Predstavljen koncept razvoja Srbije do 2020. koji predviđa rast zaposlenosti, bruto domaćeg proizvoda, izvoza i investicija.
Na veoma posećenom okruglom stolu "Vizija bolje budućnosti - Srbija 2020." premijer Srbije Mirko Cvetković ukazao je da koncept razvoja "Srbija 2020" daje viziju bolje budućnosti ukupnog razvoja zemlje.
“Dva najvažnija parametra razvoja Srbije su rast BDP-a po glavi stanovnika koji bi do 2020. trebalo da bude 8.000 evra i rast zaposlenih za više od 400.000”, rekao je premijer.
Prema rečima Cvetkovića, ekonomska strategija ima za cilj da obezbedi veći standard i bolji život stanovništva, što se ostvaruje kroz veću proizvodnju koja mora da bude dugoročno održiva.
Premijer je ukazao da je dosadašnji model razvoja zasnovan na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i potrebi za stranim sredstvima, iscrpeo svoje mogućnosti.
"Suština je da se privredni rast razvija na proizvodnji razmenjivih dobara, povećanju izvoza i investicija``, kazao je premijer.
On je naglasio da su neophodne reforme u svim segmentima društva, zatim smanjenje javne potrošnje i investicije u infrastrukturu i napomenuo da treba definisati strateške sektore u Srbiji, a to su poljoprivreda, građevinarstvo, energetika i saobraćaj.
Cvetković je istakao da su delovi koncepta razvoja "Srbija 2020" već ugrađeni u predlog budžeta za 2011. godinu navodeći da je planirano da se javna potrošnja smanji sa ovogodišnjih skoro pet na 4, 1 odsto bruto domaćeg proizvoda u narednoj godini.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je da je koncept razvoja "Srbija 2020" usaglašen sa planom "Evropa 2020" koji je Evropska komisija usvojila u martu ove godine.
On je istakao da je cilj da u Srbiji do 2020. bude zaposleno dve trećine radno sposobnog stanovništva od 20 do 64 godina, a da je danas ta stopa manja od 50 odsto.
Đelić je rekao da su glavni ciljevi politike razvoja Srbije do 2020. povećanje broja zaposlenih na 65 odsto radno sposobnog stanovništva, unapređenje ljudskog kapitala i investiranje u znanje i tehologiju, rast zasnovan na izvozu, racionalna upotreba energije i smanjenje siromaštva.
On je predočio da je predviđeno izdvajanje za nauku dva odsto BDP-a, koliko danas, u proseku, ulažu zemlje EU, a cilj je da pola od tih sredstava dolazi iz privatnog sektora.
Đelić je naveo da budžet za 2011. godinu predviđa povećanje sredstava za nauku sa 0,3 na 0,5 odsto BDP-a.
On je najavio da će predsednik Srbije Boris Tadić, nakon oporavka, pokrenuti javnu raspravu o nacrtu koncepta razvoja Srbije do 2020. da će kontaktirati sa svim parlamentarnim strankama, poslodavcima, predstavnicima NVO, lokalnom samoupravom, kao i predstavnicima privrede, domaćih i stranih investitora, brojnim stručnjacima...
Potpredsednik vlade je kazao da će vlada organizovati praćenje te javne rasprave i da je cilj usvajanje dokumenta do kraja prvog kvartala 2011.
Odmah nakon usvajanja dokument će poslužiti kao osnov za izradu svih ostalih strategija razvoja Srbije po uzoru na EU.
Učesnici okruglog stola u debati izrekli su pohvale na račun tog dokumenta, ali su pojedini analitičari imali određene zamerke i sugestije.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin pohvalio je koncept razvoja Srbije do 2020. napominjući da je bio potrebniji na početku protekle decenije.
Komentarišući plan da u narednoj deceniji tempo industrijske poizvodnje bude jedan odsto godišnje, on je rekao da industrijska proizvodnja u ukupnom BDP-u učestvuje sa 17, 6 odsto godišnje izrazivši nadu da predloženi dokument neće ostati "mrtvo slovo na papiru".
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je koncept u celini dobar, ali bi bio potpuniji ako bi sadržao detaljno razrađene reforme javnog sektora, što podrazumeva korporativizaciju i privatizaciju javnog sektora, reformu penziono-invalidskog sistema, fiskalnu i druge neophodne reforme.
Pored predsednika Tadića, premijera Cvetkovića, potpredsednika Đelica, Stojkova, Matkovićeve, Kovač Cerović u izradi koncepta razvoja ``Srbija 2020.`` do sada su učestvovali i Goran Radosavljević, Ivan Ivić, Slobodan Vučetić.
(agenicije/MONDO)
