Poslanici Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta, ratifikovali su danas, velikom većinom glasova, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije i Evropske unije.
Za zakon kojim je ratifikovan SSP glasale su sve partije zastupljene u Bundestagu, osim poslanika opozicione Levice.
Državni ministar u ministarstvu inostranih poslova u Berlinu Verner Hojer je ocenio da je Srbija krenula pravim putem i pozitivno govorio o političkim aktivnostima sprskog predsednika Borisa Tadića, naglašavajući njegovu hrabrost na putu Srbije ka EU.
''Granice na Balkanu su definitivno povučene'', rekao je Hojer, koji je govorio o mestu Srbije u EU, saradnji sa susedima i očekivanjima da Beograd brzo započne dijalog s Kosovom o tehničkim problemima.
On je, takođe, rekao da se od Srbije očekuje da ne blokira evropske perspektive Kosova, dok je Uta Zapf iz opozicione Socijaldmeorkatske partije naglasila da je ratifikacijom SSP Srbija korak bliže EU.
''Glasajte za SSP i olakšajte Srbiji put u EU'', apelovali su u Bundestagu na one zemlje koje još nisu ratifikovale SSP.
U diskusiji o ratifikaciji SSP dominiralo je mišljenje nemačkih poslanika da je Srbiji mesto u EU i da je na tom putu čekaju brojne reforme, a da su pomirenje u regionu, međususedska saradnja, kao i saradnja sa Hagom i dijalog sa Kosovom jedan od zadataka.
Ratifikacijom u nemačkom Bundestagu, Nemačka je postala 13. zemlja koja je dala ''zeleno svetlo'' za SSP, koji je već ratifikovao i Evropski parlament i za čije je stupanje na snagu potrebna saglasnost svih 27 zemalja članica EU.
Za pozitivno raspoloženje u Bundestagu je, prema izjavama pojedinih nemačkih političara, zaslužna u prvom redu sama Srbija, zbog svog reformskog kursa.
SSP je, krajem prošle godine, prošao prvo čitanje pred poslanicima Bundestaga, a iz ovog donjeg doma nemačkog parlamenta je tada saopšteno da SSP između 27 zemalja članica EU i Srbije treba da bude ratifikovan i da Nemačka ima poseban interes za stabilnost i privredni razvoj cele jugoistočne Evrope.
Kada je reč o pristupanju Srbije EU, iz redova nemačkih političara, različitih političkih opredeljenja - i vlasti i opozicije - ukazuje se na to da Berlin želi da vidi Srbiju i Evropi, odnosno, kao članicu EU.
Nemački poliltičari naglašavaju evropsku perpektivu balkanskih zemalja, a vladajuća, konzervativna Hrišćansko - demokratska unija se zalaže i za takozvanu konsolidujuću fazu u samoj EU, koja bi trebalo da nastane posle prijema Hrvatske.
U Nemačkoj ne postoje politički relevantne snage koje su protiv prijema Srbije u EU, ali postoje one koje ukazuju da neće biti ''omekšavanja'' kriterijuma i da bez njihovog ispunjavanja nema napretka.
Analitičari kažu da je, bez obzira na razlike, baš Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja u EU, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evropskih integracija.
Taj sporazum je 19. januara ove godine ratifikovao Evropski parlament, a počev od sredine 2010. to je, pored Nemačke, učinilo još 12 članica EU: Španija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slovačka, Slovenija, Luksemburg, Mađarska, Austrija, Kipar i Grčka.
Za usvajanje SSP i njegovo stupanje na snagu potrebna je saglasnost svih 27 zemalja članica Unije.
2. jul 2010. - SSP Unije sa Srbijom ratifikovala Malta.
16. jul 2010. - Bugarska ratifikovala sporazum.
4. avgust 2010. - Italija ratifikovala SSP Unije sa Srbijom.
9. avgust 2010. - SSP ratifikovala Estonija.
8. septembar 2010. - Slovački parlament ratifikovao sporazum.
20. oktobar 2010. - Parlament Slovenije ratifikovao SSP.
21. oktobar 2010. - Luksemburški parlament ratifikovao sporazum.
8. novembar 2010. - SSP ratifikovao mađarski parlament
17. novembar 2010. - Parlament Austrije ratifikovao SSP.
26. novembar 2010. - Kipar ratifikovao sporazum.
19. januar 2011. - Evropski parlament ratifikovao SSP EU i Srbije.
26. januar 2011. - SSP Unije i Srbije ratifikovao grčki parlament.
10. februar 2011. - Sporazum ratifikovao nemački Bundestag.
(Tanjug)
Državni ministar u ministarstvu inostranih poslova u Berlinu Verner Hojer je ocenio da je Srbija krenula pravim putem i pozitivno govorio o političkim aktivnostima sprskog predsednika Borisa Tadića, naglašavajući njegovu hrabrost na putu Srbije ka EU.
''Granice na Balkanu su definitivno povučene'', rekao je Hojer, koji je govorio o mestu Srbije u EU, saradnji sa susedima i očekivanjima da Beograd brzo započne dijalog s Kosovom o tehničkim problemima.
On je, takođe, rekao da se od Srbije očekuje da ne blokira evropske perspektive Kosova, dok je Uta Zapf iz opozicione Socijaldmeorkatske partije naglasila da je ratifikacijom SSP Srbija korak bliže EU.
''Glasajte za SSP i olakšajte Srbiji put u EU'', apelovali su u Bundestagu na one zemlje koje još nisu ratifikovale SSP.
U diskusiji o ratifikaciji SSP dominiralo je mišljenje nemačkih poslanika da je Srbiji mesto u EU i da je na tom putu čekaju brojne reforme, a da su pomirenje u regionu, međususedska saradnja, kao i saradnja sa Hagom i dijalog sa Kosovom jedan od zadataka.
Ratifikacijom u nemačkom Bundestagu, Nemačka je postala 13. zemlja koja je dala ''zeleno svetlo'' za SSP, koji je već ratifikovao i Evropski parlament i za čije je stupanje na snagu potrebna saglasnost svih 27 zemalja članica EU.
Za pozitivno raspoloženje u Bundestagu je, prema izjavama pojedinih nemačkih političara, zaslužna u prvom redu sama Srbija, zbog svog reformskog kursa.
SSP je, krajem prošle godine, prošao prvo čitanje pred poslanicima Bundestaga, a iz ovog donjeg doma nemačkog parlamenta je tada saopšteno da SSP između 27 zemalja članica EU i Srbije treba da bude ratifikovan i da Nemačka ima poseban interes za stabilnost i privredni razvoj cele jugoistočne Evrope.
Kada je reč o pristupanju Srbije EU, iz redova nemačkih političara, različitih političkih opredeljenja - i vlasti i opozicije - ukazuje se na to da Berlin želi da vidi Srbiju i Evropi, odnosno, kao članicu EU.
Nemački poliltičari naglašavaju evropsku perpektivu balkanskih zemalja, a vladajuća, konzervativna Hrišćansko - demokratska unija se zalaže i za takozvanu konsolidujuću fazu u samoj EU, koja bi trebalo da nastane posle prijema Hrvatske.
U Nemačkoj ne postoje politički relevantne snage koje su protiv prijema Srbije u EU, ali postoje one koje ukazuju da neće biti ''omekšavanja'' kriterijuma i da bez njihovog ispunjavanja nema napretka.
Analitičari kažu da je, bez obzira na razlike, baš Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja u EU, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evropskih integracija.
Taj sporazum je 19. januara ove godine ratifikovao Evropski parlament, a počev od sredine 2010. to je, pored Nemačke, učinilo još 12 članica EU: Španija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slovačka, Slovenija, Luksemburg, Mađarska, Austrija, Kipar i Grčka.
Za usvajanje SSP i njegovo stupanje na snagu potrebna je saglasnost svih 27 zemalja članica Unije.
SSP i ratifikacija zemalja članica EU, hronologija:
3. jun 2010. - Španski parlament ratifikovao sporazum. Španija je bila prva zemlja članica EU koja je ratifikovala SSP.2. jul 2010. - SSP Unije sa Srbijom ratifikovala Malta.
16. jul 2010. - Bugarska ratifikovala sporazum.
4. avgust 2010. - Italija ratifikovala SSP Unije sa Srbijom.
9. avgust 2010. - SSP ratifikovala Estonija.
8. septembar 2010. - Slovački parlament ratifikovao sporazum.
20. oktobar 2010. - Parlament Slovenije ratifikovao SSP.
21. oktobar 2010. - Luksemburški parlament ratifikovao sporazum.
8. novembar 2010. - SSP ratifikovao mađarski parlament
17. novembar 2010. - Parlament Austrije ratifikovao SSP.
26. novembar 2010. - Kipar ratifikovao sporazum.
19. januar 2011. - Evropski parlament ratifikovao SSP EU i Srbije.
26. januar 2011. - SSP Unije i Srbije ratifikovao grčki parlament.
10. februar 2011. - Sporazum ratifikovao nemački Bundestag.
(Tanjug)
