Francuska i Nemačka predložile su da se odloži pridruživanje Rumunije i Bugarske Šengenskoj zoni zbog nedovoljne kontrole imigracije i organizovanog kriminala, prenela je rumunska agencija Mediafaks.
Francuski ministar za evropske poslove Loran Vokje izjavio je za današnje izdanje lista “Figaro” da će ako Rumunija i Bugarska uđu u Šengen, njihove granice biti i Francuske što može imati značajne posledice za unutrašnju bezbednost zemlje.
On je naveo da 75 odsto ilegalne imigracije u Evropu prolazi kroz jugoistočni deo Evropske unije i ocenio da su nedovoljni napori Rumunije i Bugarske da kontrolišu organizovani kriminal, trgovinu drogom i oružja.
Vokje je rekao da je Rumunja smanjila za 40 odsto prihode carinika, što, kako je rekao, nije najbolja garancija da su oni u potpunosti otporni na korupciju.
Ministar je dodao da zona Šengen funkcioniše na osnovu izuzetno osetljivih podataka i rekao da bi u slučaju da oni dospu u ruke organizovanog kriminala došlo do ugrožavanja evropske bezbednosti.
Rumunija i Bugarska će se pridružiti Šengenskoj zoni kada Evropska unija bude uverena da su te zemlje "rešile pitanje korupcije, organizovanog kriminala i kada granice budu dobro nadgledane", a to može biti kroz jednu ili tri godine, rekao je francuski ministar.
Ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke su nedavno u zajedničkom pismu tražili da se pridruživanje Rumunije i Bugarske zoni Šengena odloži, i da ne bude u martu 2011. kada je bilo planirano.
Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je tada da to zajedničko pismo predstavlja čin diskriminacije prema njegovoj zemlji.
On je naveo da je stav Rumunije "da ne prihvata diskriminaciju", bez obzira da li dolazi od dve snažne evropske države i da ona ima pravo da se bori za svoja prava, kao i da treba da ima iste uslove za ulazak u Šengensku zonu kao i sve druge zemlje.
Rumunska ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova saopštila su da su ispunila sve obaveze za ulazak u šengensku zonu što potvrđuju sve kontrolne misije, pa i poslednja sedma, koje su pozitivno ocenile sposobnost Rumunije da nadgleda ganice na kopnu, moru i vazduhu.
Ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski ocenio je da se zahtev o odlaganju ulaska Rumunije u zonu Šengena zasniva na dva pitanja - na romskoj zajednici i korupciji.
Rumunija je ispunila sve svoje obaveze predviđene za ulazak u Šengen, rekao je Bakonski i dodao da postoje neki problemi, ali i upitao "koja zemlja članica EU se ne suočava s problemima".
Savetnik predsednika države za evropska pitanja Leonard Orban, koji je ranije bio i evropski komesar, upozorio je da će situacija biti sve manje povoljna zbog predizbornih kampanja u raznim evropskim zemljama i zbog debata unutar EU.
Zbog svega toga, Rumunija treba da se bori da odlaganje za zonu Šengen bude što kraće, rekao je Orban dodajući da se više od toga sada "ne može učiniti".
Rumunska opozicija je ocenila da je zemlja stigla u takav položaj samo zbog "spoljne politike koju vodi predsednik Trajan Basesku" i poručila da je Basesku u proteklih šest godina pokazao da je "nesposoban u toj oblasti".
(Beta)
On je naveo da 75 odsto ilegalne imigracije u Evropu prolazi kroz jugoistočni deo Evropske unije i ocenio da su nedovoljni napori Rumunije i Bugarske da kontrolišu organizovani kriminal, trgovinu drogom i oružja.
Vokje je rekao da je Rumunja smanjila za 40 odsto prihode carinika, što, kako je rekao, nije najbolja garancija da su oni u potpunosti otporni na korupciju.
Ministar je dodao da zona Šengen funkcioniše na osnovu izuzetno osetljivih podataka i rekao da bi u slučaju da oni dospu u ruke organizovanog kriminala došlo do ugrožavanja evropske bezbednosti.
Rumunija i Bugarska će se pridružiti Šengenskoj zoni kada Evropska unija bude uverena da su te zemlje "rešile pitanje korupcije, organizovanog kriminala i kada granice budu dobro nadgledane", a to može biti kroz jednu ili tri godine, rekao je francuski ministar.
Ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke su nedavno u zajedničkom pismu tražili da se pridruživanje Rumunije i Bugarske zoni Šengena odloži, i da ne bude u martu 2011. kada je bilo planirano.
Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je tada da to zajedničko pismo predstavlja čin diskriminacije prema njegovoj zemlji.
On je naveo da je stav Rumunije "da ne prihvata diskriminaciju", bez obzira da li dolazi od dve snažne evropske države i da ona ima pravo da se bori za svoja prava, kao i da treba da ima iste uslove za ulazak u Šengensku zonu kao i sve druge zemlje.
Rumunska ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova saopštila su da su ispunila sve obaveze za ulazak u šengensku zonu što potvrđuju sve kontrolne misije, pa i poslednja sedma, koje su pozitivno ocenile sposobnost Rumunije da nadgleda ganice na kopnu, moru i vazduhu.
Ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski ocenio je da se zahtev o odlaganju ulaska Rumunije u zonu Šengena zasniva na dva pitanja - na romskoj zajednici i korupciji.
Rumunija je ispunila sve svoje obaveze predviđene za ulazak u Šengen, rekao je Bakonski i dodao da postoje neki problemi, ali i upitao "koja zemlja članica EU se ne suočava s problemima".
Savetnik predsednika države za evropska pitanja Leonard Orban, koji je ranije bio i evropski komesar, upozorio je da će situacija biti sve manje povoljna zbog predizbornih kampanja u raznim evropskim zemljama i zbog debata unutar EU.
Zbog svega toga, Rumunija treba da se bori da odlaganje za zonu Šengen bude što kraće, rekao je Orban dodajući da se više od toga sada "ne može učiniti".
Rumunska opozicija je ocenila da je zemlja stigla u takav položaj samo zbog "spoljne politike koju vodi predsednik Trajan Basesku" i poručila da je Basesku u proteklih šest godina pokazao da je "nesposoban u toj oblasti".
(Beta)
