Ministri energetike Srbije i RS ocenili su da dve zemlje imaju potencijale za saradnju i zajedničke nastupe u regionu i Evropi, ne samo u sferi energetike već i u celoj privredi.
"Bilo je reči o konkretnim projektima i oblicima saradnje u elektrosektoru, kao i u naftnom sektoru", rekao je Petar Škundrić danas na konferenciji za novinare posle susreta sa Željkom Kovačevićem u Banjaluci.
On je kazao da se očekuju dobri rezultati posebno u naftnom sektoru, kako bi se smanjila uvozna zavisnost naših privreda i zemalja.
"Cilj nam je da se u toj oblasti preuzme regionalni značaj", rekao je Škundrić, navodeći da je bilo reci i o hidropotencijalima, jer i Srbija i Republika Srpska imaju značajne resurse u toj oblasti kao i ostalim izvorima čiste energije.
Kovačević je izrazio zadovoljstvo današnjom posetom ministra iz Srbije, ističući da mu je to posebno drago zato što je poseta realizovana na početku njegovog mandata.
"Naše aktivnosti biće usmerene na unapređenje dosadašnje dobre saradnje sa Ministarstvom energetike i Vladom Srbije", rekao je Kovačević.
Odgovarajući na pitanje koje se tiče tužbe Elektroprivrede Srbije protiv Elektroprivrede RS, Škundrić je rekao da su u pitanju tehničke stvari i da će to pitanje biti rešeno na najbolji način i na zadovoljstvo dva ministarstva i dve elektroprivrede.
U istraživanje nafte i gasa na teritoriji RS biće uložene desetine miliona evra, a u zavisnosti od rezultata do kojih se bude dolazilo taj nivo investicija može da bude mnogo veći, rekao je Škundrić.
"Teško je sada, dok se određene predradnje i prvi rezultati ne utvrde, govoriti o nekom maksimalnom nivou investicija, ali one mogu da budu veoma velike i značajne. To se, zatim, pretvara u dodatne investicije u vezi sa korišćenjem tih resursa koje budemo ostvarili", rekao je Škundrić.
RS i Srbija osnovale su zajedničko preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na teriotoriji RS "Jadran-Naftagas", koje je rezultat memoranduma o saradnji između "Naftne industrije Srbije", kćerke ruske kompanije "Gaspromnjeft" i "Njeftegazinkora", kćerke ruske kompanije "Zarubežnjeft", potpisanog u Vladi RS 16. jula prošle godine.
Škundrić je napomenuo da je još za vreme bivše Jugoslavije obavljen maksimum geoloških istraživanja u bivšim republikama i da nema nepoznanica u smislu mineralnih sirovina i ugljen-vodonika, koji može da se nađe na ovim prostorima.
"Ovde je sada reč o utvrđivanju realnih količina ili rezervi, da bi se videlo koliko je racionalno, ekonomski opravdano ili profitabilno ući u eksploataciju. Prema tome, ne ulazi se u čistu livadu, već od ranije postoje rezultati koji ukazuju na to da se mogu očekivati željene ili potrebne količine, na primer, ugljen-vodonika na ovim nalazištima", istakao je Škundrić.
On je naveo da je bilo reči i o konceptu razvijanja parkova čiste energije, sa valorizacijom maksimalno raspoloživih hidropotencijala, posebno bio mase, s obzirom na to da dve republike imaju visok potencijal u bio masi i ostalim izvorima čiste energije, sa željom da se ide na porizvodnju sa minimalnom ili bez emisije ugljen-dioksida.
Kovačević je rekao da će obim investicije biti onoliki koliko nalazišta nafte budu u "toj količini da se krene sa eksploatacijom ili sa preradom naftnih izvora".
"Nafta sigurno na ovim prostorima postoji i to je taj jugoistočni deo RS. Nije logično da sa one strane Save postoje određene rezerve nafte, a da sa ove strane Save ne postoji nafta", rekao je Kovačević i napomenuo da je Rafinerija Brod ranije imala koncesiju da vrši ispitivanja, i da je došla do određenih rezultata, te da sada sledi njihov nastavak.
Prema njegovim rečima, tokom sastanka bilo je reči o određenim otvorenim pitanjima od interesa za RS, odnosno oblast energetike, a dogovoren je i nastavak saradnje o već započetim projektima.
"Tu smo sto odsto saglasni da našu saradnju u budućnosti nastavimo na tim projektima. Želja nam je da idemo brže u realizaciju projekata, a one započete na srednjoj Drini nastavljamo, kao i da neka pitanja koja su opterećivala ili nisu do kraja bila rešena, prioritetno rešavamo, da u narednim fazama nemamo nerešenih pitanja i pristupimo realizaciji svih projekata koji su u toku ili treba da krenu u realizaciju", dodao je Kovačević.
Škundrić je rekao da će tenderdska procedura u vezi sa Termoelektranom "Nikola Tesla 3" i "Kolubara B" biti završena u narednih mesec dana, jer je dovoljno trajala.
"Imamo četiri potencijalne kompanije kao strateške partnere i bićemo u prilici da izaberemo onu kompaniju koja da najpovoljniju ponudu. Očekujem da ćemo u tom segmentu ući u direktno pregovaranje, potpisivanje ugovora i započinjanje jedne od najvećih investicija u regionu u tom sektoru energetike", rekao je ministar novinarima u Banjaluci.
Reč je o gradnji dva bloka od po 350 megavata u "Kolubari B", odnosno od 700 ili više megavata u Termoelektrani "Nikola Tesla 3".
Govoreći o Zakonu o energetici Srbije, Škundrić je naveo da je on prošao deo javne rasprave u stručnoj javnosti i dodao da sledi redovna procedura, kako bi se već u martu našao u parlamentu.
On je dodao da je izvršena prezentacija zakonskog projekta o energetici u Energetskoj zajednici u Beču, gde su dobijene pohvale za sva rešenja, u smislu da je izvršena maksimalna harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom u oblasti energetike, što je i bio cilj njegovog donošenja.
(agencije/MONDO)
On je kazao da se očekuju dobri rezultati posebno u naftnom sektoru, kako bi se smanjila uvozna zavisnost naših privreda i zemalja.
"Cilj nam je da se u toj oblasti preuzme regionalni značaj", rekao je Škundrić, navodeći da je bilo reci i o hidropotencijalima, jer i Srbija i Republika Srpska imaju značajne resurse u toj oblasti kao i ostalim izvorima čiste energije.
Kovačević je izrazio zadovoljstvo današnjom posetom ministra iz Srbije, ističući da mu je to posebno drago zato što je poseta realizovana na početku njegovog mandata.
"Naše aktivnosti biće usmerene na unapređenje dosadašnje dobre saradnje sa Ministarstvom energetike i Vladom Srbije", rekao je Kovačević.
Odgovarajući na pitanje koje se tiče tužbe Elektroprivrede Srbije protiv Elektroprivrede RS, Škundrić je rekao da su u pitanju tehničke stvari i da će to pitanje biti rešeno na najbolji način i na zadovoljstvo dva ministarstva i dve elektroprivrede.
U istraživanje nafte i gasa na teritoriji RS biće uložene desetine miliona evra, a u zavisnosti od rezultata do kojih se bude dolazilo taj nivo investicija može da bude mnogo veći, rekao je Škundrić.
"Teško je sada, dok se određene predradnje i prvi rezultati ne utvrde, govoriti o nekom maksimalnom nivou investicija, ali one mogu da budu veoma velike i značajne. To se, zatim, pretvara u dodatne investicije u vezi sa korišćenjem tih resursa koje budemo ostvarili", rekao je Škundrić.
RS i Srbija osnovale su zajedničko preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na teriotoriji RS "Jadran-Naftagas", koje je rezultat memoranduma o saradnji između "Naftne industrije Srbije", kćerke ruske kompanije "Gaspromnjeft" i "Njeftegazinkora", kćerke ruske kompanije "Zarubežnjeft", potpisanog u Vladi RS 16. jula prošle godine.
Škundrić je napomenuo da je još za vreme bivše Jugoslavije obavljen maksimum geoloških istraživanja u bivšim republikama i da nema nepoznanica u smislu mineralnih sirovina i ugljen-vodonika, koji može da se nađe na ovim prostorima.
"Ovde je sada reč o utvrđivanju realnih količina ili rezervi, da bi se videlo koliko je racionalno, ekonomski opravdano ili profitabilno ući u eksploataciju. Prema tome, ne ulazi se u čistu livadu, već od ranije postoje rezultati koji ukazuju na to da se mogu očekivati željene ili potrebne količine, na primer, ugljen-vodonika na ovim nalazištima", istakao je Škundrić.
On je naveo da je bilo reči i o konceptu razvijanja parkova čiste energije, sa valorizacijom maksimalno raspoloživih hidropotencijala, posebno bio mase, s obzirom na to da dve republike imaju visok potencijal u bio masi i ostalim izvorima čiste energije, sa željom da se ide na porizvodnju sa minimalnom ili bez emisije ugljen-dioksida.
Kovačević je rekao da će obim investicije biti onoliki koliko nalazišta nafte budu u "toj količini da se krene sa eksploatacijom ili sa preradom naftnih izvora".
"Nafta sigurno na ovim prostorima postoji i to je taj jugoistočni deo RS. Nije logično da sa one strane Save postoje određene rezerve nafte, a da sa ove strane Save ne postoji nafta", rekao je Kovačević i napomenuo da je Rafinerija Brod ranije imala koncesiju da vrši ispitivanja, i da je došla do određenih rezultata, te da sada sledi njihov nastavak.
Prema njegovim rečima, tokom sastanka bilo je reči o određenim otvorenim pitanjima od interesa za RS, odnosno oblast energetike, a dogovoren je i nastavak saradnje o već započetim projektima.
"Tu smo sto odsto saglasni da našu saradnju u budućnosti nastavimo na tim projektima. Želja nam je da idemo brže u realizaciju projekata, a one započete na srednjoj Drini nastavljamo, kao i da neka pitanja koja su opterećivala ili nisu do kraja bila rešena, prioritetno rešavamo, da u narednim fazama nemamo nerešenih pitanja i pristupimo realizaciji svih projekata koji su u toku ili treba da krenu u realizaciju", dodao je Kovačević.
Škundrić je rekao da će tenderdska procedura u vezi sa Termoelektranom "Nikola Tesla 3" i "Kolubara B" biti završena u narednih mesec dana, jer je dovoljno trajala.
"Imamo četiri potencijalne kompanije kao strateške partnere i bićemo u prilici da izaberemo onu kompaniju koja da najpovoljniju ponudu. Očekujem da ćemo u tom segmentu ući u direktno pregovaranje, potpisivanje ugovora i započinjanje jedne od najvećih investicija u regionu u tom sektoru energetike", rekao je ministar novinarima u Banjaluci.
Reč je o gradnji dva bloka od po 350 megavata u "Kolubari B", odnosno od 700 ili više megavata u Termoelektrani "Nikola Tesla 3".
Govoreći o Zakonu o energetici Srbije, Škundrić je naveo da je on prošao deo javne rasprave u stručnoj javnosti i dodao da sledi redovna procedura, kako bi se već u martu našao u parlamentu.
On je dodao da je izvršena prezentacija zakonskog projekta o energetici u Energetskoj zajednici u Beču, gde su dobijene pohvale za sva rešenja, u smislu da je izvršena maksimalna harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom u oblasti energetike, što je i bio cilj njegovog donošenja.
(agencije/MONDO)
