Dan posle okončanja drame u čačanskoj "Slobodi" radnici ali i komšije sabiraju utiske o nesreći u vojnom delu fabrike, koja je srećom završila bez žrtava.
Radnici vojne fabrike "Sloboda" vratili su se danas na posao, dva dana nakon požara i lančanih eksplozija koje su trajale oko 20 sati.
U sindikatu Slobode agenciji Beta je rečeno da uslovi za rad još nisu normalizovani, da po halama još ima šuta od oštećenih plafona, od eksplozija su na većini kancelarija i hala popucala stakla zbog čega hale ne mogu dovoljno da se zagreju, ali da su svi radnici u prvoj smeni došli u fabriku.
U delu fabrike juče je ugašen požar, a stručne ekipe vojske i policije su u fabrici i vrše sanaciju terena oko pogona koji je izgoreo i eksplodirao, kao i istragu o tom događaju.
Samo pukom srećom niko od 60 radnika iz tog pogona i 150 iz drugih delova fabrike u toj smeni nije povređen.
"Bili smo u 80 metara udaljenom objektu. Čim se čula prva detonacija, popucala su sva stakla. Eksplozije su bile sve jače, pa nismo smeli da izađemo, jer nismo znali da li ima gelera. Ostali smo unutra oko 40 minuta. Bili smo u pravoj panici, žene su plakale. Neizvesnost je trajala kao večnost. Kad smo izašli, napolju je bio ogroman dim i sve je tutnjalo od jakih eksplozija. Bežali smo prema jezdinskom groblju, koje nam se činilo najbezbednije. Samo zahvaljujući pribranosti iskusnijih radnika svi smo uspeli da se evakuišemo na vreme i niko nije stradao - opisuje za Press jedan od radnika, kojima je inače zabranjeno da o događaju pričaju "dok traje istraga".
Uzrok nesreće utvrđuje vojna bezbednost ali radnici već znaju pravi razlog zašto je do paljenja municije došlo.U sindikatu Slobode agenciji Beta je rečeno da uslovi za rad još nisu normalizovani, da po halama još ima šuta od oštećenih plafona, od eksplozija su na većini kancelarija i hala popucala stakla zbog čega hale ne mogu dovoljno da se zagreju, ali da su svi radnici u prvoj smeni došli u fabriku.
U delu fabrike juče je ugašen požar, a stručne ekipe vojske i policije su u fabrici i vrše sanaciju terena oko pogona koji je izgoreo i eksplodirao, kao i istragu o tom događaju.
Samo pukom srećom niko od 60 radnika iz tog pogona i 150 iz drugih delova fabrike u toj smeni nije povređen.
"Bili smo u 80 metara udaljenom objektu. Čim se čula prva detonacija, popucala su sva stakla. Eksplozije su bile sve jače, pa nismo smeli da izađemo, jer nismo znali da li ima gelera. Ostali smo unutra oko 40 minuta. Bili smo u pravoj panici, žene su plakale. Neizvesnost je trajala kao večnost. Kad smo izašli, napolju je bio ogroman dim i sve je tutnjalo od jakih eksplozija. Bežali smo prema jezdinskom groblju, koje nam se činilo najbezbednije. Samo zahvaljujući pribranosti iskusnijih radnika svi smo uspeli da se evakuišemo na vreme i niko nije stradao - opisuje za Press jedan od radnika, kojima je inače zabranjeno da o događaju pričaju "dok traje istraga".
"Gotovo svi smo radili po 12 sati. Pa i tog dana, ljudi iz prve smene trebalo je da rade do 19 časova, jer je roba ovih dana trebalo da krene čini mi se za Irak. Rukovodstvo nam je govorilo da tako mora, jer moramo da ispoštujemo ugovor do kraja decembra. Mnogi su bili iscrpljeni, sigurno je opala i koncentracija, i te kako važna u nekim pogonima", rekao je jedan od radnika za Press.
I predsednik Samostalnog sindikata fabrike Dragan Jekić potvrđuje da se radilo prekovremeno, i to poslednjih nekoliko meseci.
"Radila sam u svom odeljenju kao i svakog dana, kada je nastala neka pometnja. U trenutku je samo neko rekao: „Bežimo odavde, spasavajmo glave!“ Ni sama nisam znala šta se događa, ali sam ubrzo shvatila da je pogon u plamenu. Zavrištala sam jer sam bila toliko svesna da znam sa kakvim materijama radimo. U stampedu smo izjurili napolje kroz evakucioni izlaz, a nekoliko trenutaka kasnije začula se takva detonacija da se zemlja zatresla. Trčala sam, ni sama ne znam gde, sa ubeđenjem da je neko od kolega nastradao. Nikada mi nije bilo teže u životu" - kaže jedna od radnica za Blic.
Grupa od sedamdesetak ljudi izbezumljenih od straha, u „borosanama“ i papučama i odevena uglavnom u majice, tumarala je po ledenoj noći, tražeći izlaz iz fabričkog kruga i spas od vatrene stihije.
"Kada smo stigli do ograde u šumi u delu kruga koji se nalazi kod jezdinskog groblja, tek je nastao pravi metež. Jedni su pokušavali da se provuku ispod ograde, drugi su kidali žicu, treći je preskakali. Sve vreme su se čuli plač, zapomaganje i jauci. Laknulo nam je tek kada smo se grupisali i kada su došli gradski čelnici da nas evakuišu, rekavši nam da nema nastradalih. Ni sam ne znam koliko je trajao ovaj pakao, za mene je bio kao večnost", kazao je radnik odeljenja pirotehnike.
Veliku dramu preživeli su i meštani pedesetak kuća u naselju Tomašević, odmah iznad „Slobode", koja je inače vazdušnom linijom udaljena 2.870 metara od centra Čačka.
Mnogi meštani sazidali su kuće nedaleko od fabričkog kruga, ili su već živeli tu u Jezdini kad je 1948. godine počela gradnja „Slobode”. I jednima i drugima bila je to duga noć, a juče su žitelji zaseoka Tomaševići kupili čaure i upaljače po dvorištima, koje je tu dobacila barutna sila.
Većina celu noć nije spavala, jer su se eksplozije čule do jutarnjih sati. Kažu da je bilo mnogo gore nego za vreme NATO bombardovanja. U okolini fabrike ima rasutih neeksplodiranih sredstava, a usled eksplozija oštećeno je 14 kuća koje se nalaze u blizini.
"Kad je odjeknula prva jaka eksplozija istrčali smo iz kuća. Sa neba je padalo nešto sitno, kao zemlja. Potom smo probdeli sve do četiri ujutru i tada zaspali u stolicama, ali nas je u 5.30 ponovo probudila snažna eksplozija - rekao nam je Milorad Zelenović.
Milosav Tomašević, koji sa porodicom živi najbliže „Slobodi", kaže da su popucali gotovo svi prozori, štokovi su izleteli, crep na krovu je izlomljen, a po dvorištu su još razasuta zrna za koja nisu sigurni da li su eksplodirala. Jedna raketa probila je čak ploču i uletela u kupatilo.
- Pobegli smo kod komšija, deca su plakala. Bilo je strašno. Ovo ne može više da se izdrži, svakih deset godina me bombarduju – kaže domaćin za Politiku i pobada kočić u dvorištu obeležavajući mesto gde se nalaze košuljica metka od 30 milimetara i neaktivirani upaljač.
Pucalo je unutar ograde „Slobode“ od ponedeljka u 16.25, sve do utorka ujutru u 5.30. Tada se začula poslednja snažna detonacija koja je uzdrmala Čačak. U utorak su u krug fabrike stigli demineri, ekipa Vojske Srbije za dekontaminaciju. Njihov zadatak je da fabrički krug očiste od zaostalih ubojnih sredstava. Nikome sem deminera, policajaca i vatrogasaca ulaz u „Slobodu“ u utorak nije bio dozvoljen, pišu Novosti.
Meštanima je rečeno da gaze samo utabanim stazama jer je sneg napadao po rasutim ostacima neeksplodirane municije.
(MONDO)
