Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Prištini da usvoji zakone koji omogućavaju zaštitu svedoka u postupcima po ratnim zločinima u javnosti je dočekana sa priličnom skepsom.
Pitanje je, ukazuju analitičari, pa i eksperti, da li su institucije kosovskih Albanaca, u kojima se nalaze osumnjičeni za zločine, spremne da sprovedu takvu preporuku.
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je, reagujući na rezoluciju kojom je Savet Evrope juče pozvao Prištinu da stvori uslove za procesuiranje ratnih zločina, rekao da je uveren da politički predstavnici kosovskih Albanaca nisu u mogućnosti, niti imaju dobru volju da sprovedu projekat zaštite svedoka.
Sa druge strane, opšte je uverenje da bi Euleks, ukoliko bi želeo, imao instrumente da garantuje bezbednost osobama koje bi pristale da svedoče o ratnim zločinima Albanaca.
"Euleks je taj koji mora da smesti zaštićene svedoke u zapadnu Evropu, Kanadu ili Ameriku ako misli da oni komotno govore o onome što znaju, a znaju dosta", izjavio je Ivanović.
I iz Euleksa stižu uveravanja da ta misija ima visoko profesionalnu jedinicu za zaštitu svedoka i da ta jedinica, u zavisnosti od obima i složenosti slučaja, može biti proširena.
"Mi međutim ne možemo znati da li treba da bude proširena sve dok ne saznamo obim i složenost bilo kog potencijalnog slučaja. A to ćemo znati samo ukoliko nam Dik Marti dostavi svoje dokaze", navela je portparolka Euleksa Irina Gudeljević u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Profesor pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić veruje da Euleks ima kadrovske i tehničke potencijale za istragu o ratnim zločinima, ali je problem "normativni ambijent" na Kosovu i Metohiji.
Drugim rečima, ukazuje Škulić, bilo bi neophodno napraviti zakonski okvir za adekvatnu zaštitu svedoka nakon čega bi istraga mogla lakše da se obavi.
"U tom slučaju i svedoci bi lakše davali iskaze, nego što je to slučaj sada, kada im se otvoreno preti", rekao je Škulić.
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojena je u sredu povodom izveštaja Žan-Šarla Gardeta, izvestioca iz Monaka, koji je upozorio na dramatičan položaj svedoka zločina na Kosovu.
"Sveočenja - a sa njima i deo istine - zauvek su izgubljeni kad svedoci više nisu među živima. Svedoci, koji ustaju u odbranu istine, zaslužuju pouzdanu i trajnu zaštitu. Bez zaštite i podrške koja je svedocima potrebna da bi svedočili, ne može se postići ni pravda ni pomirenje", navodi se u Gardetovom izveštaju.
Gardetov izveštaj je, u delu koji se odnosi na Kosovo, pojačao opšti utisak iz dan ranije usvojenog izveštaja Dika Martija da na Kosovu i Metohiji ne postoji spremnost i faktičke mogućnosti da se za zločine sudi nekadašnjim pripadnicima OVK.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra međutim da nije reč o neotklonjivim preprekama, jer, kako veruje, stvar može biti rešena dobrom voljom i ozbiljnim angažovanje Euleksa i NATO.
Janjić je Tanjugu izjavio da će teže biti otkloniti zid ćutanja koji nastaje zbog porodične, verske i nacionalne solidarnosti Albanaca na Kosovu.
(Tanjug)
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je, reagujući na rezoluciju kojom je Savet Evrope juče pozvao Prištinu da stvori uslove za procesuiranje ratnih zločina, rekao da je uveren da politički predstavnici kosovskih Albanaca nisu u mogućnosti, niti imaju dobru volju da sprovedu projekat zaštite svedoka.
Sa druge strane, opšte je uverenje da bi Euleks, ukoliko bi želeo, imao instrumente da garantuje bezbednost osobama koje bi pristale da svedoče o ratnim zločinima Albanaca.
"Euleks je taj koji mora da smesti zaštićene svedoke u zapadnu Evropu, Kanadu ili Ameriku ako misli da oni komotno govore o onome što znaju, a znaju dosta", izjavio je Ivanović.
I iz Euleksa stižu uveravanja da ta misija ima visoko profesionalnu jedinicu za zaštitu svedoka i da ta jedinica, u zavisnosti od obima i složenosti slučaja, može biti proširena.
"Mi međutim ne možemo znati da li treba da bude proširena sve dok ne saznamo obim i složenost bilo kog potencijalnog slučaja. A to ćemo znati samo ukoliko nam Dik Marti dostavi svoje dokaze", navela je portparolka Euleksa Irina Gudeljević u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Profesor pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić veruje da Euleks ima kadrovske i tehničke potencijale za istragu o ratnim zločinima, ali je problem "normativni ambijent" na Kosovu i Metohiji.
Drugim rečima, ukazuje Škulić, bilo bi neophodno napraviti zakonski okvir za adekvatnu zaštitu svedoka nakon čega bi istraga mogla lakše da se obavi.
"U tom slučaju i svedoci bi lakše davali iskaze, nego što je to slučaj sada, kada im se otvoreno preti", rekao je Škulić.
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojena je u sredu povodom izveštaja Žan-Šarla Gardeta, izvestioca iz Monaka, koji je upozorio na dramatičan položaj svedoka zločina na Kosovu.
"Sveočenja - a sa njima i deo istine - zauvek su izgubljeni kad svedoci više nisu među živima. Svedoci, koji ustaju u odbranu istine, zaslužuju pouzdanu i trajnu zaštitu. Bez zaštite i podrške koja je svedocima potrebna da bi svedočili, ne može se postići ni pravda ni pomirenje", navodi se u Gardetovom izveštaju.
Gardetov izveštaj je, u delu koji se odnosi na Kosovo, pojačao opšti utisak iz dan ranije usvojenog izveštaja Dika Martija da na Kosovu i Metohiji ne postoji spremnost i faktičke mogućnosti da se za zločine sudi nekadašnjim pripadnicima OVK.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra međutim da nije reč o neotklonjivim preprekama, jer, kako veruje, stvar može biti rešena dobrom voljom i ozbiljnim angažovanje Euleksa i NATO.
Janjić je Tanjugu izjavio da će teže biti otkloniti zid ćutanja koji nastaje zbog porodične, verske i nacionalne solidarnosti Albanaca na Kosovu.
(Tanjug)
