Srbija je, sa ocenom 58, u donjoj polovini od 179 zemalja na listi globalnih ekonomskih sloboda Heritidž fondacije i Vol Strit Džurnala. Bolje stoje sve zemlje u regionu, osim Bosne i Hercegovine.
U odnosu na prošlu godinu, ocena Srbije povećana je za 1,1 poen, što predstavlja skromno poboljšanje u šest od ukupno 10 ekonomskih sloboda, koje se mere.
Srbija je rangirana na 38. mesto od 43 evropske zemlje, a njena ukupna ocena je ispod svetskog proseka, objavljeno je na sajtu Fondacije Heritejdž.
Od zemalja u regionu, na Indeksu ekonomskih sloboda Makedonija je na 55. mestu, Albanija na 70. i Crna Gora na 76. poziciji, dok je Hrvatska na 82. mestu, a BiH 104.
Slovenija je jedina članica Evropske unije od država nastalih raspadom Jugoslavije i nalazi se na 66. mestu.
Kako se navodi, Srbija je primenila značajne strukturne reforme u mnogim delovima svoje ekonomije tokom protekle decenije, bankarski sektor je obnovljen i nastavlja da se razvija.
Ekonomska konkurentnost je podržana niskim, fiksnim poreskim stopama i relativno fleksibilnim regulativama zapošljavanja, koje podstiču aktivnost preduzimača.
Ističe se da su potrebne dublje reforme za suočavanje sa birokratijom, smanjenje korpucije i reforma krhkog sudskog sistema, podložnog političkom mešanju.
Ukupna ekonomska sloboda u Srbiji pati od nedovoljne institucionalne podrške ili političke volje za reforme koje su neophodne.
Troškovi vlade su visoki i njima se slabo upravlja, čime se koči ekonomski potencijal Srbije, navodi se u obrazloženju.
Na prvom mestu se nalazi Hong Kong, sledi Singapur.
(FoNet)
Srbija je rangirana na 38. mesto od 43 evropske zemlje, a njena ukupna ocena je ispod svetskog proseka, objavljeno je na sajtu Fondacije Heritejdž.
Od zemalja u regionu, na Indeksu ekonomskih sloboda Makedonija je na 55. mestu, Albanija na 70. i Crna Gora na 76. poziciji, dok je Hrvatska na 82. mestu, a BiH 104.
Slovenija je jedina članica Evropske unije od država nastalih raspadom Jugoslavije i nalazi se na 66. mestu.
Kako se navodi, Srbija je primenila značajne strukturne reforme u mnogim delovima svoje ekonomije tokom protekle decenije, bankarski sektor je obnovljen i nastavlja da se razvija.
Ekonomska konkurentnost je podržana niskim, fiksnim poreskim stopama i relativno fleksibilnim regulativama zapošljavanja, koje podstiču aktivnost preduzimača.
Ističe se da su potrebne dublje reforme za suočavanje sa birokratijom, smanjenje korpucije i reforma krhkog sudskog sistema, podložnog političkom mešanju.
Ukupna ekonomska sloboda u Srbiji pati od nedovoljne institucionalne podrške ili političke volje za reforme koje su neophodne.
Troškovi vlade su visoki i njima se slabo upravlja, čime se koči ekonomski potencijal Srbije, navodi se u obrazloženju.
Na prvom mestu se nalazi Hong Kong, sledi Singapur.
(FoNet)
