Nemački internacionalni diskontni lanac "Lidl" registrovao je svoje preduzeće u Srbiji, krajem 2010. godine.
To, prema mišljenju pomoćnice ministra trgovine Ljiljane Stanković, verovatno znači najavu poslovnih aktivnosti te kompanije na ovdašnjem tržištu.
Pomoćnica ministra Stanković je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podržava dolazak trgovaca iz regiona i šire, a pre svega diskontnih lanaca koji bi doneli novi nivo i stila konkurencije na tržištu Srbije, i to putem cena, što zemlji najviše i treba u ovim uslovima.
"Ukoliko bi oni zaista počeli poslovanje u Srbiji bilo bi jako dobro da to urade punom snagom, što bi nateralo postojeće trgovce da se opredele za cenovnu borbu i konkurentnost i traženje pogodnijih izvora nabavke, kao i veće razmišljanje o efikasnosti, kako bi potrošačima, mogli da priušte niže cene", kazala je Stanković.
Stanković je, međutim, ukazala "da je svetska ekonomska kriza uticala na investicioni potencijal svih diskontnih preduzeća, kao i na našu kupovnu moć, što je prepreka njihovom intenzivnom širenju".
Pomoćnica ministra je kazala da sada mnogi od trgovaca na tržištu Srbije otvaraju maloprodajne objekte koji se nazivaju hard diskonti, diskonti i slično, u kojima nastoje da ponude niži nivo cena cena potrošačima, što je za pohvalu.
No, primetila je Stanković, to nije prava strategija diskontne prodaje, što podrazumeva mnogo više.
"Veliki diskontni lanci svoje vrednosti pronalaze tako, što koristeći vlastitu snagu, nabavljjaju proizvode u velikim količinama u svetu, gde je to najjevtinije i najpovoljnije, ali ih prodaju pod sopstvenom trgovinskom markom, koja garantuje određeni nivo kvaliteta potrošaču i on u njih ima poverenja, ali tu su i mnogo niže cene", primetila je Stanković.
Stanković je dodala da bi dolazak takvih lanaca na tržište Srbije značio i promenu razmišljanja među maloprodavcima, koji trenutno posluju u zemlji, jer bi morali da zauzmu poziciju cenovne borbe, koja znači restrukturiranje njihovog poslovanja i potpunu orijentaciju na potrošača.
To znači da bi maloprodavci morali da vode računa šta imaju u asortimanu prodaje i da cene tih proizvoda spuštaju dnevno, da zadrže poverenje u nutricionističku vrednost proizvoda, mada je njihova cena niža i do 30 do 40 odsto, primetila je pomoćnica ministra.
(Tanjug)
Pomoćnica ministra Stanković je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podržava dolazak trgovaca iz regiona i šire, a pre svega diskontnih lanaca koji bi doneli novi nivo i stila konkurencije na tržištu Srbije, i to putem cena, što zemlji najviše i treba u ovim uslovima.
"Ukoliko bi oni zaista počeli poslovanje u Srbiji bilo bi jako dobro da to urade punom snagom, što bi nateralo postojeće trgovce da se opredele za cenovnu borbu i konkurentnost i traženje pogodnijih izvora nabavke, kao i veće razmišljanje o efikasnosti, kako bi potrošačima, mogli da priušte niže cene", kazala je Stanković.
Stanković je, međutim, ukazala "da je svetska ekonomska kriza uticala na investicioni potencijal svih diskontnih preduzeća, kao i na našu kupovnu moć, što je prepreka njihovom intenzivnom širenju".
Pomoćnica ministra je kazala da sada mnogi od trgovaca na tržištu Srbije otvaraju maloprodajne objekte koji se nazivaju hard diskonti, diskonti i slično, u kojima nastoje da ponude niži nivo cena cena potrošačima, što je za pohvalu.
No, primetila je Stanković, to nije prava strategija diskontne prodaje, što podrazumeva mnogo više.
"Veliki diskontni lanci svoje vrednosti pronalaze tako, što koristeći vlastitu snagu, nabavljjaju proizvode u velikim količinama u svetu, gde je to najjevtinije i najpovoljnije, ali ih prodaju pod sopstvenom trgovinskom markom, koja garantuje određeni nivo kvaliteta potrošaču i on u njih ima poverenja, ali tu su i mnogo niže cene", primetila je Stanković.
Stanković je dodala da bi dolazak takvih lanaca na tržište Srbije značio i promenu razmišljanja među maloprodavcima, koji trenutno posluju u zemlji, jer bi morali da zauzmu poziciju cenovne borbe, koja znači restrukturiranje njihovog poslovanja i potpunu orijentaciju na potrošača.
To znači da bi maloprodavci morali da vode računa šta imaju u asortimanu prodaje i da cene tih proizvoda spuštaju dnevno, da zadrže poverenje u nutricionističku vrednost proizvoda, mada je njihova cena niža i do 30 do 40 odsto, primetila je pomoćnica ministra.
(Tanjug)
