Potpredsednik Egipta razgovarao je sa predstavnicima opozicije, uključujući Muslimansku braću. El Baradej, jedan od vođa opozicije, nije pozvan na razgovore i naziva ih "mutnim". Ni "braća" nisu zadovoljna predloženim rešenjima.
Na pregovorima opozicije i egipatskih vlasti dogovoreno je da bude formiran komitet za pripremu reforme Ustava do prve nedelje marta. U komitetu će biti sudski organi i određeni broj političara, izjavio je portparol Vlade Magdi Radi.
U pregovorima su učestvovali potpredsenik Egipta Omar Sulejman i ključni lideri opozicije, među kojima su Muslimanska braća, članovi liberalne partije Vafd, levičarske partije Tagamu, kao i članovi komiteta formiranog za vreme antivladinog protesta, ali ne i jedan od opozicionih lidera Mohamed El Baradej.
Baradej, koji se vratio u Egipat da podrži demonstracije protiv predsednika Hosnija Mubaraka, potvrdio je da nije bio pozvan na današnje pregovor i nazvao ih "mutnim".
"Nisam pozvan da učestvujem u pregovorima, u tom dijalogu, ali ja sam u centru zbivanja" rekao je El Baradej za američku tv mrežu En Bi Si (NBC).
El Baradej je ocenio da je taj proces "mutan" jer se, po njegovim rečima, na trenutke ne zna ko će s kim razgovarati. Pored toga je zamerio što su u pregovorima, na strani vlasti, svi predstavnici pripadnici Vojske.
Prema saopštenju portparola Vlade Radija, osim što je dogovoreno da se formira komisija za ustavne reforme, dogovoreno je da se omogući sloboda štampe, oslobode osobe uhapšene tokom antivladinih protesta i ukine zakon o vanrednom stanju kada to dozvoli bezbednosna situacija.
Postignut je dogovor o "formiranju komisije, u kojoj će učestvovati sudstvo i izvestan broj političara, kako bi se proučile i predložile ustavne promene i neophodni zakonski amandmani do prve sedmice marta", rekao je portparol vlade Magdi Radi.
Radi je kazao da je, pored "mirne tranzicije vlasti na osnovu Ustava" i formiranja panela za ustavne reforme, predloženo otvaranje kancelarije za primanje žalbi koje se tiču političkih zatvorenika, ukidanje ograničenja rada medija i komunikacija i odbacivanje "svakog stranog mešanja u egipatska pitanja", kao i ukidanje u velikoj meri kritikovanog zakona o vanrednom stanju "u zavisnosti od bezbednosne situacije".
Američka agencija AP javlja da je egipatski režim obećao da neće proganjati učesnike antivladinih protesta koji traju već dve nedelje, da neće gušiti slobodu štampe i ometati korišćenje Interneta i usluga mobilne telefonije, kao i da će naložiti sudskim organima da se bore protiv korupcije i sudski gone one koji iza nje stoje.
Međutim, Muslimanska braća su po završetku pregovora ocenila da reforme koje predlaže režim Hosnija Mubaraka nisu adekvatne.
Ideja da se oformi odbor sastavljen od vlasti i opozicije za pripreme ustavnih reformi je "nedovoljna", izjavio je Mohamed Mursi, predstavnik Muslimanske braće.
"Naši zahtevi su i dalje isti. Ona(vlada) nije odgovorila na većinu zahteva. Dala je samo neke odgovore i to površne" ocenio je drugi predstavnik Muslimanske braće, Esam Al Arijan.
Mnogi pripadnici opozicije, među kojima i članovi Bratstva, govorili se da neće pregovarati sa predstavnicima vlasti dok Mubarak ne podnese ostavku.U pregovorima su učestvovali potpredsenik Egipta Omar Sulejman i ključni lideri opozicije, među kojima su Muslimanska braća, članovi liberalne partije Vafd, levičarske partije Tagamu, kao i članovi komiteta formiranog za vreme antivladinog protesta, ali ne i jedan od opozicionih lidera Mohamed El Baradej.
Baradej, koji se vratio u Egipat da podrži demonstracije protiv predsednika Hosnija Mubaraka, potvrdio je da nije bio pozvan na današnje pregovor i nazvao ih "mutnim".
"Nisam pozvan da učestvujem u pregovorima, u tom dijalogu, ali ja sam u centru zbivanja" rekao je El Baradej za američku tv mrežu En Bi Si (NBC).
El Baradej je ocenio da je taj proces "mutan" jer se, po njegovim rečima, na trenutke ne zna ko će s kim razgovarati. Pored toga je zamerio što su u pregovorima, na strani vlasti, svi predstavnici pripadnici Vojske.
Prema saopštenju portparola Vlade Radija, osim što je dogovoreno da se formira komisija za ustavne reforme, dogovoreno je da se omogući sloboda štampe, oslobode osobe uhapšene tokom antivladinih protesta i ukine zakon o vanrednom stanju kada to dozvoli bezbednosna situacija.
Postignut je dogovor o "formiranju komisije, u kojoj će učestvovati sudstvo i izvestan broj političara, kako bi se proučile i predložile ustavne promene i neophodni zakonski amandmani do prve sedmice marta", rekao je portparol vlade Magdi Radi.
Radi je kazao da je, pored "mirne tranzicije vlasti na osnovu Ustava" i formiranja panela za ustavne reforme, predloženo otvaranje kancelarije za primanje žalbi koje se tiču političkih zatvorenika, ukidanje ograničenja rada medija i komunikacija i odbacivanje "svakog stranog mešanja u egipatska pitanja", kao i ukidanje u velikoj meri kritikovanog zakona o vanrednom stanju "u zavisnosti od bezbednosne situacije".
Američka agencija AP javlja da je egipatski režim obećao da neće proganjati učesnike antivladinih protesta koji traju već dve nedelje, da neće gušiti slobodu štampe i ometati korišćenje Interneta i usluga mobilne telefonije, kao i da će naložiti sudskim organima da se bore protiv korupcije i sudski gone one koji iza nje stoje.
Međutim, Muslimanska braća su po završetku pregovora ocenila da reforme koje predlaže režim Hosnija Mubaraka nisu adekvatne.
Ideja da se oformi odbor sastavljen od vlasti i opozicije za pripreme ustavnih reformi je "nedovoljna", izjavio je Mohamed Mursi, predstavnik Muslimanske braće.
"Naši zahtevi su i dalje isti. Ona(vlada) nije odgovorila na većinu zahteva. Dala je samo neke odgovore i to površne" ocenio je drugi predstavnik Muslimanske braće, Esam Al Arijan.
Sulejman je prošle sedmice pozvao Bratstvo da učestvuje u pregovorima, za koje je rekao da su "dragocena prilika" za tu grupu.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton pozdravila je odluku Muslimanskog bratstva da se uključi u dijalog, dodajući da će Vašington "sačekati i videti" kako će se pregovori odvijati.
"Danas smo saznali da je Muslimansko bratstvo odlučilo da učestvuje, što pokazuje da su bar uključeni u dijalog koji mi ohrabrujemo", izjavila je Klintonova za nemački radio, preneo je AFP.
Istovremeno, protesti na ulicama Kaira su nastavljeni, a danas je u javnost "procureo" potresan snimak brutalnog ubistva jednog od učesnika protesta u Aleksandriji, koga je likvidirala policija. Zbog brutalnosti YouTube je snimak uklonio sa svog sajta, ali se na njemu jasno videlo kako je policija pucala u nenaoružanog čoveka sa dignutim rukama.
Politički analitičari smatraju da bi ovaj snimak mogao da izazove novi talas gneva među protivnicima Mubarakovog režima.
Ipak, za normalizaciju života u Egiptu danas se dogodila jedna značajna strvar - proradile su banke u Kairu, pošto sedam dana nisu radile.
Ispred banaka su se stvorili dugi redovi nervoznih Egipćana, koji najzad mogu da podignu novac sa svojih računa, izvestio je Rojters.
Mnoge radnje bile su zatvorene tokom 12 dana protesta, zbog čega stanovnici nisu mogli da nabave osnovne namirnice.
Mnogi proizvodi su poskupeli, a očekuje se da će protesti štetno uticati na ekonomski rast, koji je bio šest odsto.
Vlasti su upozorile na negativne posledice koje su demonstracije ostavile po političku stabilnost i ekonomiju.
Egipatska funta je po ponovnom otvaranju banaka u odnosu na američki dolar bila malo slabija nego pre sedam dana.
Centralna banka je saopštila da ima dovoljno rezervi da pokrije sve gubitke, koji bi mogli da dostignu osam milijardi dolara za dve sedmice.
Papa Benedikt je izjavio danas, obraćajući se vernicima u crkvi svetog Petra, da se moli da Egipat ponovo nađe spokojstvo i mirnu koegzistenciju i da pažljivo prati "delikatnu situaciju" u toj zemlji.
Ministar spoljnih poslova Egipta, međutim, upozorio je strane državnike i svoje kolege da se ne mešaju u unturašnje stvari njegove države.
Ahmeda Abula Geita su pozvale njegove kolege iz SAD i nekoliko evropskih zemalja, kao i iz Kanade i Australije da bi se obavestili o stanju u Egiptu, navodi se u saospstenju predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Hosama Zakija.
"Ministar je rekao svojim sagovornicima da je egipatski narod u celini ne prihvata diktat stranaca" i naglasio "značaj koji strani zvaničnici i dalje pridaju nametanju posebno metoda Egiptu", saopštio je predstavnik.
"Ponavljanje reči kao što je 'hitan prelazni period' odražava nerazumevanje situacije i egipatskog Ustava", rekao je predstavnik, citirajući ministra Geita.
Po Abulu Geitu, "situacija se poboljšava", psebno jer je danas počeo dijalog "države i narodnih političkih snaga koje traže političke
reforme".
Ministar je takođe rekao svojim kolegama da su egipatske vlasti pokušavale "u meri u kojoj je to na terenu moguće, da postepeno vrate mir i ograniče nasilje protiv svih stranaca", dodavši da je Egipat angažovan za "zaštitu dopisnika međunarodnih medija".
Desetine stranih novinara su žrtva nasilja i zastrašivanja tokom izveštavanja o događajima u Egiptu.
(MONDO/agencije)
