Bjela za MONDO: Bog te...uspeli smo!

Rediteljski prvenac Dragana Bjelogrlića oduševljava publiku u Srbiji. On za MONDO priča o "Montevideu", filmu "koji sve svima svideo". Želja - pola miliona gledalaca. Uskoro nastavak. Nadamo se.

MONDO: Niko do sada, bar na filmskom platnu, nije obrađivao ovu tematiku. Kako je došlo do ideje za realizaciju projekta kakav je "Montevideo"?

“Moram da kažem da ideja inicijalno nije bila moja. Nastala je od producenata. Zvonimir Šimunec je, sa sportskim novinarom Vladom Stankovićem, otkrio potencijal te priče. Zatim je ideja ponuđena Dejanu Petroviću i onda su svi zajedno došli kod mene sa idejom da ja, kao kreativni producent, postavim celu stvar, istražim, okupim ekipu, scenariste i na kraju, odaberem i reditelja. Zapravo, da iskreiram ceo projekat. Za reditelja sam predložio sebe, što se pokazalo, u čitavom sklopu, kao dobitna kombinacija“.

MONDO: Da li je trag te srpske nacionalne pobede toliko jak, da živi i danas ili ga je film, možda, ponovo oživeo? I da li je spoj te pobede i romantične niti nekog lepšeg vremena, koja prožima film, zapravo ono što ga čini toliko uspešnim i gledanim?

"Ne mislim da je to ključ ovog filma, njegovog uspeha i te neke emocije koja se pojavila kao bazična spona između publike i filma. Više je stvar u jednoj romantičnoj, melodramskoj, bajkovitoj priči i osvrtu na jedno vreme, o kojem mi ne znamo ništa, samo smo gledali neke slikovnice, žurnale iz tog vremena i svako je od nas imao neki svoj odnos prema tom vremenu, a on je definitivno romantičan. U prošlom veku su, posebno u tom periodu, emocije i ideali imali neko posebno mesto. To me je najviše zainteresovalo i podstaklo da režiram, jer je ta priča o toj fudbalskoj reprezentaciji, bila zgodna inicijacija za jednu širu priču o svima nama, o podvigu, o ljudskosti, o jednom vremenu i o jednom snu, idealima...i pobedi. Ja sam, prateći biografije svih tih junaka, i događaje iz te epohe, shvatio da možemo, na jedan idealan način, da ispričamo pricu o nama iz jedne druge vizure".

MONDO: Kako je teklo snimanje filma, i koliko je bilo teško, scenografski, kostimografski, glumački...vratiti se osamdeset godina unazad? Da li je to bio veliki izazov za vas i celu ekipu?

"Bilo je jako teško, posebno iz razloga što mi kao kinematografija imamo jako malo filmova koji su se bavili tom epohom, a i ako imamo oni su jako skromno i na jedan televizijski način tretirani. Najteže je zapravo bilo, osetiti i uhvatiti duh tog vremena i verodostojno ga preneti na scenario i sam film. Mislim da smo u tome uspeli".

MONDO: Svakome ko je gledao, jasno je da je ovaj film visokobudženi. Imali smo priliku da vidimo da su mnoge institucije, kako državne, tako i privatne stale iza ovog projekta. Nije pristojno pitati koliko je novca potrošeno na ovaj projekat, ali možete li da kažete gde se budžetski nalazi "Montevideo" u odnosu na prosečan srpski film?

"To je pitanje za producenta. Znam da bi ceo projekat, reč je o seriji od 18 epizoda i dva filma trebalo da košta oko 3,5 miliona evra, što je i malo i mnogo. Za svetske uslove malo, za naše uslove mnogo, ali kad se podeli i nije. Svi filmovi koji su u poslednje vreme rađeni u Srbiji koštali su oko milion ili milion i po evra. Tu, naravno, govorim o malo ambicioznijim filmovima. Kada uzmete činjenicu da je film 'Sveti Georgije ubiva azdahu' koštao 4,5 miliona evra, onda ćete shvatiti da je 'Montevideo' jako jeftin film i serija. Slika uveliko prevazilazi utrošeni novac, ali za to možemo samo zahvaliti talentovanoj ekipi filma, tako da nije baš sve ni u novcu, tj.budžetu...A što se podrške institucija tiče, mislim da je Ministarstvo kulture za ovaj film dalo manje para nego za bilo koji film koji se snimao u poslednje vreme. To slobodno objavite....i bilo bi mi jako drago da to i proverite i obavestite me šta ste saznali (smeh)".

MONDO: Opredelili ste se za izuzetno mladu i neafirmisanu glumačku ekipu. Da li mislite da je to na izvestan način bio rizik, što zbog veličine projekta, što zbog ćinjenice da tumače neke od najvažnijih ličnosti naše sportske istorije?

“Ja sam znao da podela mora da bude mlada i znao sam da to može da bude rizik. Moja želja je bila da to budu nova, mlada lica. Takođe sam želeo da glumci odgovaraju uzrastu atera koje tumače. Bio sam prijatno iznenađen na kastinzima kada sam video koliko glumačkog potencijala imaju ti mladi ljudi. Tako sam odlučio da i ulogu, recimo Valerije, koja je bila namenjena nekoj već afirmisanoj glumici, dodelim nekoj mladoj, anonimnoj glumici (Nina Janković), i eto...ni tu nisam pogrešno procenio“.

Bred Pit je daleko, a i oženjen je. Orlando Blum takođe. Ipak, tinejdžerke u Srbiji imaju za kim da lude. Nove zvezde srpskog glumišta su rođene: Miloš Biković, Petar Strugar, Aleksandar Radojičić...A što je najbolje, ti momci zaista umeju da pikaju fucu! Pogledajte šta smo snimili:




MONDO: Fudbal, kao i život ljudi, tada i danas se drastično razlikuju u svakom aspektu, film to dočarava u gotovo svakoj sceni. Da li mislite da je to vreme bilo „čistije“ i nevinije kada je reč o sportu, navijanju, uspehu, i o radosti pobede uopšte?

"Ono je sigurno bilo u svim apsektima nevinije, romantičnije, sa više spremnosti i ideala, u svemu, pa i u fudbalu. To su bili počeci stvaranja savremenog sveta, nečega što smo mi i nači savremenici nastavili da živimo. Počeci su uvek romantični, ljudi, kada nešto počinju, uglavnom to čine iz plemenitih ideja, nekih ideala, vođeni vizijom. Možda su baš iz tog razloga, te tridesete godine prošlog veka zaista romantičnije, zato što je tada sve nastajalo...film, fudbal... Zato mislim da mi, sada kada posmatramo, iz ove vizure to doživljavamo kao romantično vreme. Da li je to vreme za ljude koji su u njemu živeli bilo romantično, to ne znamo, ali sa ovog aspekta i sistema vrednosti koji danas postoje, to vreme deluje, čak idilično.

Postoji jedna paralela sa isto tako dobrim periodom, a to su šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, koje su bile revolucionarne i plodne godine, po mnogo čemu. Očigledno je da posle velikih katastrofa, kakvi su ratovi, naiđe period pročišćenja kada se ljudi vraćaju nekim pravim vrednostima. Jeres je ovo što ću reći, ali nije naodmet da nam se s vremena na vreme dogodi neka katastrofa, da se prizovemo pameti. Ljudi izgleda jedino tako shvataju šta je u stvari život, njegovu važnost i suštinu, i šta je ono što je u njemu istinski važno“.

MONDO: Film je pre nekoliko dana svečano proslavio 300.000. gledaoca. Očekujete li da će ga videti i 500.000. gledalac, ili možda već projektujete milion?

„Kada smo počeli da radimo naš san je bio 300.000 gledalaca. Neki reper, u tom smislu postavio je 'Avatar', koji je imao blizu 300.000 gledalaca. Naš san i cilj je bio da nadmašimo 'Avatar', a sada se možemo realno nadati da đemo imamo pola miliona gledalaca, što je neverovatan uspeh po savremenim merilima. Kada bi se poredilo sa nekim srećnim vremenima, to bi bio pandan milionu gledalaca, koji je imala svojevremeno 'Zona zamfirova'. Jedan od distributera, kada je pogledao film na projekciji, rekao je: 'Majku mu, prvi put sam pomislio da jedan film može da dostigne cifru od pola miliona'. To je više rekao kao neku želju, san. A sada izgleda da smo realno vrlo blizu toga. Idemo velikom brzinom ka toj cifri snova".

Atmosfera sa premijere u Novom Sadu



"Ja sam siguran, a i nedavno sam se bavio nekim statistikama, da bi film pogledalo mnogo više ljudi, da ne postoji problem kapaciteta. Bio sam producent filma 'Lepa sela lepo gore', koji je gledalo blizu 800.000 gledalaca. Taj film je imao 250.000 gledalaca samo u u Beogradu. Ovaj film će nadmašiti tu cifru, ali neće imati pola miliona u Beogradu zato što nema kapaciteta. Pre neki dan sam jednom Amerikancu objašnjavao da kod nas većina gradova nema više od jednog bioskopa ili ih nema uopšte, poput Niša, što je skandal u 21. veku. Čovek nije mogao da veruje! 'Montevideo' pokazuje da gde god ima bioskopa, ljudi idu da ga vide. Teza da narod nije zainteresovan za film je jedna od mnogih zamena teza u našem javnom mnjenju, a pre svega teze koja je najprisutnija, da je narod kriv za sve. Narod uzima šta mu se servira. Serviraju mu se nažalost 'Farme' i 'Kursadžije', a kreatori svega toga se pozivaju na to, da narod to voli. E, pa 'Montevideo' je dokazao, a i dalje dokazuje, da kad se ponudi nešto kvalitetno, narod to itekako prihvata i voli da gleda".


Oskar popularnosti za "Montevideo"

MONDO: Mnogi vas smatraju jednim od najboljih naših glumaca vaše generacije. Da li vam je uloga reditelja donela istu satisfakciju kao i vaše uloge, ili je to neki sasvim drugačiji doživljaj?

"Moram da kažem da mi je uloga reditelja, u ovoj fazi, donela i mnogo veću satisfakciju. Naravno da su mi u određenim periodima prijala priznanja i uspesi (za glumu), kao što su me neuspesi boleli, ali nekako sam znao da me to čeka. Ovo je nešto potpuno novo i ova sva priznanja nisu mala, ispada da se posle dužeg vremena pojavio jedan glumac koji je napravio film koji ljude interesuje i koji im se zaista dopada. Još sam u fazi prihvatanja i suočavanja sa svojim uspehom. Ne mogu ovaj uspeh da uporedim sa svojim glumačkim uspesima, osećaj je potpuno drugačiji".

MONDO: Svi znamo da je hrvatski fudbalski trener Miroslav Ćiro Blažević, "trener svih trenera", kako sebe naziva, šoumen, često bez dlake na jeziku, a kakav je glumac i kako je bilo raditi sa njim?

"Bilo je odlično! Sa Ćirom je snimljena scena koja nije ušla u film, ali će biti u seriji. Njegovo učešće je veoma pomoglo tom prvom medijskom prodoru filma, a snimanje je bilo jako zabavno. To je bio jedan od dana kojih ću se uvek sećati. Glumci su bili uzbuđeni što je on tu, čitava atmosfera je bila fantastična. On je čovek koji ima harizmu koja nadaleko prevazilazi njegovu sportsku ličnost.
Njegova uloga je bila odlična! Ne znam, međutim, da li će biti izvodljivo da bude u drugom delu, što sam planirao, jer je on sada u Kini".

MONDO: S obzirom na to da ste i sami veliki zaljubljenik u fudbal, da li mislite da postoji šansa da nam se nekad ponovi Montevideo?

"Jesam veliki zaljubljenik u fudbal, oduvek! Što se našeg fudbala tiče...Kao što kaže jedan od likova u filmu: 'Fudbal je igra gde se pobednik nikada, i ni na koji način, ne zna unapred'. Sa te strane gledano tako nešto je moguće, ali realno gledano, moje mišljenje je.... teško!“.

MONDO: Vatreni ste navijač Partizana, a Viktor Savić Crvene zvezde. A, Jugoslavija i BSK su tada bili rivali kao što su danas Partizan i Zvezda. Da je bilo podele u ekipi po tom osnovu i da li je u ekipi, tokom snimanja, bilo „peckanja“ ko je bolji i ko bolje igra?

"Ja ne spadam u one navijače Partizana koji mrze Zvezdu. Naprotiv, imam puno prijatelja koji su, ili su bili fudbaleri Zvezde. Pratio sam Zvezdu kada je imala pohod na Evropu, tako da, nemam tu vrstu animoziteta. To u mom okruženju nije prisutno, nije ga bilo ni na snimanju...Naravno, bilo je malo zezanja, ali sve je to bilo u naivno, i bilo je simpatično".

MONDO: Nastavak „Montevidea“ se uveliko priprema. Dokle se stigli sa snimanjem i kada bi publika mogla da ga očekuje?

"Nezahvalno je o tome govoriti u ovom momentu. Izvesno je da će biti velike serije, već je završeno devet epizoda, praviće se još devet ili dvanaest. Da li će od toga nastati i drugi film, to sada zaista ne mogu sa sigurnošću da kažem, ali je planiran".

MONDO: Dakle, ako bude nastavka, očekuje se da u njemu vidimo putovanje naše reprezentacije na Mundijal u Urugvaj. Da li ćemo imati prilike da vidimo i scene samog prvenstva?

"Naravno! Planirano je da se rade sve tri utakmice, put ka tamo, putovanje vozom i brodom, da se ide u Montevideu, da se baš tamo snimaju scene, da sve bude autentično. Ambiciozno planiramo drugi deo, ali je pitanje da li će biti dovoljno vremena da ga uradimo kao prvi. U svakom slučaju, ako ga bude, ne bih voleo da previše liči na prvi deo, i da se ponavljamo, ni to ne bi bilo dobro. Planirali smo da će fama oko prvog dela da upravo sada polako utihne, a on se tek sada rasplamsao. Imamo puno posla oko snimanja nastavka. Jednom rečju, ne znamo šta ćemo pre!".

(Maša Čović, MONDO)