U Srbiji treba formirati nacionalnu razvojnu banku ali tome treba pristupiti vrlo oprezno i rigorozno, i čuvati je od političke kontrole, kaže Boško Živković, predsednik Saveta guvernera NBS.
"Predložili smo da se nacionalna razvojna banka Srbije formira posebnim zakonom koji bi joj uskratio mogućnost da ugrožava stabilnost nacionalnog finansijskog sistema tako što joj ne bi dopustio da izlazi na privatno tržište depozita i da na taj način konkuriše komercijalnom bankarstvu", izjavio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Boško Živković.
Prema njegovim rečima, u prvih nekoliko godina kapital banke bi bio ograničen i oslonjen iskuljučivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi EU kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija, a koji se, kako je rekao, "sada troše neefikasno, nemilice i nekontrolisano".
Živković smatra da bi nacionalnu razvojnu banku trebalo zaštiti od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja je bi je to u kratkom roku razorilo, a kao dobre primere organizovanja nacionalne razvojne banke naveo je Nemačku, Finsku, Kanadu.
U tim nacionalnim razvojnim bankama korporativno upravljanje je identično upravljenju u komercijalnim finansijskim institucijama gde je upravljačka struktura interesno monolitna uz isključenje mogućnosti političkih konflikata.
On je objasnio da razvojna banka funkcioniše u onim zonama gde ne funkcioniše komercijalno bankarstvo, a tipičan primer je infrastruktura.
Komercijano bankarstvo, po praviliu, ne finansira infrastrukturu jer su rokovi otplate ulaganja dugi i potrebno je mnogo novca za finansiranje velikih projekata, te poslove realizuje ili direktno država ili njena finansijska organizacija, istakao je ŽIvković.
Koncept nacionalne razvojne banke u Srbiji izgrađen je na ideji njenog formiranja tako da ne izazove nikakva "trenja i pometnje" u sistemu i postojećem finansijskim institucijama, objasnio je.
Govoreći o rizicima formiranja nacionalne razvojne banke, Živković je ukazao da je jedan od glavnih sukobljavanje banke sa drugim institucijama - sa komercijalnim bankama, centralnom bankom i državom.
Konflikt sa centralnom bankom je problem kontrole rizika, sa komercijalnim bankama borba za prostor, a sa vladom stalno podnošenje računa i traženje dodatnog novca.
Ovi konflikti, koji se mogu rešiti, jesu i glavni rizici formiranja nacionalne razvojne banke Srbije, smatra on.
On je upozorio da Srbija nema "kvalitet i količinu znanja koji bi se nalazio u razvojnoj banci" i da je neophodna saradnja i razmena iskustava sa razvojnim bankama EU.
"Srbija ne može da aktivira kreditne linije svetske ili evropske banke zato što nema dobro urađene fizibiliti studije (studije izvodljivosti)", istakao je Živković.
Prema njegovim rečima, iskustva sa razvojnim bankama su različita od vrlo dobrih već pomenutih primera pa do tragičnih iskustava kao što je slučaj sa nekim afričkim i latinoameričkih zemljama.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, u prvih nekoliko godina kapital banke bi bio ograničen i oslonjen iskuljučivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi EU kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija, a koji se, kako je rekao, "sada troše neefikasno, nemilice i nekontrolisano".
Živković smatra da bi nacionalnu razvojnu banku trebalo zaštiti od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja je bi je to u kratkom roku razorilo, a kao dobre primere organizovanja nacionalne razvojne banke naveo je Nemačku, Finsku, Kanadu.
U tim nacionalnim razvojnim bankama korporativno upravljanje je identično upravljenju u komercijalnim finansijskim institucijama gde je upravljačka struktura interesno monolitna uz isključenje mogućnosti političkih konflikata.
On je objasnio da razvojna banka funkcioniše u onim zonama gde ne funkcioniše komercijalno bankarstvo, a tipičan primer je infrastruktura.
Komercijano bankarstvo, po praviliu, ne finansira infrastrukturu jer su rokovi otplate ulaganja dugi i potrebno je mnogo novca za finansiranje velikih projekata, te poslove realizuje ili direktno država ili njena finansijska organizacija, istakao je ŽIvković.
Koncept nacionalne razvojne banke u Srbiji izgrađen je na ideji njenog formiranja tako da ne izazove nikakva "trenja i pometnje" u sistemu i postojećem finansijskim institucijama, objasnio je.
Govoreći o rizicima formiranja nacionalne razvojne banke, Živković je ukazao da je jedan od glavnih sukobljavanje banke sa drugim institucijama - sa komercijalnim bankama, centralnom bankom i državom.
Konflikt sa centralnom bankom je problem kontrole rizika, sa komercijalnim bankama borba za prostor, a sa vladom stalno podnošenje računa i traženje dodatnog novca.
Ovi konflikti, koji se mogu rešiti, jesu i glavni rizici formiranja nacionalne razvojne banke Srbije, smatra on.
On je upozorio da Srbija nema "kvalitet i količinu znanja koji bi se nalazio u razvojnoj banci" i da je neophodna saradnja i razmena iskustava sa razvojnim bankama EU.
"Srbija ne može da aktivira kreditne linije svetske ili evropske banke zato što nema dobro urađene fizibiliti studije (studije izvodljivosti)", istakao je Živković.
Prema njegovim rečima, iskustva sa razvojnim bankama su različita od vrlo dobrih već pomenutih primera pa do tragičnih iskustava kao što je slučaj sa nekim afričkim i latinoameričkih zemljama.
(Tanjug)
