Srpska policija povećava kontrolu elektronske pošte osoba koje su "od interesa u potrazi za haškim beguncima", kao i nadzor nad njima, navodi se u odgovorima na Upitnik Evropske komisije.
Odgovori Srbije koji se odnose na saradnju s Haškim tribunalom zauzimaju 21 stranicu, preneo je portal EurAktiv Srbija.
Evropska komisija je Vladi Srbije ostavila mogućnost da odgovori u vezi sa Hagom ne budu objavljeni u okviru Upitnika u slučaju da sadrže poverljive informacije.
U cilju sprovođenja preporuka iz junskog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, intenzivira se i primena DNK analize u svrhe identifikacije, a planirana je i primena specijalizovanog softvera za obradu i pretraživanje dokumenata da bi se podaci i dokumentacija bolje obrađivali.
To su koraci koji su predviđeni i Akcionim planom za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Ističe se da je povećana naknada za informaciju koja bi dovela do hapšenja haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i da su u novembru i decembru 2010. pretreseni etno selo Bajka kod Aranđelovca u potrazi za Mladićem, dve lokacije na kojima su kuće bliskih Hadžićevih rođaka u cilju pronalaženja dokaza i tragova, kao i kuća Hadžićevog bliskog prijatelja.
Saradnja sa Haškim tribunalom je preduslov za napredak Srbije na putu ka EU. To je istaknuto i u zaključcima zasedanja Saveta ministara 25. oktobra 2010, na kojem je odlučeno da se Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za sticanje statusa kandidata Srbije za članstvo u EU, kao i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010.
U odgovorima na Upitnik, srpske vlasti su istakle da postoji politička volja za saradnju sa Tribunalom.
Ističe se da to potkrepljuju usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i prisustvo predsednika Srbije obeležavanju 15. godišnjice od zločina u Srebrenici u memorijalnom centru u Potočarima, koji je tom prilikom istakao da neće odustati od potrage za haškim beguncima.
Odgovori na Upitnik u delu o saradnji sa Haškim tribunalom daju pregled dosadašnjih aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za saradnju i na hapšenju optuženika i tehničkoj saradnji sa Hagom.
Navodi se da je je Srbija u prethodne dve godine odgovorila na 302 od 305 zahteva za pomoć Tužilaštvu, dok se na tri zahteva, koji su upućeni nedavno, još radi.
Pred Haškim sudom za bivšu Jugoslaviju podignute su optužnice protiv 161 osobe, od toga je 109 Srba. Prema zvaničnom podacima, 57 okrivljenih su državljani Srbije.
Srbija je od Tribunala dobila zahtev za predaju 46 okrivljenih, od čega su Mladić i Hadžić još u bekstvu, 12 je uhapšeno u Srbiji, četvorica van Srbije, a 27 se dobrovoljno predalo.
Evropska komisija će na osnovu odgovora na Upitnik i nalaza eksperata koji će posetiti Srbiju izraditi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata.
Upitnikom su pokriveni privreda, politika, društveni pokazatelji, kao i usaglašenost srpskog zakonodavstva sa pravnim nasleđem EU.
O statusu kandidata se nakon Evropske komisije izjašnjava Savet.
Odgovori o Haškom tribunalu spadaju u deo političkih kriterijuma za pristupanje, u odsek međunarodnih obaveza.
(Beta)
Evropska komisija je Vladi Srbije ostavila mogućnost da odgovori u vezi sa Hagom ne budu objavljeni u okviru Upitnika u slučaju da sadrže poverljive informacije.
U cilju sprovođenja preporuka iz junskog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, intenzivira se i primena DNK analize u svrhe identifikacije, a planirana je i primena specijalizovanog softvera za obradu i pretraživanje dokumenata da bi se podaci i dokumentacija bolje obrađivali.
To su koraci koji su predviđeni i Akcionim planom za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Ističe se da je povećana naknada za informaciju koja bi dovela do hapšenja haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i da su u novembru i decembru 2010. pretreseni etno selo Bajka kod Aranđelovca u potrazi za Mladićem, dve lokacije na kojima su kuće bliskih Hadžićevih rođaka u cilju pronalaženja dokaza i tragova, kao i kuća Hadžićevog bliskog prijatelja.
Saradnja sa Haškim tribunalom je preduslov za napredak Srbije na putu ka EU. To je istaknuto i u zaključcima zasedanja Saveta ministara 25. oktobra 2010, na kojem je odlučeno da se Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za sticanje statusa kandidata Srbije za članstvo u EU, kao i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010.
U odgovorima na Upitnik, srpske vlasti su istakle da postoji politička volja za saradnju sa Tribunalom.
Ističe se da to potkrepljuju usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i prisustvo predsednika Srbije obeležavanju 15. godišnjice od zločina u Srebrenici u memorijalnom centru u Potočarima, koji je tom prilikom istakao da neće odustati od potrage za haškim beguncima.
Odgovori na Upitnik u delu o saradnji sa Haškim tribunalom daju pregled dosadašnjih aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za saradnju i na hapšenju optuženika i tehničkoj saradnji sa Hagom.
Navodi se da je je Srbija u prethodne dve godine odgovorila na 302 od 305 zahteva za pomoć Tužilaštvu, dok se na tri zahteva, koji su upućeni nedavno, još radi.
Pred Haškim sudom za bivšu Jugoslaviju podignute su optužnice protiv 161 osobe, od toga je 109 Srba. Prema zvaničnom podacima, 57 okrivljenih su državljani Srbije.
Srbija je od Tribunala dobila zahtev za predaju 46 okrivljenih, od čega su Mladić i Hadžić još u bekstvu, 12 je uhapšeno u Srbiji, četvorica van Srbije, a 27 se dobrovoljno predalo.
Evropska komisija će na osnovu odgovora na Upitnik i nalaza eksperata koji će posetiti Srbiju izraditi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata.
Upitnikom su pokriveni privreda, politika, društveni pokazatelji, kao i usaglašenost srpskog zakonodavstva sa pravnim nasleđem EU.
O statusu kandidata se nakon Evropske komisije izjašnjava Savet.
Odgovori o Haškom tribunalu spadaju u deo političkih kriterijuma za pristupanje, u odsek međunarodnih obaveza.
(Beta)
