Ruska Duma, donji dom parlamenta, usvojila je danas posle prvog čitanja zakon o ratifikaciji novog rusko-američkog Sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja "Novi START".
Za ratifikaciju sporazuma koji su 8. aprila u Pragu potpisali predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, glasalo je 350, dok je protiv bilo 58.
Tokom rasprave vladajuća Jedinstvena Rusija se izjasnila za podršku sporazumu, dok su Komunistička partija Rusije (KPRF) i Liberalno demokratska partija (LDPR) bile protiv, ocenjući da ide na štetu odbrambenim sposobnostima Rusije.
Lider komunista Genadij Zjuganov ocenio da je da novi sporazum može dovesti do likvidacije raketno-nuklearnog potencijala, dok je Žirinovski naveo da sporazum može dovesti do razoružavanja raketnog štita Rusije.
Na početku rasprave, šef ruske diplomatije Sergej lavrov pozvao je poslanike da podrže sporazum.
"Principijelno je važno ratifikovati ga, uzimajući u ozbir zakonite interese Rusije", rekao je Lavrov obraćajući se poslanicima.
Predstavljajući dokument, Lavrov je ukazao da je dokument napravljen na osnovu principa prioriteta i ravnopravnosti.
On je naveo da treba glasati za sam tekst sporazuma, a ne za rezoluciju, kao dodatak dokumentu, koja "nema pravnu silu" i "obavezujuća je za predsednika SAD".
Po oceni Lavrova, ta rezolucija predstavlja "jednostrano tumačenje" dokumenta i njom se, između ostalog, od Rusije traže dokazi da će ispuniti sporazum.
On je ukazao da je Rusija ispunjavala obaveze koje je preuzimala kada je reč o smanjenju naoružanja.
Upravo zbog te Rezolucije Duma je odlučila da danas glasa samo u prvom čitanju, a da potom u januaru izradi svoju poziciju u odnosu na rezoluciju i glasa u drugom i trećem čitanju.
"Ova godina obeležena je veoma ozbiljnim događajem - uspeli smo Amerikancima da potpišemo veoma važan sporazum START. Taj dokument je kamen temeljac osiguranja bezbednosti na narednu deceniju i u svetu i na evropskom kontinentu", kazao je Medvedev danas u intervjuu državnim ruskim kanalima.
Sporazum koji je u sredu ratifikovao američki Senat predviđa maksimum od 1.550 bojevih glava za svaku zemlju, odnosno smanjenje od 30 odsto nuklearnog arsenala u odnosu na stanje iz 2002. godine.
Njime će biti smanjen za polovinu i broj interkontinentalnih projektila i strateških bombardera na obe strane - na po 700. Novi START ponovo uspostavlja sistem u kojem svaka strana sprovodi inspekcije nuklearnog arsenala druge strane, što je bilo predviđeno starim START-om, kojem je važnost istekla krajem 2009.
(Beta)
