Bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić negirao je danas pred Višim sudom u Beogradu krivicu za zloupotrebe u transferima fudbalera.
On je naveo da je od 1997. godine do 2005. godine kao direktor OFK Beograda radio isključivo u interesu kluba koji je unapredio, a ne oštetio.
Tužilaštvo se na današnjem suđenju saglasilo sa predlogom odbrane da Terzić bude pušten iz pritvora i da se brani sa slobode uz jemstvo od 200.000 evra, a o tom predlogu naknadno će odlučiti sudsko veće kojim predsedava sudija Danko Laušević.
Terzić je u odbrani naveo da je fudbaler Vanja Grubač 1998. godine prešao u nemački Hamburg (Hamburger Sport-Verein HSV) i da je na zahtev Nemaca koji su hteli da izbegnu plaćanje poreza Grubačeva trogodišnja plata od milion i 100.000 nemačkih maraka prikazana kao obeštećenje OFK Beogradu.
"To je uobičajena praksa u gotovo svim klubovima, jer se nigde u Evropi ne plaća porez na obeštećenje. Meni su Nemci dali dva čeka koje sam unovčio i predao novac Grubaču koji mi je potpisao priznanice da je primio novac i te priznanice postoje u klubu. Tehnologija isplate nije bitna, to je svakako bio Grubačev novac", rekao je Terzić.
Terzić je dodao da taj novac nije uplaćen na račun OFK Beograda jer bi to transfer učinilo komplikovanijim i dodao da je opšte poznato da je devedesetih godina postojalo veliko nepoverenje u bankarski sistem Srbije.
"Za direktora kluba postavljen sam direktno iz kopački, neiskusan. Klub je 1997. godine bio pred gašenjem, Druga liga, račun u blokadi, stadion razrušen, zarastao u korov, imali smo samo četiri registrovana igrača i trebalo je da nađemo 20 kvalitetnih igrača za svega nekoliko dana. Grubač je bio ključni čovek za naš projekt 'Povratak u Prvu ligu'", rekao je Terzić.
Dodao je da je Grubačev uslov da igra bez plate za OFK Beograd da u svakom trenutku može da ode iz kluba bez obeštećenja, a da obeštećenje pripadne fudbaleru, ako ga bude.
"Normalno da sam prihvatio takav uslov, svako bi ga prihvatio. Grubač nas je gotovo sam uveo u Prvu ligu sa 33 gola i kada je odlazio više nam nije bio potreban, jer smo ispunili cilj", rekao je Terzić.
Terzić je dodao da je glavni sponzor OFK Beograda bio biznismen Miko Brašnjević, koji se 2006. godine ubio u pritvoru kao osumnjičeni član "stečajne mafije", kao i da je Brašnjević bio predsednik Upravnog odbora kluba.
"Miko mi je juna 2003. godine rekao da su njegovi poslovni partneri iz Rusije zainteresovani da fudbaler Crvene zvezde i Brašnjevićev blizak rođak Mihajlo Pjanović pređe u Rusiju i da će pokušati da Rusima istovremeno proda i fudbalera OFK Beograda Srđana Stanića. Posle mi je preneo da je dogovoreno da Stanić pređe u Spartak za 400.000 evra", rekao je Terzić.
Brašnjević mu je, međutim, preneo i da su Rusi uslovili isplatu 400.000 evra potpisivanjem ugovora od 1,7 miliona evra.
"Pitao sam Brašnjevića 'predsedniče, da li je to po zakonu', on mi je odgovorio da jeste, pitao sam i prijatelje koji se mnogo dobro razumeju u to i oni su mi rekli da je u redu i potpisao sam taj ugovor i predao ga Brašnjeviću u ruke. Da nisam potpisao, oštetio bih klub za 400.000 evra, a čitava egzistencija kluba zavisila je od Brašnjevića. Upravni odbor je bio prezadovoljan kada sam ga obavestio o transferu Stanića", rekao je Terzić.
Terzić je nastavio da je u transferu fudbalera Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu imao jedino ulogu fudbalerovog savetnika i da mu je savetovao da pređe u Nemačku, a ne Rusiju "koja je periferija".
"Igrači vole da idu i to je bila Ivanovićeva odluka. Miko mi je 2005. godine, kada sam već bio predsednik FŠ, ali sam zadržao mesto u Upravnom odboru OFK Beograda, rekao da je agencija Gardijan zainteresovana da otkupi prava na transfer Ivanovića za 200.000 evra, a ja sam ga doveo iz Sremske Mitrovice za 5.000 evra, tako da je klub tim transferom zaradio 40 puta više", rekao je Terzić.
Terzić je rekao i da je, pošto u optužnici piše da je oštetio klub, u decembru 2008. godine poslao dopis OFK Beogradu sa pitanjem da li je on oštetio klub, a da je Skupština OFK Beograda tim povodom glasala i donela odluku da je Terzić unapredio klub.
Krivicu su negirali i optuženi bivši direktor OFK Beograda Vladimir Bulatović i fudbalski menadžer Dražen Podunavac, dok je postupak razdvojen protiv bivšeg generalnog sekretara Zajednice fudblaskih klubova Prve lige Milovana Nikodinovića, koji je teško bolestan i operisan je u Kliničkom centru Srbije.
Suđenje će biti nastavljeno 18. marta.
Današnjem suđenju prisustvovali su, između ostalih, i fudbaleri Mitar Mrkela, Duško Tošić, Ognjen Koroman i Mihajlo Pjanović.
Terzić je bio u bekstvu gotovo tri godine, a predao se 11. novembra 2010. godine i od tada je u pritvoru.
(Beta)
Tužilaštvo se na današnjem suđenju saglasilo sa predlogom odbrane da Terzić bude pušten iz pritvora i da se brani sa slobode uz jemstvo od 200.000 evra, a o tom predlogu naknadno će odlučiti sudsko veće kojim predsedava sudija Danko Laušević.
Terzić je u odbrani naveo da je fudbaler Vanja Grubač 1998. godine prešao u nemački Hamburg (Hamburger Sport-Verein HSV) i da je na zahtev Nemaca koji su hteli da izbegnu plaćanje poreza Grubačeva trogodišnja plata od milion i 100.000 nemačkih maraka prikazana kao obeštećenje OFK Beogradu.
"To je uobičajena praksa u gotovo svim klubovima, jer se nigde u Evropi ne plaća porez na obeštećenje. Meni su Nemci dali dva čeka koje sam unovčio i predao novac Grubaču koji mi je potpisao priznanice da je primio novac i te priznanice postoje u klubu. Tehnologija isplate nije bitna, to je svakako bio Grubačev novac", rekao je Terzić.
Terzić je dodao da taj novac nije uplaćen na račun OFK Beograda jer bi to transfer učinilo komplikovanijim i dodao da je opšte poznato da je devedesetih godina postojalo veliko nepoverenje u bankarski sistem Srbije.
"Za direktora kluba postavljen sam direktno iz kopački, neiskusan. Klub je 1997. godine bio pred gašenjem, Druga liga, račun u blokadi, stadion razrušen, zarastao u korov, imali smo samo četiri registrovana igrača i trebalo je da nađemo 20 kvalitetnih igrača za svega nekoliko dana. Grubač je bio ključni čovek za naš projekt 'Povratak u Prvu ligu'", rekao je Terzić.
Dodao je da je Grubačev uslov da igra bez plate za OFK Beograd da u svakom trenutku može da ode iz kluba bez obeštećenja, a da obeštećenje pripadne fudbaleru, ako ga bude.
"Normalno da sam prihvatio takav uslov, svako bi ga prihvatio. Grubač nas je gotovo sam uveo u Prvu ligu sa 33 gola i kada je odlazio više nam nije bio potreban, jer smo ispunili cilj", rekao je Terzić.
Terzić je dodao da je glavni sponzor OFK Beograda bio biznismen Miko Brašnjević, koji se 2006. godine ubio u pritvoru kao osumnjičeni član "stečajne mafije", kao i da je Brašnjević bio predsednik Upravnog odbora kluba.
"Miko mi je juna 2003. godine rekao da su njegovi poslovni partneri iz Rusije zainteresovani da fudbaler Crvene zvezde i Brašnjevićev blizak rođak Mihajlo Pjanović pređe u Rusiju i da će pokušati da Rusima istovremeno proda i fudbalera OFK Beograda Srđana Stanića. Posle mi je preneo da je dogovoreno da Stanić pređe u Spartak za 400.000 evra", rekao je Terzić.
Brašnjević mu je, međutim, preneo i da su Rusi uslovili isplatu 400.000 evra potpisivanjem ugovora od 1,7 miliona evra.
"Pitao sam Brašnjevića 'predsedniče, da li je to po zakonu', on mi je odgovorio da jeste, pitao sam i prijatelje koji se mnogo dobro razumeju u to i oni su mi rekli da je u redu i potpisao sam taj ugovor i predao ga Brašnjeviću u ruke. Da nisam potpisao, oštetio bih klub za 400.000 evra, a čitava egzistencija kluba zavisila je od Brašnjevića. Upravni odbor je bio prezadovoljan kada sam ga obavestio o transferu Stanića", rekao je Terzić.
Terzić je nastavio da je u transferu fudbalera Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu imao jedino ulogu fudbalerovog savetnika i da mu je savetovao da pređe u Nemačku, a ne Rusiju "koja je periferija".
"Igrači vole da idu i to je bila Ivanovićeva odluka. Miko mi je 2005. godine, kada sam već bio predsednik FŠ, ali sam zadržao mesto u Upravnom odboru OFK Beograda, rekao da je agencija Gardijan zainteresovana da otkupi prava na transfer Ivanovića za 200.000 evra, a ja sam ga doveo iz Sremske Mitrovice za 5.000 evra, tako da je klub tim transferom zaradio 40 puta više", rekao je Terzić.
Terzić je rekao i da je, pošto u optužnici piše da je oštetio klub, u decembru 2008. godine poslao dopis OFK Beogradu sa pitanjem da li je on oštetio klub, a da je Skupština OFK Beograda tim povodom glasala i donela odluku da je Terzić unapredio klub.
Krivicu su negirali i optuženi bivši direktor OFK Beograda Vladimir Bulatović i fudbalski menadžer Dražen Podunavac, dok je postupak razdvojen protiv bivšeg generalnog sekretara Zajednice fudblaskih klubova Prve lige Milovana Nikodinovića, koji je teško bolestan i operisan je u Kliničkom centru Srbije.
Suđenje će biti nastavljeno 18. marta.
Današnjem suđenju prisustvovali su, između ostalih, i fudbaleri Mitar Mrkela, Duško Tošić, Ognjen Koroman i Mihajlo Pjanović.
Terzić je bio u bekstvu gotovo tri godine, a predao se 11. novembra 2010. godine i od tada je u pritvoru.
(Beta)
