Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić pozvao je danas one koji eventualno imaju primedbe na nacrt strategije "Srbija 2020" da se sa konstruktivnim predlozima uključe u javnu raspravu o tom dokumentu, koji je, kako je poručio, i realan i ostvarljiv.
"Svi oni koji kritikuju su dobrodošli, ali predložite alternativu ako je imate", izjavio je Đelić uoči sutrašnje konferencije za novinare na kojoj će zajedno sa premijerom Mirkom Cvetkovićem detaljnije javnosti predočiti strategiju "Srbija 2020".
Prema njegovim rečima, u Srbiji je previše profesionalnih kritičara, a malo onih koji imaju konstruktivne predloge, i sada je trenutak da se svi koji misle da mogu da doprinesu razvoju države u predstojećoj deceniji uključe u javnu raspravu.
"Neki koji su krenuli prvi da kritikuju ono što je predsednik Tadić predložio su tačno oni koji su govorili da Srbija zbog krize ulazi u propast i bankrot. Zašto nam oni danas ne objasne zašto se to nije desilo. Zbog toga što je ova zemlja vođena odgovorno", konstatovao je Đelić.
Kako je objasnio, strategija "Srbija 2020" je nadstranački dokument, na kome su radili stručnjaci iz mnogih oblasti, i garancija da država u godinama kada globalna ekonomska kriza jenjava neće početi da ponovo zaostaje za ostatkom Evrope.
"To nije koncept jedne partije ili koncept vlade, već koncept za našu zemlju", poručio je Đelić.
"Ova strategija, ovaj razvojni plan, jeste ono što Srbija može da postigne da ne izgubimo jos jednu ili dve generacije, nego da se uspostavi ponovo noramalan tok stvari i da svaka generacija koja dolazi živi bar nešto bolje", rekao je Đelić.
Strategija "Srbija 2020", kako je naglasio, nije spisak lepih želja, već skup ciljeva usklađenih sa evropskim ambicijama i bez čijeg ostvarivanja Srbija u budućnosti ne može biti stabilna.
Đelić, koji je jedan od autora Strategije, kazao je da se njen značajan deo odnosi i na nauku i tehnologiju dodajući da je prvi korak da do 2015. godine izdvajanja za nauku dostignu jedan odsto BDP, a do 2020. i do dva osto, od čega bi polovina bila obezbeđena iz privatnog sektora.
"To je veliki zadatak i nisu sve zemlje uspele na tom putu, a da bi u tome uspeli pregovaramo sa velikim brojem tehnoloških firmi iz celog sveta", naveo je Đelić, koji je i ministar za nauku i tehnološki razvoj.
"Kada nemate metale, gas, naftu, budućnost mora biti u ekonomiji znanja", naveo je Đelić dodajući da Srbija možda nikada neće biti dominantna, ali da svakako ima mogućnost da pronađe "glavno mešto u surovoj konkurenciji nacija u domenu ekonomije znanja".
Govoreći o planovima, Đelić je ukazao da je obezbeđeno dovoljno novca za naučni podmladak i da se čak 1.700 mladih prijavilo na poziv za naučne projekte u periodu od 2011. do 2014. godine.
Pored sredstava, od kojih je deo obezbeđen i zahvaljujući Evropskoj investicionoj banci i različitim projektima, plan je, kako je naveo, da se sedeće godine obezbedi i naučna oprema u iznosu od 65 do 100 miliona evra.
Takođe je dodao da su obezbeđena i sredstava za 1.000 nekomercijalnih stanova, kako bi se što veći broj mladih koji su u međuvremenu otišli na usavršavanje u inostranstvo opredelio za to da karijeru i život nastavi u Srbiji.
Njima će se ukazati i mogućnost da sarađuju sa međunarodnim institucijama kroz različite programe, kazao je Đelić navodeći i da je tokom posete Beogradu američkog državnog sekretara Hilari Klinton najavljeno da će se razmotriti mogućnost da SAD finansiraju jedan deo projekata između Amerike i Srbije.
Govoreći o povratku naučnika iz inostranstva, Đelih je kazao da ima i pozitivnih primera onih koji su se već vratili dodajući da je poznati genetičar Miodrag Stojković sada angažovan na izgradnji Centra za matične ćelije u Kragujevcu, gde će postojati kapaciteti da se zaposli više od 50 naših naučnika, od kojih će se neki vratiti iz inostranstva.
Takođe je naveo da se na Institit za fiziku vratilo sedam naučnika, a na Institut za molekularnu genetiku njih desetak.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, u Srbiji je previše profesionalnih kritičara, a malo onih koji imaju konstruktivne predloge, i sada je trenutak da se svi koji misle da mogu da doprinesu razvoju države u predstojećoj deceniji uključe u javnu raspravu.
"Neki koji su krenuli prvi da kritikuju ono što je predsednik Tadić predložio su tačno oni koji su govorili da Srbija zbog krize ulazi u propast i bankrot. Zašto nam oni danas ne objasne zašto se to nije desilo. Zbog toga što je ova zemlja vođena odgovorno", konstatovao je Đelić.
Kako je objasnio, strategija "Srbija 2020" je nadstranački dokument, na kome su radili stručnjaci iz mnogih oblasti, i garancija da država u godinama kada globalna ekonomska kriza jenjava neće početi da ponovo zaostaje za ostatkom Evrope.
"To nije koncept jedne partije ili koncept vlade, već koncept za našu zemlju", poručio je Đelić.
"Ova strategija, ovaj razvojni plan, jeste ono što Srbija može da postigne da ne izgubimo jos jednu ili dve generacije, nego da se uspostavi ponovo noramalan tok stvari i da svaka generacija koja dolazi živi bar nešto bolje", rekao je Đelić.
Strategija "Srbija 2020", kako je naglasio, nije spisak lepih želja, već skup ciljeva usklađenih sa evropskim ambicijama i bez čijeg ostvarivanja Srbija u budućnosti ne može biti stabilna.
Đelić, koji je jedan od autora Strategije, kazao je da se njen značajan deo odnosi i na nauku i tehnologiju dodajući da je prvi korak da do 2015. godine izdvajanja za nauku dostignu jedan odsto BDP, a do 2020. i do dva osto, od čega bi polovina bila obezbeđena iz privatnog sektora.
"To je veliki zadatak i nisu sve zemlje uspele na tom putu, a da bi u tome uspeli pregovaramo sa velikim brojem tehnoloških firmi iz celog sveta", naveo je Đelić, koji je i ministar za nauku i tehnološki razvoj.
"Kada nemate metale, gas, naftu, budućnost mora biti u ekonomiji znanja", naveo je Đelić dodajući da Srbija možda nikada neće biti dominantna, ali da svakako ima mogućnost da pronađe "glavno mešto u surovoj konkurenciji nacija u domenu ekonomije znanja".
Govoreći o planovima, Đelić je ukazao da je obezbeđeno dovoljno novca za naučni podmladak i da se čak 1.700 mladih prijavilo na poziv za naučne projekte u periodu od 2011. do 2014. godine.
Pored sredstava, od kojih je deo obezbeđen i zahvaljujući Evropskoj investicionoj banci i različitim projektima, plan je, kako je naveo, da se sedeće godine obezbedi i naučna oprema u iznosu od 65 do 100 miliona evra.
Takođe je dodao da su obezbeđena i sredstava za 1.000 nekomercijalnih stanova, kako bi se što veći broj mladih koji su u međuvremenu otišli na usavršavanje u inostranstvo opredelio za to da karijeru i život nastavi u Srbiji.
Njima će se ukazati i mogućnost da sarađuju sa međunarodnim institucijama kroz različite programe, kazao je Đelić navodeći i da je tokom posete Beogradu američkog državnog sekretara Hilari Klinton najavljeno da će se razmotriti mogućnost da SAD finansiraju jedan deo projekata između Amerike i Srbije.
Govoreći o povratku naučnika iz inostranstva, Đelih je kazao da ima i pozitivnih primera onih koji su se već vratili dodajući da je poznati genetičar Miodrag Stojković sada angažovan na izgradnji Centra za matične ćelije u Kragujevcu, gde će postojati kapaciteti da se zaposli više od 50 naših naučnika, od kojih će se neki vratiti iz inostranstva.
Takođe je naveo da se na Institit za fiziku vratilo sedam naučnika, a na Institut za molekularnu genetiku njih desetak.
(Tanjug)
