Predstojeći izveštaji glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca biće od ključne važnosti za dalji tok evrointegracija, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
On je dodao da se bez Bramercove konstatacije da Beograd u punoj meri sarađuje sa tim sudom ne može računati na sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Đelić je izjavio da puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje ključni uslov evrointegracja Srbije, i da bi najbolji, ali ne i jedini, način da se ta saradnja dokaže bio pronalaženje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
"Nedelje koje dolaze i Bramercova predstojeća poseta u februaru jesu od prvoklasnog značaja kako bi već njegov junski izveštaj bio pozitivan, jer će se na bazi njega pisati mišljenje Evropske komisije, a onda će onaj sledeći u decembru biti odlučujuć jer to je momenat kada će zemlje članice odlučivati da dodele ili ne dodele status kandidata Srbiji", rekao je Đelić.
U ovome trenutku, Bramerc, prema Đelićevim rečima, smatra da Srbija ne alocira dovoljno resursa u potragu za optuženicima, da ne postupa dovoljno brzo i kompletno po njegovim preporukama.
Bramerc je evropskim poslanicima preneo taj stav i da Beograd u tim okolnostima ne može dobiti pozitivnu ocenu saradnje.
"Ova vlada je kroz rad, posvećenost i političku volju dokazala evropskim partnerima da ima punu saradnju sa Haškim tribunalom, tonovi koje čujemo od gospodina Bramerca u poslednjih nekoliko nedelja manje su povoljni ali na nama je da to promenimo u nedeljama koje dolaze", rekao je Đelić.
Kada se govori o haškoj prepreci u procesu evrointegracija, mora se, kako je istakao Đelić, imati na umu da nije reč o uslovu na kojem insistira jedna država ili grupa zemalja, već da je to zahtev EU.
On je dodao da to pokazuje i rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj je puna saradnja sa Haškim tribunalom locirana kao ključni uslov za dobijanje statusa kandidata.
Osvrćući se na ostale uslove za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, Đelić je rekao da je Srbija u prvom polugodištu, odnosno zaključno sa junom, mora da usvoji sve potrebne zakone, a da do prvog septembra mogu da se prave još neke manje intervencije po zahtevima Evropske komisije.
Od suštinske je važnosti, prema njegovim rečima, da 12. oktobra Srbija dobije dovoljno dobro mišljenje Evropske komisije na osnovu kojeg bi se potom upustila u diplomatsku ofanzivu kako bi zadobila i podršku svake od zemalja članica EU.
"Srbija će demonstrirati svoje administrativne kapacitete i političku volju, uraditi kompleksne reforme u prvoj polovini ove godine, uraditi sve što je u njenoj moći da pronađe dva preostala haška optuženika i da kroz rad, a ne kroz lobiranje, i da kroz trud, a ne kroz marketing, dobije podršku zemalja članica EU za kandidaturu i, što je još teže, dobije datum za početaka pregovora sa EU", rekao je Đelić.
(Tanjug)
Đelić je izjavio da puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje ključni uslov evrointegracja Srbije, i da bi najbolji, ali ne i jedini, način da se ta saradnja dokaže bio pronalaženje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
"Nedelje koje dolaze i Bramercova predstojeća poseta u februaru jesu od prvoklasnog značaja kako bi već njegov junski izveštaj bio pozitivan, jer će se na bazi njega pisati mišljenje Evropske komisije, a onda će onaj sledeći u decembru biti odlučujuć jer to je momenat kada će zemlje članice odlučivati da dodele ili ne dodele status kandidata Srbiji", rekao je Đelić.
U ovome trenutku, Bramerc, prema Đelićevim rečima, smatra da Srbija ne alocira dovoljno resursa u potragu za optuženicima, da ne postupa dovoljno brzo i kompletno po njegovim preporukama.
Bramerc je evropskim poslanicima preneo taj stav i da Beograd u tim okolnostima ne može dobiti pozitivnu ocenu saradnje.
"Ova vlada je kroz rad, posvećenost i političku volju dokazala evropskim partnerima da ima punu saradnju sa Haškim tribunalom, tonovi koje čujemo od gospodina Bramerca u poslednjih nekoliko nedelja manje su povoljni ali na nama je da to promenimo u nedeljama koje dolaze", rekao je Đelić.
Kada se govori o haškoj prepreci u procesu evrointegracija, mora se, kako je istakao Đelić, imati na umu da nije reč o uslovu na kojem insistira jedna država ili grupa zemalja, već da je to zahtev EU.
On je dodao da to pokazuje i rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj je puna saradnja sa Haškim tribunalom locirana kao ključni uslov za dobijanje statusa kandidata.
Osvrćući se na ostale uslove za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, Đelić je rekao da je Srbija u prvom polugodištu, odnosno zaključno sa junom, mora da usvoji sve potrebne zakone, a da do prvog septembra mogu da se prave još neke manje intervencije po zahtevima Evropske komisije.
Od suštinske je važnosti, prema njegovim rečima, da 12. oktobra Srbija dobije dovoljno dobro mišljenje Evropske komisije na osnovu kojeg bi se potom upustila u diplomatsku ofanzivu kako bi zadobila i podršku svake od zemalja članica EU.
"Srbija će demonstrirati svoje administrativne kapacitete i političku volju, uraditi kompleksne reforme u prvoj polovini ove godine, uraditi sve što je u njenoj moći da pronađe dva preostala haška optuženika i da kroz rad, a ne kroz lobiranje, i da kroz trud, a ne kroz marketing, dobije podršku zemalja članica EU za kandidaturu i, što je još teže, dobije datum za početaka pregovora sa EU", rekao je Đelić.
(Tanjug)
