Predstavnici Mreža za restituciju u Srbiji predali su danas Vladi Srbije podatke o državnoj imovini za koju smatraju da je namerno prikrivena u odgovorima na Upitnik Evropske komisije.
"Vlada nije prikrila 70 odsto državne imovine kako bi prikazala da je nemoguće restituciju u Srbiji obaviti u naturi i omogućila pojedincima da sadašnji zakup državnog zemljišta pretvore u vlasništvo pre nego započne povraćaj oduzete imovine", rekao je Beti koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.
On je naveo da su Vladi dostavljeni i podaci o obavljenoj restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama i potraživanoj imovini bivših vlasnika i zatraženo je da se ti podaci dostave Evropskoj komisiji.
"Na spisku imovine koju potražuju vlasnici oduzete imovine 90 odsto je šumsko, poljoprivredno i građevinsko zemljište koje bi odmah moglo da bude vraćeno jer čini nekoliko procenata ukupnog državnog zemljišta", rekao je Antić i dodao da je crkvama i verskim zajednicama vraćeno 40,5 odsto potraživanog zemljišta.
Vlada Srbije, prema njegovim rečima planira da možda već na sutrašnjoj sednicu usvoji izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi omogućila kompanijama da sadašnje pravo zakupa državnog zemljišta bez naknade pretvore u pravo vlasništva.
"Takvom odlukom Vlada će diskriminisati građane jer će jednima omogućiti da besplatno dođu do zemljišta, a drugima sprečiti da vrate ono što im je oduzeto", istakao je Antić.
Zahteve za povraćaj oduzete imovine, prema podacima Mreže za restituciju, podnelo je 140.000 porodica.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da bi zakon o restituciji trebalo da bude usvojen u prvoj polovini ove godine.
On je novinarima kazao da je potrebno da se obezbedi obeštećenje građanima koji su pretrpeli nepravdu pre više decenija oduzimanjem imovine, ali voditi računa da se ni na koji način ne ugrozi budućnost Srbije.
"Treba da napravimo restituciju po meri Srbije, a ta mera je skromnost", rekao je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije je naglasio da "ne možemo očekivati da se za restituciju u Srbiji odvoji više nego što je bio slučaj u mnogim bogatijim društvima jer su i tamo nadoknade bile dosta skromne.
"Svaki dinar ili evro koji bi išao za restituciju je dinar i evro koji je u konkurenciji sa platama za prosvetu, agrarnim budžetom, budžetom za nauku i izgradnju puteva i svih ključnih stvari bitnih za budućnost svih nas", kazao je Đelić.
On je dodao i da je sada pravo vreme da svako iznese argumente u vezi sa restitucijom.
"Sada je vreme za dogovor.Vreme je za razum sa jedne i sa druge strane i da dobijemo restituciju po meri Srbije, naročito u finansijskom delu", kazao je Đelić.
Na pitanje novinara zašto u poslednjih deset godina nije donet zakon o restituciji, on je kazao da zakon nije prošao Vladu Srbije ni skupštinu jer "jedan broj ljudi koji su legitimno zainteresovani za restituciju je uvek iskazivao maksimalističke zahteve koje društvo ne može da podnese", kazao je on.
Đelić je podsetio da je Vlada Srbije usvojila 27. decembra 2010. godine Akcioni plani kojim je predviđeno da zakon o restituciji bude usvojen u prvoj polovi ove godine.
(Beta)
On je naveo da su Vladi dostavljeni i podaci o obavljenoj restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama i potraživanoj imovini bivših vlasnika i zatraženo je da se ti podaci dostave Evropskoj komisiji.
"Na spisku imovine koju potražuju vlasnici oduzete imovine 90 odsto je šumsko, poljoprivredno i građevinsko zemljište koje bi odmah moglo da bude vraćeno jer čini nekoliko procenata ukupnog državnog zemljišta", rekao je Antić i dodao da je crkvama i verskim zajednicama vraćeno 40,5 odsto potraživanog zemljišta.
Vlada Srbije, prema njegovim rečima planira da možda već na sutrašnjoj sednicu usvoji izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi omogućila kompanijama da sadašnje pravo zakupa državnog zemljišta bez naknade pretvore u pravo vlasništva.
"Takvom odlukom Vlada će diskriminisati građane jer će jednima omogućiti da besplatno dođu do zemljišta, a drugima sprečiti da vrate ono što im je oduzeto", istakao je Antić.
Zahteve za povraćaj oduzete imovine, prema podacima Mreže za restituciju, podnelo je 140.000 porodica.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da bi zakon o restituciji trebalo da bude usvojen u prvoj polovini ove godine.
On je novinarima kazao da je potrebno da se obezbedi obeštećenje građanima koji su pretrpeli nepravdu pre više decenija oduzimanjem imovine, ali voditi računa da se ni na koji način ne ugrozi budućnost Srbije.
"Treba da napravimo restituciju po meri Srbije, a ta mera je skromnost", rekao je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije je naglasio da "ne možemo očekivati da se za restituciju u Srbiji odvoji više nego što je bio slučaj u mnogim bogatijim društvima jer su i tamo nadoknade bile dosta skromne.
"Svaki dinar ili evro koji bi išao za restituciju je dinar i evro koji je u konkurenciji sa platama za prosvetu, agrarnim budžetom, budžetom za nauku i izgradnju puteva i svih ključnih stvari bitnih za budućnost svih nas", kazao je Đelić.
On je dodao i da je sada pravo vreme da svako iznese argumente u vezi sa restitucijom.
"Sada je vreme za dogovor.Vreme je za razum sa jedne i sa druge strane i da dobijemo restituciju po meri Srbije, naročito u finansijskom delu", kazao je Đelić.
Na pitanje novinara zašto u poslednjih deset godina nije donet zakon o restituciji, on je kazao da zakon nije prošao Vladu Srbije ni skupštinu jer "jedan broj ljudi koji su legitimno zainteresovani za restituciju je uvek iskazivao maksimalističke zahteve koje društvo ne može da podnese", kazao je on.
Đelić je podsetio da je Vlada Srbije usvojila 27. decembra 2010. godine Akcioni plani kojim je predviđeno da zakon o restituciji bude usvojen u prvoj polovi ove godine.
(Beta)
