U intervjuu banjalučkoj agenciji proslavljeni intelektualac govorio o pitanju širenja EU i NATO, politici SAD u regionu, Vikiliksu...
Profesor Instituta tehnologije iz Masačusetsa i jedan od najuticajnijih kritičkih mislilaca u svetu Noam Čomski smatra da EU, dok god traje svetska ekomska kriza, nije spremna da prihvati nove članice koje imaju slabu ekonomiju, poput BiH.
"EU neće biti voljna da prihvata ekonomski slabe zemlje sve dok traje trenutna ekonomska kriza - a to može da potraje duži vremenski period", izjavio je Čomski u intervjuu Srni.
On je istakao da je potrebno odgovoriti na pitanje da li evrozona može preživeti "eksperiment u kojem se pokušavaju ujediniti zemlje sa jakim ekonomijama - poput Nemačke i zemalja u razvoju, kao što je Grčka".
Komentarišući uticaj SAD na prostoru Balkana, Čomski je izjavio da Vašington prepušta Evropi teške probleme - kao što je to pitanje, intervenišući uglavnom kada je u prilici da iskoristi ciljeve koji proističu iz teorije "komparativne prednosti" u smislu nasilja.
"Tokom konflikta '90 -tih godina prošlog veka SAD su odbijale da pošalju snage na teren, zadržavajući se na vazdušnim napadima, uplićući se tek nakon što su strane u konfliktu potpuno iscrpljene, a linije razgraničenja prilično utvrđene, namećući u najvećoj meri svoja rešenja", objasnio je Čomski u intervjuu Srni.
On je ocenio da je ovakvo ponašanje SAD rezultat želje da svako razume da je Evropa podređena moći SAD.
Čomski, koji je i spoljni član Srpske akademije nauke i umetnosti od 2003. godine, smatra da širenje NATO-a ima slične ciljeve, te da pitanja o dominaciji SAD datiraju još od perioda nakon završetka Drugog svetskog rata.
Komentarišući informacije koje je objavio "Vikiliks", Čomski je rekao da je to generalno dobra stvar za one koji veruju u demokratiju.
Ovaj filozof i lingvista ističe da su informacije "Vikiliksa" omogućile široj javnosti da sazna način na koji njihove vlade funkcionišu, kao i pitanja koje države nastoje da drže u tajnosti.
"Sumnjam da će 'Vikiliks' imati većeg uticaja na međudržavne odnose, a i nisam video ništa što je značajno i što se odnosi na Balkan, a što do sada nije bilo poznato", ocenio je Čomski.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće državno uređenje Belgije primeniti u BiH, Čomski je istakao da je upitno da li se takav sistem može efikasno primeniti još bilo gde unutar same EU, te da bi se samo u tom slučaju moglo diskutovati o tome.
Čomski ne podržava teoriju da SAD putem priznavanja nezavisnosti Kosova i pomažući Bošnjacima tokom prethodnog rata u BiH stvaraju islamsku državu na Balkanu, koja bi oslabila jaku katoličku Evropu.
"SAD podržavaju jaku katoličku Poljsku i nastaviće s tim sve dok to odgovara njihovim ekonomskim i geopolitičkim ciljevima", zaključio je on, upoređujući odnose SAD sa drugim zemljama u Evropi.
Noam Čomski, američki lingvista, filosof, pisac i profesor, rođen je 7. decembra 1928. godine u Filadelfiji.
Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju i zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku.
U knjizi "Novi militaristički humanizam" Čomski je oštro kritikovao bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
(MONDO/Srna)
"EU neće biti voljna da prihvata ekonomski slabe zemlje sve dok traje trenutna ekonomska kriza - a to može da potraje duži vremenski period", izjavio je Čomski u intervjuu Srni.
On je istakao da je potrebno odgovoriti na pitanje da li evrozona može preživeti "eksperiment u kojem se pokušavaju ujediniti zemlje sa jakim ekonomijama - poput Nemačke i zemalja u razvoju, kao što je Grčka".
Komentarišući uticaj SAD na prostoru Balkana, Čomski je izjavio da Vašington prepušta Evropi teške probleme - kao što je to pitanje, intervenišući uglavnom kada je u prilici da iskoristi ciljeve koji proističu iz teorije "komparativne prednosti" u smislu nasilja.
"Tokom konflikta '90 -tih godina prošlog veka SAD su odbijale da pošalju snage na teren, zadržavajući se na vazdušnim napadima, uplićući se tek nakon što su strane u konfliktu potpuno iscrpljene, a linije razgraničenja prilično utvrđene, namećući u najvećoj meri svoja rešenja", objasnio je Čomski u intervjuu Srni.
On je ocenio da je ovakvo ponašanje SAD rezultat želje da svako razume da je Evropa podređena moći SAD.
Čomski, koji je i spoljni član Srpske akademije nauke i umetnosti od 2003. godine, smatra da širenje NATO-a ima slične ciljeve, te da pitanja o dominaciji SAD datiraju još od perioda nakon završetka Drugog svetskog rata.
Komentarišući informacije koje je objavio "Vikiliks", Čomski je rekao da je to generalno dobra stvar za one koji veruju u demokratiju.
Ovaj filozof i lingvista ističe da su informacije "Vikiliksa" omogućile široj javnosti da sazna način na koji njihove vlade funkcionišu, kao i pitanja koje države nastoje da drže u tajnosti.
"Sumnjam da će 'Vikiliks' imati većeg uticaja na međudržavne odnose, a i nisam video ništa što je značajno i što se odnosi na Balkan, a što do sada nije bilo poznato", ocenio je Čomski.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće državno uređenje Belgije primeniti u BiH, Čomski je istakao da je upitno da li se takav sistem može efikasno primeniti još bilo gde unutar same EU, te da bi se samo u tom slučaju moglo diskutovati o tome.
Čomski ne podržava teoriju da SAD putem priznavanja nezavisnosti Kosova i pomažući Bošnjacima tokom prethodnog rata u BiH stvaraju islamsku državu na Balkanu, koja bi oslabila jaku katoličku Evropu.
"SAD podržavaju jaku katoličku Poljsku i nastaviće s tim sve dok to odgovara njihovim ekonomskim i geopolitičkim ciljevima", zaključio je on, upoređujući odnose SAD sa drugim zemljama u Evropi.
Noam Čomski, američki lingvista, filosof, pisac i profesor, rođen je 7. decembra 1928. godine u Filadelfiji.
Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju i zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku.
U knjizi "Novi militaristički humanizam" Čomski je oštro kritikovao bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
(MONDO/Srna)
