Skoro svaki šesti stanovnik Nemačke živi na granici siromaštva, utvrđeno je uporednim u evropskim istraživanjima čiji je rezultat objavio Savezni zavod za statistiku u Vizbadenu.
Podaci se odnose na 2008. godinu, a na granici siromaštva, prema definiciji važećoj u Evropskoj uniji (EU), žive oni koji, zajedno sa svim državnim socijalnim davanjima, na raspolaganju imaju manje od 60 odsto prosečnih primanja u zemlji u kojoj žive.
Prosečna godišnja primanja su 2008. godine, kada je istraživanje pravljeno, u Nemačkoj iznosila 11.151 evro za samca.
U Nemačkoj je 15,5 odsto ljudi živelo 2008. sa sumom manjom od tog proseka. Kvota za čitavu EU iznosila je 16,3 odsto.
U nizu zemalja sa kojima se Nemačka graniči, udeo stanovnika na ivici siromaštva je bila znatno manja - u Francuskoj 12,9 odsto, u Holandiji 11,1 odsto i u Češkoj, koja ima najbolji rezultat u EU, samo 8,6 odsto.
Manji rizik zapadanja u siromaštvo nego u Nemačkoj je i u Danskoj, Belgiji, Luksemburgu, Švajcarskoj i Austriji, a veći, među susedima, samo u Poljskoj.
Unutar EU najviše ljudi na granici siromaštva živi u Letoniji (25,7 odsto), Rumuniji (22,4), Bugarskoj (21,8), Litvaniji (20,6), Estoniji i Grčkoj (po 19,7 odsto) i u Španiji (19,5odsto).
U Nemačkoj siromaštvo najviše ugrožava nezaposlene (62 odsto), zatim samohrane majke ili očeve sa decom (37,5 odsto), ali je njime pogođeno i oko 15 odsto penzionera i svaki 15. zaposleni.
Nešto bolje od niza drugih EU-zemalja je Nemačka prošla po uravnoteženosti primanja. Taj statistički podatak odražava odnos zarada 20 odsto ljudi sa najvećim primanjima prema 20 odsto onih sa najnižim primanjem.
U Nemačkoj je zarada najimućnijih 4,5 puta veća od zarade najsiromašnijih.
Najmanja neuravnoteženost primanja je u Sloveniji (gde su najveća primanja samo 3,2 puta veća od najnižih), a najveća u Letoniji - 7,3 puta.
U Rumuniji su najveća primanja 6,7, a u Bugarskoj 5,9 puta veća od najnižih.
(Beta)
Prosečna godišnja primanja su 2008. godine, kada je istraživanje pravljeno, u Nemačkoj iznosila 11.151 evro za samca.
U Nemačkoj je 15,5 odsto ljudi živelo 2008. sa sumom manjom od tog proseka. Kvota za čitavu EU iznosila je 16,3 odsto.
U nizu zemalja sa kojima se Nemačka graniči, udeo stanovnika na ivici siromaštva je bila znatno manja - u Francuskoj 12,9 odsto, u Holandiji 11,1 odsto i u Češkoj, koja ima najbolji rezultat u EU, samo 8,6 odsto.
Manji rizik zapadanja u siromaštvo nego u Nemačkoj je i u Danskoj, Belgiji, Luksemburgu, Švajcarskoj i Austriji, a veći, među susedima, samo u Poljskoj.
Unutar EU najviše ljudi na granici siromaštva živi u Letoniji (25,7 odsto), Rumuniji (22,4), Bugarskoj (21,8), Litvaniji (20,6), Estoniji i Grčkoj (po 19,7 odsto) i u Španiji (19,5odsto).
U Nemačkoj siromaštvo najviše ugrožava nezaposlene (62 odsto), zatim samohrane majke ili očeve sa decom (37,5 odsto), ali je njime pogođeno i oko 15 odsto penzionera i svaki 15. zaposleni.
Nešto bolje od niza drugih EU-zemalja je Nemačka prošla po uravnoteženosti primanja. Taj statistički podatak odražava odnos zarada 20 odsto ljudi sa najvećim primanjima prema 20 odsto onih sa najnižim primanjem.
U Nemačkoj je zarada najimućnijih 4,5 puta veća od zarade najsiromašnijih.
Najmanja neuravnoteženost primanja je u Sloveniji (gde su najveća primanja samo 3,2 puta veća od najnižih), a najveća u Letoniji - 7,3 puta.
U Rumuniji su najveća primanja 6,7, a u Bugarskoj 5,9 puta veća od najnižih.
(Beta)
