Još se ne zna kako će se nadoknađivati gradivo izgubljeno zbog štrajka prosvetara. Najugroženiji đaci kraljevačkih škola, zbog obustave nastave, ali i zemljotresa.
Kada se pregovori vlasti i sindikata prosvetara konačno završe i višenedeljni štrajk obustavi, ostaje veliki problem - kako nadoknaditi časove.
Direktori škola su prekjuče predali predloge za nadoknadu nastave školskim upravama. Do petka, predloženi planovi stići će u Ministarstvo prosvete i tek tada će moći da se napravi presek, odnosno da se za svaku školu posebno utvrdi kako će da nadomesti izgubljeno.
Poseban slučaj su kraljevačke škole kojima je broj radnih dana i predviđenih lekcija u ovoj školskoj godini skratio zemljotres. Rame uz rame sa njima stoji i Sportska gimnazija u Beogradu, jer više od 30 lažnih dojava o postavljanju bombe "diglo je u vazduh" najmanje dve radne nedelje u ovoj školi.
Ako u pojedinim školama gradivo bude sažeto, a u drugima ne, logično je da đaci po završetku školske godine neće savladati isti nivo gradiva u svim školama.
Ako štrajkači, po zakonu, do kraja školske godine budu protestovali skraćenjem časova na 30 minuta – nemoguće je da se to neće odraziti na kvalitet obrazovanja.
Uz to nastavnici nisu obučeni za vrednovanje postignuća prema obrazovnim standardima, jer obuka nije završena, osnovce čeka prvi završni ispit, maturante upis na fakultete... A deca s pravom mogu bojkotovati radne subote, jer ona su dolazila u školu dok su neki profesori bojkotovali nastavu.
"Nema odgovora na pitanje koliko je bilo pametno da se kraljevačke škole priključuju štrajku totalnom obustavom nastave. Pojedine kolege ne kriju da se osećaju prevarenim i da im nikada kao sada nije bilo besmisleno štrajkovati.
Deca će u svakom slučaju biti preopterećena i oštećena. Osnovna škola "Čibukovački partizani", čiji sam direktor, treba da nadoknadi sedam radnih dana izgubljenih zbog štrajka i još dva zbog zemljotresa. Ostalih deset izgubljenih u potresu, nam je "oprošteno".
Na aktivu direktora u školi "Živan Maričić" u Žiči pokušali smo da napravimo plan i naišli na problem. U subotu 19. marta trebalo je da nadoknadimo prvi dan bojkotovanih časova, ali za našu školu ta subota je već zauzeta, jer treba da odradimo dva dana koja smo izgubili zbog zemljotresa. Pitamo da li će biti dovoljno radnih subota do kraja školske godine", kaže Slavomirka Martić.
Nadoknada časova je dodatno breme ovoj kući znanja jer njenih 678 učenika posle zemljotresa ne smeju da ulaze u školu. U šest smena uče kao gosti Doma učenika srednjih škola Kraljevo i OŠ "Braća Vilotijević".
"Mališani od prvog do četvrtog razreda u četiri smene uče u dve prostorije Doma učenika, jedna je sala za svečane prijeme, a druga je sportska. Plus naši stariji razredi uče u dve smene u "Braći Vilotijević" gde na raspolaganju imaju osam podrumskih učionica za devet odeljenja.
Po dva odeljenja petog i sedmog razreda su spojena i može se zamisliti kako se "kvalitetno" radi u učionici sa 54 đaka. Mi smo u ko bajagi zakonskom štrajku jer i da protesta nema časovi bi nam trajali 30 minuta, zato što nemamo gde ni kada da ih drugačije realizujemo", objasnila je Martićeva.
Nameće se sumnja da regularnost školske godine može biti dovedena u pitanje u Kraljevu, pa i na nivou Srbije.
"Regularnost školske godine ni u kom slučaju nije dovedena u pitanje. Nakon elementarne nepogode koja je zadesila Kraljevo, sve škole su preko školske uprave dostavile na odobrenje ministru prosvete plan nadoknade izgubljenih časova.
Ministar je takav plan odobrio, uz dodatno uputstvo o načinu sažimanja gradiva, koje su uradili stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Za propuštene dane prouzrokovane nezakonitom obustavom rada, škole će takođe dostaviti predlog nadoknade ministru", odgovorio je za "Politiku" mr Zoran Kostić pomoćnik ministra prosvete.
On uverava da se tačni podaci o broju časova koji treba da se nadoknade nalaze u školskim upravama, i smatra da do kraja školske godine ima dovoljno vremena da se izgubljena nastava nadomesti.
Nadoknadu komplikuje to što ima škola koje nisu izgubile nijedan radni dan, onih koje su izgubile osam radnih dana, ili koje su radile sa skraćenim časovima što znači da profesori i nastavnici nisu mogli da pređu gradivo koje bi prešli da su časovi trajali regularnih 45 minuta.
"To ne može da komplikuje nadoknadu, jer svaka škola ministru dostavlja predlog nadoknade propuštenih nastavnih dana, odnosno nastavnih sadržaja", objasnio je Kostić.
Direktori škola uglavnom smatraju da radne subote nisu najbolje rešenje, jer osmaci i maturanti vikend koriste za pripreme za polaganje predstojećih ispita.
Ne bi ih iznenadilo da se srednjoškolci pobune zbog toga što moraju da nadoknađuju časove na koje su badava dolazili. Takav bunt, smatraju direktori, prirodna je reakcija dece u adolescentskom dobu.
Mlađi đaci subotom i nedeljom pohađaju razne tečajeve stranih jezika, umetnosti... imaju već planirane obaveze, ali im je potreban i predah od školske radne nedelje.
"Nadamo se da će ministarstvo korigovati školski kalendar. Predlog za nadoknadu osam radnih dana izgubljenih u štrajku, kao i sve škole predali smo školskoj upravi i prosvetnoj inspekciji. Planirali smo tri radne subote i još jednu radnu nedelju.
Razmišljamo da je najsmislenije da školska godina bude produžena kako bi đaci bili najmanje oštećeni. Konačnu odluku ipak donosi ministarstvo", zaključio je Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije, u izjavi za "Politiku".
(MONDO)
Direktori škola su prekjuče predali predloge za nadoknadu nastave školskim upravama. Do petka, predloženi planovi stići će u Ministarstvo prosvete i tek tada će moći da se napravi presek, odnosno da se za svaku školu posebno utvrdi kako će da nadomesti izgubljeno.
Poseban slučaj su kraljevačke škole kojima je broj radnih dana i predviđenih lekcija u ovoj školskoj godini skratio zemljotres. Rame uz rame sa njima stoji i Sportska gimnazija u Beogradu, jer više od 30 lažnih dojava o postavljanju bombe "diglo je u vazduh" najmanje dve radne nedelje u ovoj školi.
Ako u pojedinim školama gradivo bude sažeto, a u drugima ne, logično je da đaci po završetku školske godine neće savladati isti nivo gradiva u svim školama.
Ako štrajkači, po zakonu, do kraja školske godine budu protestovali skraćenjem časova na 30 minuta – nemoguće je da se to neće odraziti na kvalitet obrazovanja.
Uz to nastavnici nisu obučeni za vrednovanje postignuća prema obrazovnim standardima, jer obuka nije završena, osnovce čeka prvi završni ispit, maturante upis na fakultete... A deca s pravom mogu bojkotovati radne subote, jer ona su dolazila u školu dok su neki profesori bojkotovali nastavu.
"Nema odgovora na pitanje koliko je bilo pametno da se kraljevačke škole priključuju štrajku totalnom obustavom nastave. Pojedine kolege ne kriju da se osećaju prevarenim i da im nikada kao sada nije bilo besmisleno štrajkovati.
Deca će u svakom slučaju biti preopterećena i oštećena. Osnovna škola "Čibukovački partizani", čiji sam direktor, treba da nadoknadi sedam radnih dana izgubljenih zbog štrajka i još dva zbog zemljotresa. Ostalih deset izgubljenih u potresu, nam je "oprošteno".
Na aktivu direktora u školi "Živan Maričić" u Žiči pokušali smo da napravimo plan i naišli na problem. U subotu 19. marta trebalo je da nadoknadimo prvi dan bojkotovanih časova, ali za našu školu ta subota je već zauzeta, jer treba da odradimo dva dana koja smo izgubili zbog zemljotresa. Pitamo da li će biti dovoljno radnih subota do kraja školske godine", kaže Slavomirka Martić.
Nadoknada časova je dodatno breme ovoj kući znanja jer njenih 678 učenika posle zemljotresa ne smeju da ulaze u školu. U šest smena uče kao gosti Doma učenika srednjih škola Kraljevo i OŠ "Braća Vilotijević".
"Mališani od prvog do četvrtog razreda u četiri smene uče u dve prostorije Doma učenika, jedna je sala za svečane prijeme, a druga je sportska. Plus naši stariji razredi uče u dve smene u "Braći Vilotijević" gde na raspolaganju imaju osam podrumskih učionica za devet odeljenja.
Po dva odeljenja petog i sedmog razreda su spojena i može se zamisliti kako se "kvalitetno" radi u učionici sa 54 đaka. Mi smo u ko bajagi zakonskom štrajku jer i da protesta nema časovi bi nam trajali 30 minuta, zato što nemamo gde ni kada da ih drugačije realizujemo", objasnila je Martićeva.
Nameće se sumnja da regularnost školske godine može biti dovedena u pitanje u Kraljevu, pa i na nivou Srbije.
"Regularnost školske godine ni u kom slučaju nije dovedena u pitanje. Nakon elementarne nepogode koja je zadesila Kraljevo, sve škole su preko školske uprave dostavile na odobrenje ministru prosvete plan nadoknade izgubljenih časova.
Ministar je takav plan odobrio, uz dodatno uputstvo o načinu sažimanja gradiva, koje su uradili stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Za propuštene dane prouzrokovane nezakonitom obustavom rada, škole će takođe dostaviti predlog nadoknade ministru", odgovorio je za "Politiku" mr Zoran Kostić pomoćnik ministra prosvete.
On uverava da se tačni podaci o broju časova koji treba da se nadoknade nalaze u školskim upravama, i smatra da do kraja školske godine ima dovoljno vremena da se izgubljena nastava nadomesti.
Nadoknadu komplikuje to što ima škola koje nisu izgubile nijedan radni dan, onih koje su izgubile osam radnih dana, ili koje su radile sa skraćenim časovima što znači da profesori i nastavnici nisu mogli da pređu gradivo koje bi prešli da su časovi trajali regularnih 45 minuta.
"To ne može da komplikuje nadoknadu, jer svaka škola ministru dostavlja predlog nadoknade propuštenih nastavnih dana, odnosno nastavnih sadržaja", objasnio je Kostić.
Direktori škola uglavnom smatraju da radne subote nisu najbolje rešenje, jer osmaci i maturanti vikend koriste za pripreme za polaganje predstojećih ispita.
Ne bi ih iznenadilo da se srednjoškolci pobune zbog toga što moraju da nadoknađuju časove na koje su badava dolazili. Takav bunt, smatraju direktori, prirodna je reakcija dece u adolescentskom dobu.
Mlađi đaci subotom i nedeljom pohađaju razne tečajeve stranih jezika, umetnosti... imaju već planirane obaveze, ali im je potreban i predah od školske radne nedelje.
"Nadamo se da će ministarstvo korigovati školski kalendar. Predlog za nadoknadu osam radnih dana izgubljenih u štrajku, kao i sve škole predali smo školskoj upravi i prosvetnoj inspekciji. Planirali smo tri radne subote i još jednu radnu nedelju.
Razmišljamo da je najsmislenije da školska godina bude produžena kako bi đaci bili najmanje oštećeni. Konačnu odluku ipak donosi ministarstvo", zaključio je Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije, u izjavi za "Politiku".
(MONDO)
