Upravnik pritvorske jedinice u Sheveningenu Timoti Mekfaden o Slobodanu Miloševiću: On može da kontroliše naciju iz Haga, ali ne i svoju ženu.
Kako piše u diplomatskoj depeši od 12. novembra 2003, koju je na svom sajtu objavio Vikiliks, Mekfaden je viđao Miloševića i s njim razgovarao "češće nego iko drugi", naglašavajući da bivši srpski predsednik nije osoba koja rado svoje misli deli sa drugima.
Prema njegovim rečima, Milošević je imao ozbiljne srčane probleme koji nisu blagovremeno lečeni, ali istovremeno, kako je tvrdio Mekfaden, nije bolovao od dijabetesa ili, u najmanju ruku, od depresije.
On je dodao da istorija Miloševićevih srčanih problema datira od vremena mnogo pre njegovog dolaska u Hag.
Upravnik zatvora u Sheveningenu je naveo da je Miloševića nemogućnost da viđa suprugu, sina, ćerku, snaju i unuka činila "suštinski nesrećnim", ali je prema rečima Mekfadena, srpski predsednik bio preokupiran poslom, što ga je držalo podalje od depresije.
On je bivšeg srpskog predsednika opisao kao samouverenog čoveka, koji uspeva uz pomoć svoje žene Mirjane Marković da organizuje čitavu mrežu pravnih i političkih kontakata, kao i da preko pravnih savetnika u Beogradu uspešno vodi svoju Socijalističku partiju Srbije (SPS).
Milošević je, kako je rekao Mekfaden, sa ženom imao "izuzetan odnos" i mogao je da manipuliše nacijom, ali ne i suprugom, koja je "po svemu sudeći imala veliki uticaj na njega".
Kako je naveo upravnik zatvora u Sheveningenu, Mira Marković, s kojom je Milošević svako jutro razgovarao telefonom, bila je izvor informacija, utehe, motivacije i strategije za Miloševića, koji se veoma oslanjao na nju.
Kada je Miloševićev krvni pritisak veoma skočio u septembru 2003, zvaničnici u Sheveningenu su razmatrali kako da smanje nivo njegovog stresa i "učine ga srećnim", rekao je Mekfaden koji je predložio da se pronađe način kako bi Mira Marković iz Rusije bila dovedena u Hag "sa određenim imunitetom kako ne bi bila uhapšena".
Tribunal je, međutim, procenio da bi to bilo nemoguće, a i sam Mekfaden je ocenio da bi susret dvoje supružnika ipak mogao da predstavlja dodatan rizik po Miloševićevo zdravlje "jer je Mira Marković mogla da bude veoma hirovita osoba".
Sa druge strane, Mekfaden je američkim zvaničnima rekao da su spekulacije o Miloševićevom finansijskom stanju precenjene, jer je bilo potrebno da se unutar redova njegove stranke pokrene kampanja za prikupljanje novca za plaćanje saradnika i putovanja njegovih advokata.
Prema rečima Mekfadena, posle ubistva bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića u proleće 2003. Miloševićeva finansijska situacija se pogoršala, te pet meseci nije plaćao osoblje u svojoj rezidenciji u Beogradu, niti je neko vreme mogao da finansira avionske karte za svoje beogradske savetnike.
Kada se radi o pravnim savetnicima Miloševića, Mekfaden je naveo da je srpski predsednik verovao da je "okružen budalama" i u sudnici i van nje, dok je prema takozvanim prijateljima suda "gajio naklonost".
Mekfaden je srpskog predsednika opisao i kao osobu sa skoro fotografskim pamćenjem, istakavši da "nikada nije sreo čoveka sa takvom memorijom".
Iako je zadržao svoju "narcisoidnost" i u pritvoru, Milošević je, prema Mekfadenovim rečima, za razliku od drugih pritvorenika koji su se stalno žalili, bio kooperativan i uvek je prihvatao Mekfadenove odluke, često odgovarajući "bar sam pokušao".
Što se tiče njegove svakodnevnice, ona je varirala od toga da li ide na suđenje, koje je bilo predviđeno tri dana nedeljno, ili ne.
U slobodno vreme, po rečima upravnika pritvora u Sheveningenu, Milošević je voleo da čita, i bio je "alav čitač, naročito đubreta i lakih trilera poput Džon Grišamovih" ili je slušao diskove Frenka Sinatre.
U okviru pritvorske jedinice, Miloševića su veoma voleli i poštovali ostali zatvorenici. Mnogi od njih su čak nadgledali njegovo zdravlje i ohrabrivali ga da povede računa o ishrani, naveo je Mekfaden.
(Beta)
