Nema alternative politički bolnim strukturnim reformama, ako Srbija želi da bude konkurentna privreda u okviru EU, poručio je stalni predstavnik MMF u Beogradu uz podršku daljem ograničenju plata iz državne kase.
Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik je u autorskom tekstu za novi broj ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) rekao da je "na kreatorima politike da istraju u obuzdavanju rasta zarada i završe strukturne reforme".
Lisovolik je naveo da su ključni izazovi kojima Srbija tek treba da se pozabavi: nerazvijeno tržište rada, zaduženost pravnih lica, rast inflacije, slaba kapitalna potrošnja, nedostatak dugoročnih ograničenja javne potrošnje i spore strukturne reforme.
Komentarišći rezultate trogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om, koji ističe u aprilu ove godine, on je ocenio da je kratkoročni deo programa koji se odnosi na upravljanje krizom bio uspešan, za razliku od strukturnih mera za jačanje dugoročne ekonomske fleksibilnosti i rasta.
Lisovolik je kao pozitivnu izdvojio činjenicu da recesija u Srbiji nije bila tako duboka kao u regionu, da strane banke nisu smanjile kreditnu aktivnost, deprecijacija (pad) kursa pomogla je ponovnom uspostavljanju konkurentnosti, dok je kontrola troškova u budžetu bila delotvorna u pogledu deficita.
Predstavnici Misije MMF-a sutra stižu u Beograd, a već od četvrtka, 10. februara, počinju zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije povodom sedme, posljednje revizije stendbaj-aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra.
Na konferenciji za novinare povodom novog broja MAT-a, ekonomski stručnjaci koji pišu za ovaj magazin, istakli su da je novo povećanje izdataka budžeta, koje traže sindikati prosvetnih radnika i policajaca, "van pameti", jer bi razorilo ekonomiju Srbije.
Povećanje zarada za 25, odnosno 40 odsto, koliko traže sindikati značilo bi narušavanje fiskalnih pravila i predstavljalo pretnju da bude okidač za nove štrajkove zaposlenih u ostatku javnog sektora, naveli su ekonomisti.
(Srna)
Lisovolik je naveo da su ključni izazovi kojima Srbija tek treba da se pozabavi: nerazvijeno tržište rada, zaduženost pravnih lica, rast inflacije, slaba kapitalna potrošnja, nedostatak dugoročnih ograničenja javne potrošnje i spore strukturne reforme.
Komentarišći rezultate trogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om, koji ističe u aprilu ove godine, on je ocenio da je kratkoročni deo programa koji se odnosi na upravljanje krizom bio uspešan, za razliku od strukturnih mera za jačanje dugoročne ekonomske fleksibilnosti i rasta.
Lisovolik je kao pozitivnu izdvojio činjenicu da recesija u Srbiji nije bila tako duboka kao u regionu, da strane banke nisu smanjile kreditnu aktivnost, deprecijacija (pad) kursa pomogla je ponovnom uspostavljanju konkurentnosti, dok je kontrola troškova u budžetu bila delotvorna u pogledu deficita.
Predstavnici Misije MMF-a sutra stižu u Beograd, a već od četvrtka, 10. februara, počinju zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije povodom sedme, posljednje revizije stendbaj-aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra.
Na konferenciji za novinare povodom novog broja MAT-a, ekonomski stručnjaci koji pišu za ovaj magazin, istakli su da je novo povećanje izdataka budžeta, koje traže sindikati prosvetnih radnika i policajaca, "van pameti", jer bi razorilo ekonomiju Srbije.
Povećanje zarada za 25, odnosno 40 odsto, koliko traže sindikati značilo bi narušavanje fiskalnih pravila i predstavljalo pretnju da bude okidač za nove štrajkove zaposlenih u ostatku javnog sektora, naveli su ekonomisti.
(Srna)
