom rata je bio gospodar Crne Gore, Boke kotorske i Sandžaka, kao general četničkih snaga koje su se borile na tim prostorima. Milov sin nosi ime po dedi.
Vrata Saveza komunista otvorio mu je otac Radovan, koji je bio istaknuti komunistički funkcioner, a nakon obaranja republičke vlasti, januara 1989. godine, Đukanović nalazi mesto u vladajućoj garnituri.
Politički je bio aktivan još na fakultetu, gde je bio predsednik omladinske organizacije.
Po završetku studija počinje da se profesionalno bavi političkim radom. Od 1986. do 1988. godine bio je član Predsedništva Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine (SSO), zatim član Predsedništva SSO Jugoslavije, a od 1989. do 1991. sekretar Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore.
Na prvim višestranačkim izborima krajem 1990, kao kandidat Saveza komunista Crne Gore (SK CG) izabran je za poslanika u Skupštini Crne Gore, a 15. februara 1991. godine za predsednika Vlade Republike Crne Gore.
U to vreme bio je najmlađi premijer u Evropi. Na istu funkciju je uzastopno biran još dva puta, posle konstituisanja druge višestranačke Skupštine, 5. marta 1993. godine i novembra 1996. godine. Na tu funkciju sva tri puta ga je predložio predsednik Republike Crne Gore Momir Bulatović.
Za predsednika Crne Gore izabran je 19. oktobra 1997. (u drugom krugu) kada je dobio 174.745 glasova. Njegov protivkandidat Momir Bulatović dobio je 169.257 glasova.
Na funkciju predsednika Crne Gore podneo je ostavku 25. novembra 2002, a 8. januara 2003. ponovo je postao premijer.
U samostalnoj Crnoj Gori, odlukom Vlade 20. juna 2006. Đukanović je preuzeo i resor ministarstva odbrane do završetka septembarskih parlamentarnih izbora.
Posle apsolutne pobede njegove koalicije (DPS-SDP) na septembarskim parlamentarnim izborima 2006. Đukanović se povukao sa najviših državnih funkcija, a na mesto premijera došao je Željko Šturanović.
Posle povlačenja Šturanovića sa mesta premijera Crne Gore, 29. februara 2008. Đukanović je ponovo, peti put, izabran za premijera.
Član je Demokratske partije socijalista (DPS) od njenog osnivanja, od proleća 1991. kada je SK CG promenio naziv u DPS.
DPS se pod tim imenom prvi put pojavila na izborima 20. decembra 1992. kada je u republičkom parlamentu CG osvojila 46 od 85 poslaničkih mesta.
Đukanović je godinama bio potpredsednik ove stranke. Ostavku na tu funkciju podneo je 25. marta 1997, nakon kritika koje su mu uputili neki članovi DPS i njen predsednik Momir Bulatović zbog izjava u štampi u kojima kritikuje vlast u Beogradu i ličnost predsednika Srbije, Slobodana Miloševića.
Mesec dana kasnije, na predlog Momira Bulatovića, ponovo je postao potpredsednik DPS-a, ali su se sukobi u stranci i dalje nastavili, dok nije došlo i do konačnog rascepa i podele DPS-a na dve stranke istog naziva.
Na kongresu otcepljenog krila stranke, koje je podržavalo Momira Bulatovića, u Kolašinu 1997. godine, Momir Bulatović je izabran za predsednika, a u martu 1998. ta stranka je promenila ime u Socijalistička narodna partija (SNP).
Drugo krilo DPS-a, okupljeno oko Mila Đukanovića, održalo je Treći kongres stranke 31. oktobra 1998. godine, na kojem je usvojen novi Statut.
Glavni odbor DPS-a je, prema novom Statutu, na sednici od 9. novembra 1998. godine, izabrao Predsedništvo DPS-a, koje je novi organ upravljanja strankom i broji 11 članova.
Milo Đukanović je izabran za jednog od članova i faktički za prvog čoveka DPS-a.
Od tada je Đukanović lider DPS-a. Na Petom kongresu DPS-a 19. maja 2007. ponovo je izabran za predsednika stranke.
Koalicija Evropska Crna Gora Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima u martu 2009. osvojila je apsolutnu pobedu sa 46 osvojenih mandata u Skupštini Crne Gore, a Đukanović je 10. juna te godine šesti put izabran za predsednika vlade Crne Gore.
Bio je predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije.
Dobitnik je Nagrade za mir i Medalje za mir u svetu za 2004. koju Međunarodna asocijacija svetskih edukatora mira dodeljuje svake godine (od 1973.) istaknutim političkim ličnostima za njihov doprinos ciljevima mira i regionalne stabilnosti. Nagradu "Ličnost godine" za 2006. godinu dobio je od sarajevskog lista "Dnevni avaz".
Dobitnik je Povelje Evropskog centra za mir (EPCD) Univerziteta za mir UN 2007. godine, a iste godine je primio i počasno priznanje za humanizam Internacionalne lige humanista (ILH). Za protektora Evropske akademije nauka i umetnosti izabran je 6. marta 2010. godine.
Đukanović je 28. marta 2008. godine saslušan u Tužilaštvu u Bariju (Italija) u okviru istrage o mafijaškom udruživanju radi šverca cigareta i pranja novca. Njegovo svedočenje je arhivirano.
Sud u Bariju odlučio je 21. maja 2009. da arhivira slučaj protiv Mila Đukanovića, u vezi sa trgovinom cigaretama.
Govori ruski, a služi se engleskim jezikom. Oženjen je Lidijom Kuč, imaju sina Blaža.
Biografija Igora Lukšića
Igor Lukšić, najmlađi potpredsednik Vlade, rođen je 14. juna 1976. godine u Baru, gde je završio osnovnu i srednju školu.Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici 10. juna 1998. godine na smeru preduzetništvo.
Na istom fakultetu magistrirao je 3. oktobra 2002. godine na temu "Spontani poredak i tranzicija" i doktorirao 10. septembra 2005. godine na temu "Tranzicija - proces ostvarivanja ekonomskih i političkih sloboda".
U periodu jun 1998. godine - februar 2000. godine radio je kao saradnik na implementaciji programa pomoći Evropske komisije "Obnova" u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore.
Od februara 2000. godine do januara 2001. godine radio je kao savetnik za međunarodne odnose u DPS-u.
U periodu januar - maj 2001. godine obavljao je poslove sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. Od marta 2003. godine do juna 2006. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Četiri puta je biran za poslanika u Skupštini Crne Gore (2001, 2002, 2006. i 2008. godine).
U periodu januar - april 2003. godine bio je savetnik predsednika Vlade za odnose s javnošću. Od marta 2003. godine do februara 2004. godine obavljao je poslove zamenika ministra spoljnih poslova Srbije i Srne Gore.
Od februara 2004. godine biran je na dužnost ministra finansija četiri puta, a od decembra 2008. godine za potpredsednika Vlade dva puta.
Od 2006. godine guverner je u ime Crne Gore u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Docent je i predavač na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis u Podgorici, na predmetima Ekonomija i razvoj i Tržišni proces, a u letnjim semestrima 2004, 2005. i 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Podgorici bio je saradnik na smeru preduzetništvo.
Objavio je više stručnih radova i knjiga. U jesen 2001. godine objavio je knjigu poezije i proze „Knjiga smijeha“.
Tečno govori engleski, služi se francuskim i italijanskim jezikom.
U braku je sa Natašom i ima kćerke Sofi i Dariu.
(agencije/MONDO)
