Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je danas mogućnost da se u izgradnju autoputa od Beograda ka Crnoj Gori uključe kineski investitori, koji pregovaraju sa Crnom Gorom o uslovima gradnje autoputa od Bara do Boljara.
Mrkonjić je rekao za Tanjug da se pregovara sa Turcima o njihovom učešću u gradnji autoputa od Beograda do Boljara, na srpsko-crnogorskoj granici i "da bi svakako bilo prostora za razmatranje i eventualne kineske ponude".
"Ako Kinezi prepoznaju interes da grade kompletan autoput Bar - Beograd, ne vidim zašto im to ne bi omogućili. Ako bi njihova ponuda bila niža od turske, oberučke bi je prihvatili", rekao je Mrkonjić dodajući da je opredeljenje Srbije da gradi autoput do Boljara "ne po svaku cenu već po najpovoljnijim uslovima."
Mrkonjić je, međutim, naglasio da bi on najviše voleo da taj autoput ipak grade naša preduzeća specijalizovana za takvu vrstu radova.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović je ranije izjavila da su predstavnici kineske delegacije, koja je lani boravila u Beogradu zbog dogovora oko realizacije izgradnje beogradskog mosta od Zemuna do Borče, što je prvi veliki infrastrukturni projekat prema međudržavnom sporazumu Srbije i Kine, pokazali interesovanje za gradnju autoputa Beograd - Južni Jadran.
"Postavili su pitanje izgradnje autoputa od Požege prema Južnom Jadranu, ali su iskazali zainteresovanost i za obilaznicu oko Beograda, od Bubanj potoka prema Pančevu, ukljucujući i novi most na Dunavu kod Vinče", rekla je Kalanović.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, je ranije izjavio Tanjugu da u svim daljim planovima ulaganja u infrastrukturu posebnu pažnju treba obratiti na javno iskazane namere Kine da u Grčkoj investira oko 500 milijardi evra u brodogradilišta, logističke centre i transportne puteve prema Evropskoj uniji, što je više od iznosa grčkog spoljnog duga.
"Grčka bi, očito, trebalo da bude mesto sa kojeg Kina namerava da prodire u Evropu, a Srbija u toj strategiji ima 'položajnu rentu', zbog transportnih koridora", ukazuje Đuričin.
On veruje da bi samo u saobraćajnu infrastrukturu mogli da privučemo kineske investicije u vrednostima koje se mere milijardama evra, što bi bio snažan podstrek za celu domaću privredu.
"Privlačenjem tako velikog i moćnog stranog investitora poput Kine, koja je u 2010. postala druga ekonomska sila sveta, ispred Japana, a iza SAD, naša zemlja bi eliminisala problem potencijalne korupcije u pravljenju poslova i u eksploataciji njihovih efekata", tvrdi Đuricin, uz opasku da je planirana izgradnja mosta Zemun-Borča za kineske investitore samo "poligon za testiranje" za obimnije investicije.
Crnogorska vlada vodi pregovore sa kineskim kompanijama, kako navodi podgorički list "Dan", oko izgradnje autoputa od Bara do Boljara, nakon što je poništen tender zbog nemogućnosti konzorcijuma koje su predvodili hrvatski "Konstruktor" i grčki "Aktor" da obezbede bankarske garancije.
Ministar saobraćaja Crne Gore Andrija Lompar očekuje da će kineski investitori dostaviti zvaničnu ponudu do kraja ovog meseca, a okvirni rok za pregovore između dve strane ističe krajem aprila.
Kinezi su ranije dostavili crnogorskoj vladi neformalnu ponudu, koja je bila povoljnija u odnosu na sve ucesnike na poništenom tenderu.
Ako bude postignut dogovor bio bi potpisan koncesioni i finansijske ugovor, a kompletnu proceduru bi verifikovao crnogorski parlament.
(Tanjug)
"Ako Kinezi prepoznaju interes da grade kompletan autoput Bar - Beograd, ne vidim zašto im to ne bi omogućili. Ako bi njihova ponuda bila niža od turske, oberučke bi je prihvatili", rekao je Mrkonjić dodajući da je opredeljenje Srbije da gradi autoput do Boljara "ne po svaku cenu već po najpovoljnijim uslovima."
Mrkonjić je, međutim, naglasio da bi on najviše voleo da taj autoput ipak grade naša preduzeća specijalizovana za takvu vrstu radova.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović je ranije izjavila da su predstavnici kineske delegacije, koja je lani boravila u Beogradu zbog dogovora oko realizacije izgradnje beogradskog mosta od Zemuna do Borče, što je prvi veliki infrastrukturni projekat prema međudržavnom sporazumu Srbije i Kine, pokazali interesovanje za gradnju autoputa Beograd - Južni Jadran.
"Postavili su pitanje izgradnje autoputa od Požege prema Južnom Jadranu, ali su iskazali zainteresovanost i za obilaznicu oko Beograda, od Bubanj potoka prema Pančevu, ukljucujući i novi most na Dunavu kod Vinče", rekla je Kalanović.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, je ranije izjavio Tanjugu da u svim daljim planovima ulaganja u infrastrukturu posebnu pažnju treba obratiti na javno iskazane namere Kine da u Grčkoj investira oko 500 milijardi evra u brodogradilišta, logističke centre i transportne puteve prema Evropskoj uniji, što je više od iznosa grčkog spoljnog duga.
"Grčka bi, očito, trebalo da bude mesto sa kojeg Kina namerava da prodire u Evropu, a Srbija u toj strategiji ima 'položajnu rentu', zbog transportnih koridora", ukazuje Đuričin.
On veruje da bi samo u saobraćajnu infrastrukturu mogli da privučemo kineske investicije u vrednostima koje se mere milijardama evra, što bi bio snažan podstrek za celu domaću privredu.
"Privlačenjem tako velikog i moćnog stranog investitora poput Kine, koja je u 2010. postala druga ekonomska sila sveta, ispred Japana, a iza SAD, naša zemlja bi eliminisala problem potencijalne korupcije u pravljenju poslova i u eksploataciji njihovih efekata", tvrdi Đuricin, uz opasku da je planirana izgradnja mosta Zemun-Borča za kineske investitore samo "poligon za testiranje" za obimnije investicije.
Crnogorska vlada vodi pregovore sa kineskim kompanijama, kako navodi podgorički list "Dan", oko izgradnje autoputa od Bara do Boljara, nakon što je poništen tender zbog nemogućnosti konzorcijuma koje su predvodili hrvatski "Konstruktor" i grčki "Aktor" da obezbede bankarske garancije.
Ministar saobraćaja Crne Gore Andrija Lompar očekuje da će kineski investitori dostaviti zvaničnu ponudu do kraja ovog meseca, a okvirni rok za pregovore između dve strane ističe krajem aprila.
Kinezi su ranije dostavili crnogorskoj vladi neformalnu ponudu, koja je bila povoljnija u odnosu na sve ucesnike na poništenom tenderu.
Ako bude postignut dogovor bio bi potpisan koncesioni i finansijske ugovor, a kompletnu proceduru bi verifikovao crnogorski parlament.
(Tanjug)
