Veselin Vesko Vukotić, koji je osuđen na 20 godina za ubistvo i pokušaj ubistva u Kotoru, u javnosti označen kao vođa podzemlja i jedan od aktera u slučaju "Nana", posle saslušanja u Novom Sadu pušten na slobodu.
Vukotić je osuđen za ubistvo i pokušaj ubistva koji su se dogodili 1997. godine, a pušten je nakon saslušanja kod istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu, javila je danas Radio-televizija Vojvodine (RTV).
Vukotić je juče uhapšen u Novom Sadu, po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Crna Gora.
RTV je javila da je Vukotić pušten nakon uvida u spise i saslušanja, jer je konstatovano da ne postoji osnov za određivanje pritvora.
Kako je ranije objašnjeno, Viši sud u Novom Sadu će na osnovu toga što mu je Ministarstvo pravde delegiralo nadležnost Vukotiću suditi u ponovljenom postupku za delo za koje je osuđen u Crnoj Gori.
Vukotić je poslednjih nekoliko godina proveo po zatvorima, a njegovo ime je često bilo u centru pažnje bezbednosnih i kriminalnih struktura u zemlji i inostranstvu, podseća "Blic".
U decembru 2008. iz zatvora u Belgiji, u kojem je proveo dve godine po optužbi da je po nalogu DB u Briselu ubio političkog emigranta i agenta CIA Envera Hadrijua, Vukotić je izručen Srbiji.
Pod specijalnim merama pratnje i po rešenju o pritvoru koji mu je određen u istrazi ubistva u "Nani", Vukotić je odmah po sletanju na beogradski aerodrom sproveden u zatvor u Bačvanskoj ulici. Samo nekoliko sati nakon ekstradicije, Vukotićevo ime ponovo se našlo u centru zbivanja.
"Pod uticajem određenih funkcionera SPS-a, Vukotić je ekspresno dobio srpsko državljanstvo, čime se osigurao od izručenja Crnoj Gori. Pod javnosti nejasnim okolnostima, u septembru prošle godine pušten je iz zatvora, čime je posle potpisivanja sporazuma sa Crnom Gorom postao i kamen spoticanja saradnje zvaničnog Beograda i Podgorice", kaže izvor "Blica" iz vrha MUP-a.
Vukotićevo ime, naime, našlo se na prvom spisku osoba čije je izručenje zatražila Crna Gora.
"Srbija je zamerala Crnoj Gori što ne hapsi glavnog Šarićevog saradnika Gorana Sokovića, protiv kog se vodi postupak u Beogradu. Neformalno, Crna Gora je na to odgovarala upravo imenom Veselina Vukotića, zamerajući Srbiji što mu je dala državljanstvo i pustila ga iz zatvora", kaže ovaj izvor.
On navodi da je Vukotić posle puštanja na slobodu često boravio u jednom hotelu u Novom Sadu, da bi mu se, posle potpisivanja sporazuma, izgubio trag.
Vukotićev kriminalni dosije počeo je da se ispisuje krivičnim delima još osamdesetih godina.
"Bio je saradnik srpske tajne policije, za koju je u Evropi izvršavao zadatke od "najvišeg državnog interesa". Zatim je osumnjičen da je 1990. godine u Briselu sa dva hica iz pištolja ubio Envera Hadrijua, koji je bio u diplomatskom automobilu. Ubistvo je izazvalo veliku pažnju jer je Hadriju navodno kod sebe imao listu sa imenima 32 osobe koje je srpska policija ubila za vreme "prodemokratskih" demonstracija na Kosovu.
Zbog ovog zločina Vukotić je uhapšen 16 godina kasnije na madridskom aerodromu. Uhapšen je sa lažnim hrvatskim pasošem, čiji je registarski broj za jedan veći od pasoša hrvatskog generala Ante Gotovine.
Interesantno je da je, samo mesec dana posle ubistva u Briselu, u kafiću "Nana" na Senjaku ubijen bokser Andrija Lakonić. U trenutku ubistva u "Nani" su bili Vukotić, Darko Ašanin i inspektor beogradske policije Miroslav Bižić.
Naredne noći, Vukotić je pobegao u Ameriku, Ašanin je završio u zatvoru, a s njim se na optuženičkoj klupi našao i Bižić zbog zloupotrebe položaja.
Na suđenju je Bižić prvi put javno potvrdio saradnju službe bezbednosti sa beogradskim kriminalcima koji su u inostranstvu kao saradnici Udbe ubijali političke emigrante.
Ašanin i Bižić su oslobođeni krivice i kasnije ubijeni, dok je za Vukotićem raspisana poternica. Poternica je aktivirana tek 2000 godine, kada je Rade Marković sklonjen iz DB, piše "Blic".
(MONDO/Beta)
Vukotić je juče uhapšen u Novom Sadu, po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Crna Gora.
RTV je javila da je Vukotić pušten nakon uvida u spise i saslušanja, jer je konstatovano da ne postoji osnov za određivanje pritvora.
Kako je ranije objašnjeno, Viši sud u Novom Sadu će na osnovu toga što mu je Ministarstvo pravde delegiralo nadležnost Vukotiću suditi u ponovljenom postupku za delo za koje je osuđen u Crnoj Gori.
Vukotić je poslednjih nekoliko godina proveo po zatvorima, a njegovo ime je često bilo u centru pažnje bezbednosnih i kriminalnih struktura u zemlji i inostranstvu, podseća "Blic".
U decembru 2008. iz zatvora u Belgiji, u kojem je proveo dve godine po optužbi da je po nalogu DB u Briselu ubio političkog emigranta i agenta CIA Envera Hadrijua, Vukotić je izručen Srbiji.
Pod specijalnim merama pratnje i po rešenju o pritvoru koji mu je određen u istrazi ubistva u "Nani", Vukotić je odmah po sletanju na beogradski aerodrom sproveden u zatvor u Bačvanskoj ulici. Samo nekoliko sati nakon ekstradicije, Vukotićevo ime ponovo se našlo u centru zbivanja.
"Pod uticajem određenih funkcionera SPS-a, Vukotić je ekspresno dobio srpsko državljanstvo, čime se osigurao od izručenja Crnoj Gori. Pod javnosti nejasnim okolnostima, u septembru prošle godine pušten je iz zatvora, čime je posle potpisivanja sporazuma sa Crnom Gorom postao i kamen spoticanja saradnje zvaničnog Beograda i Podgorice", kaže izvor "Blica" iz vrha MUP-a.
Vukotićevo ime, naime, našlo se na prvom spisku osoba čije je izručenje zatražila Crna Gora.
"Srbija je zamerala Crnoj Gori što ne hapsi glavnog Šarićevog saradnika Gorana Sokovića, protiv kog se vodi postupak u Beogradu. Neformalno, Crna Gora je na to odgovarala upravo imenom Veselina Vukotića, zamerajući Srbiji što mu je dala državljanstvo i pustila ga iz zatvora", kaže ovaj izvor.
On navodi da je Vukotić posle puštanja na slobodu često boravio u jednom hotelu u Novom Sadu, da bi mu se, posle potpisivanja sporazuma, izgubio trag.
Vukotićev kriminalni dosije počeo je da se ispisuje krivičnim delima još osamdesetih godina.
"Bio je saradnik srpske tajne policije, za koju je u Evropi izvršavao zadatke od "najvišeg državnog interesa". Zatim je osumnjičen da je 1990. godine u Briselu sa dva hica iz pištolja ubio Envera Hadrijua, koji je bio u diplomatskom automobilu. Ubistvo je izazvalo veliku pažnju jer je Hadriju navodno kod sebe imao listu sa imenima 32 osobe koje je srpska policija ubila za vreme "prodemokratskih" demonstracija na Kosovu.
Zbog ovog zločina Vukotić je uhapšen 16 godina kasnije na madridskom aerodromu. Uhapšen je sa lažnim hrvatskim pasošem, čiji je registarski broj za jedan veći od pasoša hrvatskog generala Ante Gotovine.
Interesantno je da je, samo mesec dana posle ubistva u Briselu, u kafiću "Nana" na Senjaku ubijen bokser Andrija Lakonić. U trenutku ubistva u "Nani" su bili Vukotić, Darko Ašanin i inspektor beogradske policije Miroslav Bižić.
Naredne noći, Vukotić je pobegao u Ameriku, Ašanin je završio u zatvoru, a s njim se na optuženičkoj klupi našao i Bižić zbog zloupotrebe položaja.
Na suđenju je Bižić prvi put javno potvrdio saradnju službe bezbednosti sa beogradskim kriminalcima koji su u inostranstvu kao saradnici Udbe ubijali političke emigrante.
Ašanin i Bižić su oslobođeni krivice i kasnije ubijeni, dok je za Vukotićem raspisana poternica. Poternica je aktivirana tek 2000 godine, kada je Rade Marković sklonjen iz DB, piše "Blic".
(MONDO/Beta)
