Martin Borman Jr, sin najbližeg saradnika Adolfa Hitlera, osumnjičen je za seksualno uznemiravanje dečaka u katoličkoj školi u Austriji.
Martin Borman mlađi, najstariji sin Hitlerovog zamenika Martina Bormana, decenijama je pokušavao da se iskupi za očeve grehe. Život je proveo kao sveštenik i katolički misionar i predavao u Nemačkoj, Austriji i Izraelu o užasima Holokausta, piše londonski "Independent".
Ipak, njegova gotovo svetačka reputacija sada je ugrožena nakon što je optužen za seksualne napade na mlade učenike dok je bio direktor u elitnoj katoličkoj školi u Austriji tokom 60-ih godina prošlog veka. Borman mlađi poriče ove optužbe.
Njega optužuje 63-godišnji bivši učenik salcburškog manastira "Srce Isusovo". Viktor M. rekao je austrijskom magazine Profil da je imao samo 12 godina kada ga je više puta silovao Borman mlađi, tada 30-godišnji sveštenik.
Sin nacističkog lidera navodno je upozorio Viktora da nema svrhe da prijavi silovanje svojoj porodici jer "niko ti neće verovati". I bio je u pravu. Kada je Viktor M. – sin francuskog plemića koji je bio u zatočeništvu u nacističkim radnim logorima – rekao svojoj majci, ona je te tvrdnje nemarno odbacila.
Viktor, koji se vremenom okrenuo alkoholu kako bi izbrisao sećanja na te dane, nije jedini koji optužuje Bormana mlađeg za brutalno zlostavljanje. Drugi bivši učenik prisetio se u intervujuu za Profil kako je video tadašnjeg direktora škole kako pritiska lice deteta uza zid tako jako da je ono prokrvarilo. Drugi je ustvrdio da je Borman mlađi jednom nokautirao dečaka udarajući ga u potiljak. On je navodno potopio dečaka u hladnu vodu uz reči: "Vratićemo slabića u život."
Sin nacističkog vođe nije bio jedini silovatelj u manastiru. Jedan učitelj, koga su zvali "Džo Batina" zbog svojeg omiljene metode kažnjavanja – navodno je uživao u guranju svojih prstiju u učeničke nozdrve tako duboko da bi im nosevi prokrvavili.
Prečasni Valter Likledere, koji je sada na čelu salcburškog reda, izjavio je da je potrešen optužbama.
Kao sin visokorangiranog naciste i Hitlerov prvi kumić, Borman mlađi je obrazovanje sticao u sličnoj okrutnoj institciji. Poslat je u Nacističku partijsku akademiju u Bavarskoj kad je imao samo 10 godina, gde je ostao sve do pada Trećeg rajha pet godina kasnije.
On je opisao svoje prvo iskustvo sa nacističkim zločinima u intervjuu za britanski magazin "The Spectator" 2000. godine.
U intervjuu Borman mlađi opisuje posetu sa svojom majkom i sestrom ljubavnici Hajnriha Himlera 1944. godine.
Ona ih je odvela na tavan gde im je pokazala Himlerovu "specijalnu kolekciju".
"Tamo su bila specijalna izdanja Hitlerovog "Majn Kampfa" štampanog na pergamentu napravljenom od kože odrane sa leđa ljudi", rekao je tada. "Tu su bili i stolić i stolica koji su delimično bili napravljeni od ljudskih kostiju."
Na kraju rata on se krio u izbeglištvu na jednoj austrijskoj farmi gde je prvi put video fotografije iz koncentracionih logora. Mnogi Nemci su tvrdili da su fotografije lažne. "Ali, znao sam da su bile prave. Video sam Himlerov nameštaj", rekao je Borman mlađi.
Tokom Nirnberškog procesa on je shvatio kako bitnu ulogu je igrao njegov otac u Holokaustu. Svedoci su se ređali govoreći o tome kako je naređivao deportaciju holandskih Jevreja u Aušvic i kako je tretirao Slovene kao nižu rasu.
Borman nije prisustvovao suđenju. Tada se pretpostavljalo da je uspeo da pobegne u Južnu Ameriku i osuđen je na smrt u odsustvu.
Međutim, Hitlerov naslednik je bio već mrtav. Poginuo je u pokušaju da pobegne iz Hitlerovog bunkera u Berlinu 1945, a njegovi ostaci su otrkiveni 1972. godine.
Šokiran otkrićima o očevoj prošlosti, Borman mlađi je napustio luteransku crkvu i završio školu za katoličkog sveštenika.
Proveo je šest godina u misiji u Belgijskom Kongu, gde su ga pobunjenici tri puta zarobljavali, a oslobođen je svešteničkog poziva nakon saobraćajne nesreće u Nemačkoj 1969. godine, kada samo što nije poginuo.
Tri godine kasnije oženio se dominikanskom opaticom koja ga je lečila nakon saobraćajne nesreće.
Kada ga je novinar magazina Profil posetio u Nemačkoj, Borman mlađi je rekao da ne može da se seti navodnih nasilničih incidenata.
Kada mu je novinar pokazao fotografiju navodne žrtve, 12-godišnjeg Viktora M. on je odgovorio: "To je devojčica."
(MONDO)
Ipak, njegova gotovo svetačka reputacija sada je ugrožena nakon što je optužen za seksualne napade na mlade učenike dok je bio direktor u elitnoj katoličkoj školi u Austriji tokom 60-ih godina prošlog veka. Borman mlađi poriče ove optužbe.
Njega optužuje 63-godišnji bivši učenik salcburškog manastira "Srce Isusovo". Viktor M. rekao je austrijskom magazine Profil da je imao samo 12 godina kada ga je više puta silovao Borman mlađi, tada 30-godišnji sveštenik.
Sin nacističkog lidera navodno je upozorio Viktora da nema svrhe da prijavi silovanje svojoj porodici jer "niko ti neće verovati". I bio je u pravu. Kada je Viktor M. – sin francuskog plemića koji je bio u zatočeništvu u nacističkim radnim logorima – rekao svojoj majci, ona je te tvrdnje nemarno odbacila.
Viktor, koji se vremenom okrenuo alkoholu kako bi izbrisao sećanja na te dane, nije jedini koji optužuje Bormana mlađeg za brutalno zlostavljanje. Drugi bivši učenik prisetio se u intervujuu za Profil kako je video tadašnjeg direktora škole kako pritiska lice deteta uza zid tako jako da je ono prokrvarilo. Drugi je ustvrdio da je Borman mlađi jednom nokautirao dečaka udarajući ga u potiljak. On je navodno potopio dečaka u hladnu vodu uz reči: "Vratićemo slabića u život."
Sin nacističkog vođe nije bio jedini silovatelj u manastiru. Jedan učitelj, koga su zvali "Džo Batina" zbog svojeg omiljene metode kažnjavanja – navodno je uživao u guranju svojih prstiju u učeničke nozdrve tako duboko da bi im nosevi prokrvavili.
Prečasni Valter Likledere, koji je sada na čelu salcburškog reda, izjavio je da je potrešen optužbama.
Kao sin visokorangiranog naciste i Hitlerov prvi kumić, Borman mlađi je obrazovanje sticao u sličnoj okrutnoj institciji. Poslat je u Nacističku partijsku akademiju u Bavarskoj kad je imao samo 10 godina, gde je ostao sve do pada Trećeg rajha pet godina kasnije.
On je opisao svoje prvo iskustvo sa nacističkim zločinima u intervjuu za britanski magazin "The Spectator" 2000. godine.
U intervjuu Borman mlađi opisuje posetu sa svojom majkom i sestrom ljubavnici Hajnriha Himlera 1944. godine.
Ona ih je odvela na tavan gde im je pokazala Himlerovu "specijalnu kolekciju".
"Tamo su bila specijalna izdanja Hitlerovog "Majn Kampfa" štampanog na pergamentu napravljenom od kože odrane sa leđa ljudi", rekao je tada. "Tu su bili i stolić i stolica koji su delimično bili napravljeni od ljudskih kostiju."
Na kraju rata on se krio u izbeglištvu na jednoj austrijskoj farmi gde je prvi put video fotografije iz koncentracionih logora. Mnogi Nemci su tvrdili da su fotografije lažne. "Ali, znao sam da su bile prave. Video sam Himlerov nameštaj", rekao je Borman mlađi.
Tokom Nirnberškog procesa on je shvatio kako bitnu ulogu je igrao njegov otac u Holokaustu. Svedoci su se ređali govoreći o tome kako je naređivao deportaciju holandskih Jevreja u Aušvic i kako je tretirao Slovene kao nižu rasu.
Borman nije prisustvovao suđenju. Tada se pretpostavljalo da je uspeo da pobegne u Južnu Ameriku i osuđen je na smrt u odsustvu.
Međutim, Hitlerov naslednik je bio već mrtav. Poginuo je u pokušaju da pobegne iz Hitlerovog bunkera u Berlinu 1945, a njegovi ostaci su otrkiveni 1972. godine.
Šokiran otkrićima o očevoj prošlosti, Borman mlađi je napustio luteransku crkvu i završio školu za katoličkog sveštenika.
Proveo je šest godina u misiji u Belgijskom Kongu, gde su ga pobunjenici tri puta zarobljavali, a oslobođen je svešteničkog poziva nakon saobraćajne nesreće u Nemačkoj 1969. godine, kada samo što nije poginuo.
Tri godine kasnije oženio se dominikanskom opaticom koja ga je lečila nakon saobraćajne nesreće.
Kada ga je novinar magazina Profil posetio u Nemačkoj, Borman mlađi je rekao da ne može da se seti navodnih nasilničih incidenata.
Kada mu je novinar pokazao fotografiju navodne žrtve, 12-godišnjeg Viktora M. on je odgovorio: "To je devojčica."
(MONDO)
