Egipatski vojnici u Kairu, kojima je predsednik Hosni Mubarak naredio nadziranje policijskog časa zbog antivladinih protesta, prelaze na stranu demonstranata s dignuta dva prsta u znak pobede. Među povređenima i nastradalima nema građana Srbije.
Agencije prenose da vojnici u vojnim kamionima, nekoliko sati od uvođenja policijskog časa, u centru Kaira pozdravljaju demonstrante koji im uzvraćaju aplauzima.
Na nekim tenkovima demonstranti se voze zajedno sa vojnicima, a pripadnici policije rukuju se sa narodom na ulicama, javlja AFP.
Egipatska novinska agencija Mena povukla je večeras vest o uvođenju policijskog časa u celoj zemlji, koju je prethodno emitovala državna televizija.
Mubarak je prethodno odredio uvođenje policijskog časa u Kairu, Aleksandriji i Suecu, a posle dva sata, televizija je najavila proširenje te odluke na čitavu zemlju.
Ta mera nije sprečila nekoliko hiljada ljudi da ponovo izađu na ulice egipatske prestonice, a grupa demonstranata je pokušala da upadne u zgrade državne televizije i Ministarstva spoljnih poslova.
U sedištu vladajuće Nacionalne demokratske partije u Kairu podmetnut je požar, a kancelarije te stranke bile su meta napada i u drugim gradovima.
Očevici tvrde da su se čuli pucnji u ulici blizu parlamenta, kod kancelarije premijera i drugih zgrada vlade u centru prestonice, gde je u to vreme bilo više od 1.000 demonstranata.
Hiljade demonstranata, noseći kamenice, flaše i motke, uspelo je da otera nekoliko stotina policajaca sa glavnog trga u centru Kaira, a nekoliko policajaca je skinulo svoje uniforme i značke i pridruzilo se demonstrantima.
U Suecu su večeras na ulice poslati tenkovi, koji su raspoređeni ispred ruševina policijske stanice koja je sinoć zapaljena.
Nekoliko desetina demonstranata se pelo na tenkove, pokušavajući da razgovaraju s vojnicima.
Stanovnici su agenciji Rojters rekli da su vojnici otvorili vatru na demonstrante koji su se popeli na tenkove, ali nije bilo moguće potvrditi te informacije.
Mubarak je pozvao vojsku da zajedno s policijom obezbeđuje red i mir u zemlji, gde već četiri dana traju demonstrancije i sukobi s policijom.
U SAD, načelnik Generalštaba egipatske vojske, general Sami Hafez Anan prekinuo je večeras posetu toj zemlji kako bi se vratio u domovinu i pomogao u rešavanju krize nastale izbijanjem nezapamćenih protesta protiv vlasti.
Zamenik načelnika Generalštaba vojske SAD, general Džejms Kartrajt rekao je novinarima u Pentagonu da se Anan vraća u zemlju posle samo dva dana planiranih razgovora u Vašingtonu.
Kartrajt je pozvao egipatsku vladu da pokaže uzdržanost u rešavanju krize, pošto je prethodno je šefica američke diplomatije Hilari Klinton apelovala na egipatske vlasti da se uzdrže od primene sile i pozvala na "hitne reforme".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozvala je večeras egipatske vlasti da "odmah i bez uslovljavanja" oslobode sve demonstrante uhapšene tokom nereda i da odgovore na zahteve naroda te zemlje za demokratskim reformama.
Ona je ocenila i da je upotreba sile protiv demonstranata "izuzetno zabrinjavajuća".
Na reforme u Egiptu pozvao je večeras i britanski premijer Dejvid Kameron.
Tokom četiri dana demonstracija, prema najnovijim podacima, poginulo je osam osoba, a u današnjim neredima je povređeno 870 ljudi, od kojih su neki pogođeni mecima.
Više hiljada učesnika antivladinih demonstracija sukobilo se danas u Kairu sa policijom koja je upotrebila vodene topove, suzavac i gumene metke kako bi rasterala učesnike skupa. U tom sukobu je povređeno nekoliko desetina ljudi, javio je Frans pres.
POGLEDAJTE FOTO GALERIJU
U Egiptu, gde živi više od 80 miliona ljudi, skoro su potpuno prekinute Internet veze i prisutni su veliki poremećaji u radu sistema za slanje SMS poruka mobilnim telefonom, koji su korišćeni u organizaciji protesta u toj zemlji, preneli su danas stručni mediji.
U najmnogoljudijoj arapskoj državi od noćas skoro da ne radi Internet, jer je čak 88 odsto veza u prekidu i pretpostavlja se da još samo jedan provajder pruža usluge, posle nekoliko dana uličnih nemira i protesta protiv vladavine predsednika Hosnija Mubaraka.
Isključena su sva četiri osnovna pružaoca usluga Interneta - "Link Egypt", "Vodafone/Raya", "Telecom Egypt" i "Etisalat Misr".
Egipatski demonstranti su koristili društvene mreže da organizuju okupljanja, koristeći razne simbole za komunikaciju, posle čega su blokirani "Twitter" i "Facebook".
Osim Interneta, u Egiptu u nekim delovima zemlje potpuno je prekinut i telefonski saobraćaj, a, prema nepotvrđenim izveštajima, ne funkcionišu ni mobilna ni fiksna telefonija.
Vlasti su odlučile da u čitavom Egiptu onemogući pristup Internetu, jer su demonstranti stalno pronalazili načine kako da sarađuju i zaobiđu blokade, bez obzira što je u celoj zemlji bio onemogućen pristup društvenim mrežama.
Oko 120 srpskih turista, koji borave u Egiptu, u Beograd će se vratiti u ponedeljak, 31. januara, izjavio je večeras ambasador Srbije u Egiptu Dejan Vasiljević.
Ambasador Vasiljević je u izjavi Tanjugu kazao da srpskih turista nema u Kairu, već se nalaze u Hurgadi i Šarm el Šeiku i tamo su bezbedni, jer u tom delu nema demonstracija.
On je rekao da ambasada Srbije održava kontakt i sa srpskim turistima i sa oko 100 državljana Srbije, koji žive u glavnom gradu Egipta, ali da se među njima još niko nije izjasnio da bi želeo da ode iz Kaira.
Prema rečima Vasiljevića, osoblje amdasade Srbije i članovi njihovih porodica su bezbedni, jer su ambasada i rezidencija u istoj zgradi koja se nalazi u delu Kaira gde nema vladinih institucija.
El Baradej u kućnom pritvoru, francuski novinari oslobođeni
Mohamed el-Baradej, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji se vratio u svoju zemlju, nalazi se u kućnom pritvoru, pošto se pridružio desetinama hiljada ljudi u protestima u Kairu, a četiri francuska novinara, uhapšena dok su izveštavali o neredima, oslobođeni su.
Američka medijska mreža Si-En-En (CNN) javila je da će se egipatski predsednik Hosni Mubarak uskoro obratiti javnosti, preneo je Rojters.
Egipatski bezbednosni zvaničnici su saopštili da je policija El-Baradeju da ne napušta svoju kuću, u predgrađu egipatske pretonice. El-Baradej se vratio u Egipat u četvrtak veče, pošto je mesec dana bio u inostranstvu, objavivši da je spreman da predvodi demonstrante u borbi za promenu režima, prenela je agencija AP.
Portparol francuskog Ministartva spoljnih poslova Bernar Valero potvrdio je navode francuskih medija da je egipatska policija oslobodila četiri francuska novinara koji su izveštavali o demonstracijama.
Uhapšeni novinari su radili za dnevnik "Figaro", nedeljnike "Žurnal di dimanš", "Pari-mač" i foto agenciju "Sipa", a Valero nije imao više informacija o njihovom privođenju niti tretmanu u zatvoru.
Na ulicama Kaira viđena su vojna vozila, a demonstranti su prethodno pozivali vojsku da im pomogne, žaleći se na nasilničko ponašanje policije, koja je koristila suzavac i gumene metke protiv demonstranata, preneo je Rojters.
"Gde je vojska? Dođite i vidite šta nam policija radi. Želimo vojsku!", uzvikivala je grupa demonstranata u Kairu.
Državna televizija je javila da se od večeras uvodi policijski čas u Kairu, Aleksandriji i Suecu, od 18 do sedam sati ujutru po lokalnom vremenu.
"Posle onoga što se dešavalo u nekim provincijama, u pogledu nemira, bezakonja, krađa, destrukcije, napada i paljenja javne i privatne imovine, uključujući napade na banke i hotele, predsednik Hosni Mubarak kao vojni zapovednik proglašava policijski čas", navodi se u izveštaju državne televizije.
U saopštenju se dodaje da će vojska sarađivati sa policijom da bi se osiguralo da se ta mera poštuje.
Nekoliko hiljada demonstranata ponovo je danas izašlo na ulice, tražeći da se okonča tridesetogodišnja vladavina predsednika Mubaraka, a večeras se iznad delova prestonice mogao videti crni dim.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Nejvi Pilaj saopštila je da su egipatske vlasti uhapsile više od 1.000 ljudi tokom četiri dana masovnih protesta, u kojima je sedam osoba izgubilo život.
Pilaj je pozvala Egipat da poštuje pravo svojih građana na mirno okupljanje i da prestane da pokušava da utiša kritike, preneo je Rojters.
Mubarak (82), saveznik Zapada koji se više od 30 godina oslanjao na jak policijski aparat i jednopartijski sistem, nije se do danas oglasio od početka protesta.
To su najveći protesti protiv njegovog režima od kada je došao na vlast 1981. godine.
(agencije/MONDO)
