Narodna banka Srbije procenila je da će inflacija dostići maksimum krajem prvog ili početkom drugog tromesečja, dok se znatniji pad inflacije očekuje u drugoj polovini godine.
"Znatniji pad inflacije se očekuje u drugoj polovini godine, zahvaljujući merama monetarne politike i očekivanoj stabilizaciji cena hrane sa novom poljoprivrednom sezonom", izjavio je danas viceguverner NBS-a Bojan Marković.
On je izrazio očekivanje da će se inflacija krajem godine kretati oko gornje granice cilja (4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto).
Inflacija na kraju prošle godine je iznosila 10,3 odsto.
Marković je kazao da je došlo do jačanja dinara jer je u decembru, januaru i prvih desetak dana februara priliv kapitala stranih investitora (neto prodaja deviza bankama od strane stranih investitora) bio oko 500 miliona evra, što je više nego za jedanaest meseci 2010. godine, kao i zbog visokog priliva na osnovu izvoza i doznaka.
Marković je odbacio ocene da je do jačanja dinara došlo zbog emitovanja evroobveznica i obveznica indeksiranih u evrima.
On je kazao i da u naredna tri meseca pre može doći do povećanja ili zadržavanja referentne kamatne stope na sadašnjem nivou, nego do njenog smanjenja. Referentna kamatna stopa iznosi 12 odsto.
"Domaća tražnja je i dalje niska i usporavaće rast cena ali će njen dezinflatorni uticaj biti slabiji u narednom periodu zbog nastavka ekonomskog oporavka i odmrzavanja zarada u javnom sektoru", kazao je viceguverner NBS-a.
Marković je rekao i da očekuju da će u prvom tromesečju doći do rasta ekonomske aktivnosti i dodao da je procena da će rast bruto domaćeg prozivoda u 2011. godini iznositi tri odsto, zbog očekivanog rasta poljoprivredne proizvodnje i bržeg oporavka prerađivačke industrije.
(Beta)
On je izrazio očekivanje da će se inflacija krajem godine kretati oko gornje granice cilja (4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto).
Inflacija na kraju prošle godine je iznosila 10,3 odsto.
Marković je kazao da je došlo do jačanja dinara jer je u decembru, januaru i prvih desetak dana februara priliv kapitala stranih investitora (neto prodaja deviza bankama od strane stranih investitora) bio oko 500 miliona evra, što je više nego za jedanaest meseci 2010. godine, kao i zbog visokog priliva na osnovu izvoza i doznaka.
Marković je odbacio ocene da je do jačanja dinara došlo zbog emitovanja evroobveznica i obveznica indeksiranih u evrima.
On je kazao i da u naredna tri meseca pre može doći do povećanja ili zadržavanja referentne kamatne stope na sadašnjem nivou, nego do njenog smanjenja. Referentna kamatna stopa iznosi 12 odsto.
"Domaća tražnja je i dalje niska i usporavaće rast cena ali će njen dezinflatorni uticaj biti slabiji u narednom periodu zbog nastavka ekonomskog oporavka i odmrzavanja zarada u javnom sektoru", kazao je viceguverner NBS-a.
Marković je rekao i da očekuju da će u prvom tromesečju doći do rasta ekonomske aktivnosti i dodao da je procena da će rast bruto domaćeg prozivoda u 2011. godini iznositi tri odsto, zbog očekivanog rasta poljoprivredne proizvodnje i bržeg oporavka prerađivačke industrije.
(Beta)
