Srbija je 2010. završila sa inflacijom potrošačkih cena 2,3 poena iznad gornje granice plana i sa 8,8 milijardi evra izvoza, uz smanjeni trgoviski deficit za gotovo deset odsto.
Za razliku od inflacije, gde je (neostvareni) plan bio da se rast cena zadrži na koti šest plus minus dva odsto, u spoljnoj trgovini nije bilo "zakucanih" granica ali radujhe podatak od rastu izvoza.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom za 11 meseci 2010. godine iznosila je skoro 24 milijarde dolara, što je 8,1 odsto više nego u isto vreme godinu dana ranije, a glavni podsticaj rastu spoljnotrgovisnke aktivnosti dao je izvoz.
Srbija je na inostrano tržište izvezla 8,8 milijardi dolara ili 16,3 odsto više nego u 2009. godini dok je stopa rasta uvoza bila skromnija i iznosila je 3,9 odsto, rezultat je analize Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Takvoma skoku izvoza pogodovao je pre svega slab dinar ali u kažu, kažu u U IZIT-u, reaktiviranja nekih vodećih proizvodnih kapaciteta, kao i rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tržištu.
U 2010. otupila je i oštrica svetske ekonomske krize, povećana je izvozna tražnja čime je stvoren prostor da postojeći proizvodni kapaciteti u Srbiji budu više angažovani.
Za dalji napredak izvoza, smatraju u IZIT-um nije dovoljno imati realnu vrednost domaće valute i rastuću tražnju iz inostranstva nego i širi proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno višu vrednost.
Bez tih rezova, baziranih na ulagnju države u sve vidove infrastrukture ali i na kreiranju stabilnog i stimulativnog pravnog ambijenta uz efikasan državni aparat, nema ozbiljnih stranih direktinih investicija, a bez njih ni promene postojeće proizvodne i izvozne robne strukture, ukazali su u IZIT-u.
Da nema velikih investicija pokazuje i podatak o popriličnom smanjenju uvoza opreme, bez koje nema zamene prevaziđenog tehnološkog parka i proširenja proizvodnih asortimana.
U IZIT-u podsećaju da je, zbog rasta izvoza, smanjen i spoljnotrgovinski deficit sa 6,9 milijardi dolara na 6,3 milijarde dolara ili za 9,7 odsto, dok je poboljšana i pokrivenost uvoza izvozom.
Da bi taj trend bio održiv na duže staze neophodan je zaokret u ekonomskoj politici koji bi više uvažio realni sektor i njegove potrebe za investicijama, poručili su stručnjaci tog instituta.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom za 11 meseci 2010. godine iznosila je skoro 24 milijarde dolara, što je 8,1 odsto više nego u isto vreme godinu dana ranije, a glavni podsticaj rastu spoljnotrgovisnke aktivnosti dao je izvoz.
Srbija je na inostrano tržište izvezla 8,8 milijardi dolara ili 16,3 odsto više nego u 2009. godini dok je stopa rasta uvoza bila skromnija i iznosila je 3,9 odsto, rezultat je analize Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Takvoma skoku izvoza pogodovao je pre svega slab dinar ali u kažu, kažu u U IZIT-u, reaktiviranja nekih vodećih proizvodnih kapaciteta, kao i rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tržištu.
U 2010. otupila je i oštrica svetske ekonomske krize, povećana je izvozna tražnja čime je stvoren prostor da postojeći proizvodni kapaciteti u Srbiji budu više angažovani.
Za dalji napredak izvoza, smatraju u IZIT-um nije dovoljno imati realnu vrednost domaće valute i rastuću tražnju iz inostranstva nego i širi proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno višu vrednost.
Bez tih rezova, baziranih na ulagnju države u sve vidove infrastrukture ali i na kreiranju stabilnog i stimulativnog pravnog ambijenta uz efikasan državni aparat, nema ozbiljnih stranih direktinih investicija, a bez njih ni promene postojeće proizvodne i izvozne robne strukture, ukazali su u IZIT-u.
Da nema velikih investicija pokazuje i podatak o popriličnom smanjenju uvoza opreme, bez koje nema zamene prevaziđenog tehnološkog parka i proširenja proizvodnih asortimana.
U IZIT-u podsećaju da je, zbog rasta izvoza, smanjen i spoljnotrgovinski deficit sa 6,9 milijardi dolara na 6,3 milijarde dolara ili za 9,7 odsto, dok je poboljšana i pokrivenost uvoza izvozom.
Da bi taj trend bio održiv na duže staze neophodan je zaokret u ekonomskoj politici koji bi više uvažio realni sektor i njegove potrebe za investicijama, poručili su stručnjaci tog instituta.
