Rast cena u drugom delu 2010. godine delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić najavio je da bi u 2011. godini politika obaveznih rezervi banaka mogla da bude restriktivnija, kako bi se inflacija vratila u predviđene okvire od 4,5 plus - minus 1,5 odsto.
"Rast cena u drugom delu 2010. godine delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve, što je NBS uočila i u avgustu počela da postepeno pooštrava monetarnu politiku", rekao je Šoškić u intervjuu sa sutrašnji broj beogradskog nedeljnika "Ekonomist".
Prema njegovoj oceni, inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo je visoka, među najvišim u Evropi, tako da on kao guverner ne može biti zadovoljan ukoliko situacija na tom planu ne počne bitno da se popravlja u sledećoj godini.
"Referentna kamatna stopa je osnovna mera monetarne politike. NBS može koristiti i obavezne rezerve, kao i intervencije na deviznom tržištu. Po svakom od ovih osnova moguće je kontrolisati količinu dinara u opticaju. Ipak, svaki aspekt restriktivne monetarne politike ima svoju cenu", predočio je Šoškić.
(Tanjug)
"Rast cena u drugom delu 2010. godine delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve, što je NBS uočila i u avgustu počela da postepeno pooštrava monetarnu politiku", rekao je Šoškić u intervjuu sa sutrašnji broj beogradskog nedeljnika "Ekonomist".
Prema njegovoj oceni, inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo je visoka, među najvišim u Evropi, tako da on kao guverner ne može biti zadovoljan ukoliko situacija na tom planu ne počne bitno da se popravlja u sledećoj godini.
"Referentna kamatna stopa je osnovna mera monetarne politike. NBS može koristiti i obavezne rezerve, kao i intervencije na deviznom tržištu. Po svakom od ovih osnova moguće je kontrolisati količinu dinara u opticaju. Ipak, svaki aspekt restriktivne monetarne politike ima svoju cenu", predočio je Šoškić.
(Tanjug)
