U slučaju lečenja četvoronožnih prijatelja vlasnici kućnih ljubimaca treba da budu spremni na poprilične izdatke jer je poseta veterinarskim ambulantama i klinikama uistinu skup hobi.
Problem je u skupoći materijala jer, recimo, jedan veštački kuk košta 3.000 evra, a bilo je i takvih Hrvata koji su za transplataciju organa svog ljubimca išli u SAD i plaćali vrtoglavih 200.000 dolara, piše "Slobodna Dalmacija".
Veterinarske usluge u Hrvatskoj pokrivaju široku ponudu, od preventivnih i internističkih pregleda, hirurških i zahvata pri okotu, dermatološog i stomatološkog lečenja, oftalmologije, pa do onih manjih usluga poput šišanja i kupanja.
Na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, iako se radi čak 95 odsto hirurških zahvata koji oni mogu obaviti, a po opremljenosti i stručnosti u rangu su vrhunskih evropskih klinika, za šta imaju licencu, implantaciju veštačkog kuka ne rade, pa takve pacijente preporučuju kolegama u Evropi, kaže prof. dr. Dražen Matičić, načelnik Klinike za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju Veterinarskog fakulteta u Zagrebu.
Problem je u skupoći materijala (jedan veštački kuk košta i do 3.000 evra, a svaki model mora odgovarati kilaži psa), ali i nepostojanju predstavništva preko kojeg bi se to nabavljalo.
S druge strane, fakultet je veoma napredovao u ponudi metoda lečenja koje prate humanu medicinu: obavljaju laparaskopske operacije ili operacije ligamenata kolena TTA metodom, što je trenutno najzahtevniji izazov u ortopedskoj hirurgiji malih životinja.
Cena TTA metode kreće se od 5.000 do 7.000 kuna. Pre nekoliko godina rešenje je bilo otputovati u Sloveniju ili neku drugu evropsku državu ili, u krajnjem slučaju, uspavati psa.
"Ko zna, možda smo na putu razvoja veterinarskog turizma", upola u šali, upola u zbilji kaže dr Matičić, uz napomenu da udruženjima za zaštitu životinja ne naplaćuju usluge.
U klinikama u Hrvatskoj ipak se ne može obaviti, recimo, transplantacija organa, koja u SAD košta vrtoglavih 200.000 dolara.
Bilo je i takvih Hrvata koji su, kako bi spasli svog ljubimca, potegli i preko bare i izdvojili milionski iznos za njegov spas, bilo da im je za psa bila potrebna nova jetra ili bubreg.
Četvoronožni pacijenti su neretki gosti veterinarskih ordinacija zbog pesimističnih raspoloženja, koja uključuju odbijanje hrane, uporno lajanje, uništavanje svega oko sebe, grickanje vlastitog repa ili šapa. Stoga nije redak slučaj da veterinari propisuju antidepresive za pse, navodi "Slobodna Dalmacija".
Iako je za neke rase pasa "obavezno" kupiranje (estetsko rezanje) repova i ušiju, u Hrvatskoj je to zabranjeno, prema Zakonu u zaštiti životinja iz 2006. godine.
Na internetu se, međutim, može naći da se takvi zahvati mogu ilegalno obaviti za 400 do 800 kuna (slučaj u Osijeku), preneo je splitski list.
(Tanjug)
Veterinarske usluge u Hrvatskoj pokrivaju široku ponudu, od preventivnih i internističkih pregleda, hirurških i zahvata pri okotu, dermatološog i stomatološkog lečenja, oftalmologije, pa do onih manjih usluga poput šišanja i kupanja.
Na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, iako se radi čak 95 odsto hirurških zahvata koji oni mogu obaviti, a po opremljenosti i stručnosti u rangu su vrhunskih evropskih klinika, za šta imaju licencu, implantaciju veštačkog kuka ne rade, pa takve pacijente preporučuju kolegama u Evropi, kaže prof. dr. Dražen Matičić, načelnik Klinike za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju Veterinarskog fakulteta u Zagrebu.
Problem je u skupoći materijala (jedan veštački kuk košta i do 3.000 evra, a svaki model mora odgovarati kilaži psa), ali i nepostojanju predstavništva preko kojeg bi se to nabavljalo.
S druge strane, fakultet je veoma napredovao u ponudi metoda lečenja koje prate humanu medicinu: obavljaju laparaskopske operacije ili operacije ligamenata kolena TTA metodom, što je trenutno najzahtevniji izazov u ortopedskoj hirurgiji malih životinja.
Cena TTA metode kreće se od 5.000 do 7.000 kuna. Pre nekoliko godina rešenje je bilo otputovati u Sloveniju ili neku drugu evropsku državu ili, u krajnjem slučaju, uspavati psa.
"Ko zna, možda smo na putu razvoja veterinarskog turizma", upola u šali, upola u zbilji kaže dr Matičić, uz napomenu da udruženjima za zaštitu životinja ne naplaćuju usluge.
U klinikama u Hrvatskoj ipak se ne može obaviti, recimo, transplantacija organa, koja u SAD košta vrtoglavih 200.000 dolara.
Bilo je i takvih Hrvata koji su, kako bi spasli svog ljubimca, potegli i preko bare i izdvojili milionski iznos za njegov spas, bilo da im je za psa bila potrebna nova jetra ili bubreg.
Četvoronožni pacijenti su neretki gosti veterinarskih ordinacija zbog pesimističnih raspoloženja, koja uključuju odbijanje hrane, uporno lajanje, uništavanje svega oko sebe, grickanje vlastitog repa ili šapa. Stoga nije redak slučaj da veterinari propisuju antidepresive za pse, navodi "Slobodna Dalmacija".
Iako je za neke rase pasa "obavezno" kupiranje (estetsko rezanje) repova i ušiju, u Hrvatskoj je to zabranjeno, prema Zakonu u zaštiti životinja iz 2006. godine.
Na internetu se, međutim, može naći da se takvi zahvati mogu ilegalno obaviti za 400 do 800 kuna (slučaj u Osijeku), preneo je splitski list.
(Tanjug)
