Na Njujorškom univerzitetu održan skup povodom godišnjice usvajanja Dejtonskog sporazuma na kome je zaključeno da je taj dokument doneo mir u BiH, ali nije rešio brojne probleme koji i danas postoje.
Dejtonski mirovni sporazum, koji je usvojen pre petnaest godina, zaustavio je krvoproliće u Bosni i Hercegovini, ali nije rešio sva pitanja u toj bivšoj jugoslovenskoj republici i sada su neophodne njegove promene kako bi se ubrzale reforme i proces integracija BiH sa Evropskom unijom.
To je poruka većine učesnika međunarodne konferencije "Amerika na raskršću: Dejtonski sporazum i početak diplomatije 21. veka" koju je u Njujorku organizovala fondacija bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.
"To je bio izbor između nesavršenog mira i kontinuiranog krvoprolića. Znali smo tada da je to samo početak. Naravno postavlja se pitanje da li je model koji je primenjen u Bosni primenljiv i za izazove sa kojima se suopčavamo u multipolarnom svetu..", rekao je Klinton, preneo je radio "Slobodna Evropa".
Bivši američki predsednik smatra da je "osnovni nedostatak Dejtona što je u nastojanju da zaštiti legitimne interese svih strana uvažio njihove strahove dajući im pravo veta" i sada treba pomoći da se to prevaziđe.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je ukazao na nužnost promena koje bi omogućile da tri naroda u BiH budu ravnopravna, kao i da se uklone prepreke na putu evropskih integracija.
Izražavajući nadu da će političari BiH naći pravi put da svoju zemlju odvedu u EU, Josipović je istakao da "svi shvataju da samo tri konstitivna naroda u BiH, bez ikakvog mešanja sa strane, mogu naći trajno i zadovoljavajuće rešenje.
Govoreći o položaju Hrvata, on je izrazio nadu da će reforme u BiH prepoznati to pitanje na instucionalnom nivou, ali ne prekrajanjem unutrašnjih i spoljnih granica, i da će se naći zadovoljavajuće rešenje.
Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je istakao da je Dejton, ako ništa drugo, okončao rat i stradanja. On smatra da su neki u BiH previše očekivali od ovog sporazuma, ali treba imati u vidu s kakvim je nasleđem BiH izašla iz rata i nastoji da gradi jedinstvenu i funkcionalnu državu.
Izetbegović se zalaže za to da se Dejtonski sporazum menja jer je njime "stvoreno mnogo blokada".
"Sve etničke grupe se boje one druge. Zato su im potrebni mehanizam i blokade da bi sprečili prevlast drugih. Sada je vreme da se ukinu te prepreke, kao što je entitetsko glasanje", smatra Izetbegović.
Prema Izetbegoviću, "Srbi konačno treba da shvate da je njihova budućnost u BiH, da konačno budu spremni da prihvate jednu zemlju, da ubrzamo naš put ka EU".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je naglasila da zemlje sa prostora bivše Jugoslovije imaju evropsku budućnost.
Na skupu je učestvovao i bivši američki ambadsador u Zagrebu Piter Galbrajt, koji je rekao da bi alternativa bila mnogo gora, da nije bilo Dejtonskog sporazuma i da se sukobi možda ne bi okončali ni do danas.
U radu skupa, održanog na Njujorškom univerzitetu, učestvovali su bivši šef američke diplomatije Medlin Olbrajt, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger, penzionisani general Vesli Klark i zamenik sekretara SAD Džejms Stajnberg.
(Tanjug)
To je poruka većine učesnika međunarodne konferencije "Amerika na raskršću: Dejtonski sporazum i početak diplomatije 21. veka" koju je u Njujorku organizovala fondacija bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.
"To je bio izbor između nesavršenog mira i kontinuiranog krvoprolića. Znali smo tada da je to samo početak. Naravno postavlja se pitanje da li je model koji je primenjen u Bosni primenljiv i za izazove sa kojima se suopčavamo u multipolarnom svetu..", rekao je Klinton, preneo je radio "Slobodna Evropa".
Bivši američki predsednik smatra da je "osnovni nedostatak Dejtona što je u nastojanju da zaštiti legitimne interese svih strana uvažio njihove strahove dajući im pravo veta" i sada treba pomoći da se to prevaziđe.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je ukazao na nužnost promena koje bi omogućile da tri naroda u BiH budu ravnopravna, kao i da se uklone prepreke na putu evropskih integracija.
Izražavajući nadu da će političari BiH naći pravi put da svoju zemlju odvedu u EU, Josipović je istakao da "svi shvataju da samo tri konstitivna naroda u BiH, bez ikakvog mešanja sa strane, mogu naći trajno i zadovoljavajuće rešenje.
Govoreći o položaju Hrvata, on je izrazio nadu da će reforme u BiH prepoznati to pitanje na instucionalnom nivou, ali ne prekrajanjem unutrašnjih i spoljnih granica, i da će se naći zadovoljavajuće rešenje.
Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je istakao da je Dejton, ako ništa drugo, okončao rat i stradanja. On smatra da su neki u BiH previše očekivali od ovog sporazuma, ali treba imati u vidu s kakvim je nasleđem BiH izašla iz rata i nastoji da gradi jedinstvenu i funkcionalnu državu.
Izetbegović se zalaže za to da se Dejtonski sporazum menja jer je njime "stvoreno mnogo blokada".
"Sve etničke grupe se boje one druge. Zato su im potrebni mehanizam i blokade da bi sprečili prevlast drugih. Sada je vreme da se ukinu te prepreke, kao što je entitetsko glasanje", smatra Izetbegović.
Prema Izetbegoviću, "Srbi konačno treba da shvate da je njihova budućnost u BiH, da konačno budu spremni da prihvate jednu zemlju, da ubrzamo naš put ka EU".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je naglasila da zemlje sa prostora bivše Jugoslovije imaju evropsku budućnost.
Na skupu je učestvovao i bivši američki ambadsador u Zagrebu Piter Galbrajt, koji je rekao da bi alternativa bila mnogo gora, da nije bilo Dejtonskog sporazuma i da se sukobi možda ne bi okončali ni do danas.
U radu skupa, održanog na Njujorškom univerzitetu, učestvovali su bivši šef američke diplomatije Medlin Olbrajt, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger, penzionisani general Vesli Klark i zamenik sekretara SAD Džejms Stajnberg.
(Tanjug)
