Gradska uprava Smedereva isplatila je u 2010. godini oko pet miliona dinara odštete građanima koje su ujeli psi lutalice.
Smederevo već nekoliko decenija ne uspeva da reši problem pasa lutalica, a to pitanje se iznova pokreće svake godine nakon što se utvrdi suma koja je iz budžeta izdvojena za obeštećenje.
Tokom 2010. godine podneto je tri puta više zahteva za naknadu štete zbog ujeda pasa nego 2009. godine, a iz gradske kase je isplaćeno tri miliona dinara više nego godinu ranije, ukupno oko pet miliona dinara.
Uobičajena naknada za odrasle osobe je 30.000, a za decu 50.000 dinara, osim jednog slučaja sa više ujeda i polomljenom nogom kada je građaninu isplaćeno 170.000 dinara.
Pošto građanin podnese potrebne dokaze da ga je pas ujeo, komisija odlučuje o naknadi.
"Svaka varoš mora da ima bar jedan čopor pasa koji se slobodno kreće i koji, braneći svoju teritoriju, štiti mesto od najezde pasa iz druge sredine", rekao je predsednik regionalne Veterinarske komore Saša Stokić.
Prema njegovim rečima, ubijanje pasa nije rešenje, ali kastriranje jeste.
Aktivistkinja Društva za zaštitu životinja Vesna Arsenović, koja se iz Smedereva preselila u selo da bi mogla da stvori sopstveni azil za životinje, smatra da je rešenje hvatanje lutalica, čišćenje od parazita, lečenje ako je potrebno, sterilizacija, markiranje i vraćanje na ulicu ili udomljavanje.
"Da budem iskren, mi ćemo morati da uklonimo pse sa ulica. Žao mi je što se to nekome neće dopasti, ali zakon nalaže da pse koji se slobodno kreću po ulici uhvatimo, hranimo tri dana i potom eutanaziramo", rekao je komunalni inspektor Slobodan Devečerski.
Devečerski je dodao da pas koji nekoga ujede mora da bude čuvan najmanje 15 dana da bi se utvrdilo da li boluje od nečega pa, eventualno, i da li ima vlasnika.
(Beta)
Tokom 2010. godine podneto je tri puta više zahteva za naknadu štete zbog ujeda pasa nego 2009. godine, a iz gradske kase je isplaćeno tri miliona dinara više nego godinu ranije, ukupno oko pet miliona dinara.
Uobičajena naknada za odrasle osobe je 30.000, a za decu 50.000 dinara, osim jednog slučaja sa više ujeda i polomljenom nogom kada je građaninu isplaćeno 170.000 dinara.
Pošto građanin podnese potrebne dokaze da ga je pas ujeo, komisija odlučuje o naknadi.
"Svaka varoš mora da ima bar jedan čopor pasa koji se slobodno kreće i koji, braneći svoju teritoriju, štiti mesto od najezde pasa iz druge sredine", rekao je predsednik regionalne Veterinarske komore Saša Stokić.
Prema njegovim rečima, ubijanje pasa nije rešenje, ali kastriranje jeste.
Aktivistkinja Društva za zaštitu životinja Vesna Arsenović, koja se iz Smedereva preselila u selo da bi mogla da stvori sopstveni azil za životinje, smatra da je rešenje hvatanje lutalica, čišćenje od parazita, lečenje ako je potrebno, sterilizacija, markiranje i vraćanje na ulicu ili udomljavanje.
"Da budem iskren, mi ćemo morati da uklonimo pse sa ulica. Žao mi je što se to nekome neće dopasti, ali zakon nalaže da pse koji se slobodno kreću po ulici uhvatimo, hranimo tri dana i potom eutanaziramo", rekao je komunalni inspektor Slobodan Devečerski.
Devečerski je dodao da pas koji nekoga ujede mora da bude čuvan najmanje 15 dana da bi se utvrdilo da li boluje od nečega pa, eventualno, i da li ima vlasnika.
(Beta)
