Bivši šef UNMIK-ove Kancelarije za nestale osobe i forenziku Hoze Pablo Barajbar izjavio je da je prve informacije o trgovini ljudskim organima na Kosovu dobio od osam svedoka, koji su u međuvremenu doslovno nestali.
Barajbar, koji je 2004. godine, uzeo uzorke u okolini zloglasne "žute kuće" i koji je pre dve godine najavio da će istraga Dika Martija biti najbolji način da se otkrije šta se stvarno događalo, kazao je za "Večernje novosti" da je te informacije dobio krajem 2002. ili početkom 2003. godine.
On je rekao da su neki svedoci tvrdili da su bili u "žutoj kući" na severu Albanije, drugi su govorili da su videli kako se iz nje iznose tela i sahranjuju na lokalnom groblju, dok su neki govorili i da su prevozili ljude u Albaniju.
"Nismo razgovarali ni sa kim ko je rekao da je učestvovao u onome što se navodno događalo u 'žutoj kući' ili da je, recimo, bio otet", naveo je Barajbar.
Barajbar je istakao da je i tokom obilaska potencijalnog mesta zločina "bilo tragova koje je trebalo pratiti", kao što su bočice lekova i hirurški kontejner, ocenivši da je bilo dovoljno informacija da se istraga nastavi.
Prema njegovim rečima, istraga o zločinima završila se odlaskom UNMIK-ovog tima u Burelj, iz više razloga, a jedan od njih je što je ubrzo počela istraga protiv Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja.
"Kada se to dogodilo, svi izvori koji su mogli da nas odvedu do groblja i da nam pokažu gde su tačno tela zakopana doslovno su nestali", rekao je Barajbar i dodao da su svedoci počeli da se kriju, nisu hteli da govore ili da su pobegli.
Izveštaj UNMIK-a koji je potpisao Barajbar, a koji je kompletiran tek nedavno i o kome se ćutalo četiri godine, otkriva da su istražitelji i forenzičari 4. februara 2004. godine, tragove zločina našli 15 kilometara severno od mesta Burelj.
Na jednom otpadu pronađen je prazan plastični kontejner za držanje opreme neophodne za intravensku terapiju, špric, prazna bočica tranksena, koji se koristi i za smirenje i za intravenske anestezije, kao i antibiotici, ambalaža od pilula, komadi materijala od hirurških kombinezona, bočice raznih tableta i prazna futrola za pištolj.
Svi dokazi su, prema Barajbarovim rečima, predati su oficiru za bezbednost Haškog tribunala Hanu Koski, i uništeni su sledeće godine, pišu "Novosti".
(Tanjug)
On je rekao da su neki svedoci tvrdili da su bili u "žutoj kući" na severu Albanije, drugi su govorili da su videli kako se iz nje iznose tela i sahranjuju na lokalnom groblju, dok su neki govorili i da su prevozili ljude u Albaniju.
"Nismo razgovarali ni sa kim ko je rekao da je učestvovao u onome što se navodno događalo u 'žutoj kući' ili da je, recimo, bio otet", naveo je Barajbar.
Barajbar je istakao da je i tokom obilaska potencijalnog mesta zločina "bilo tragova koje je trebalo pratiti", kao što su bočice lekova i hirurški kontejner, ocenivši da je bilo dovoljno informacija da se istraga nastavi.
Prema njegovim rečima, istraga o zločinima završila se odlaskom UNMIK-ovog tima u Burelj, iz više razloga, a jedan od njih je što je ubrzo počela istraga protiv Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja.
"Kada se to dogodilo, svi izvori koji su mogli da nas odvedu do groblja i da nam pokažu gde su tačno tela zakopana doslovno su nestali", rekao je Barajbar i dodao da su svedoci počeli da se kriju, nisu hteli da govore ili da su pobegli.
Izveštaj UNMIK-a koji je potpisao Barajbar, a koji je kompletiran tek nedavno i o kome se ćutalo četiri godine, otkriva da su istražitelji i forenzičari 4. februara 2004. godine, tragove zločina našli 15 kilometara severno od mesta Burelj.
Na jednom otpadu pronađen je prazan plastični kontejner za držanje opreme neophodne za intravensku terapiju, špric, prazna bočica tranksena, koji se koristi i za smirenje i za intravenske anestezije, kao i antibiotici, ambalaža od pilula, komadi materijala od hirurških kombinezona, bočice raznih tableta i prazna futrola za pištolj.
Svi dokazi su, prema Barajbarovim rečima, predati su oficiru za bezbednost Haškog tribunala Hanu Koski, i uništeni su sledeće godine, pišu "Novosti".
(Tanjug)
