UNMIK je 2003. godine predao Haškom tribinalu nalaze o ubistvima, otmicama i krađi organa otetih Srba i na Kosovu i severu Albanije tokom i neposredno posle kosovskog sukoba 1999. godine.
Haški tribunal nikada nije pokrenuo zvaničnu istragu o navodima iz ovog izveštaja UNMIK-a, a ovaj dokument se pominje u izveštaju šefa UN Ban Ki Muna o kome danas raspravlja Savet bezbednosti UN, javlja RTS, koja ima u posjedu ovaj dokument.
Prema izveštaju UNMIK-a iz decembra 2003. godine operacija prebacivanja otetih Srba na sever Albanije počela je sredinom 1999. godine, kada je između 100 i 300 osoba oteto i kamionima prebačeno u pritvore u okolinu Kukeša i Tropoje na severu Albanije.
U izveštaju UNMIK-a se navodi da su "ovi ljudi većinom bili Srbi koji su zatočeni između juna i oktobra 1999. godine". U ovom izveštaju se navode imena deset Srba koji su odvedeni i ubijeni na severu Albanije.
"U avgustu 1999. godine, neki od ovih zatočenika (24-100) su sa severa Albanije prebačeni u sekundarne pritvore (privatne kuće i industrijske komplekse) u srednjoj Albaniji, uglavnom oko Burela, koji se nalazi 110 kilometara jugozapadno od Kukeša", stoji u tekstu.
Takođe, kako se dodaje, odvođeni su i u pritvore nedaleko od Piškopeje, 50 kilometara istočno od Burela, gde se nalazila improvizovana klinika, gde su zatočenicima vađeni organi, posle čega su umirali.
Njihovi leševi su zakopavani u okolini.
Organi su transportovani do aerodroma Rinas, nedaleko od Tirane (oko 75 kilometara jugozapadno od Burela), i prebacivani u inostranstvo.
Među ostalim zatočenicima koji su prebacivani do klinike u Burelu nalazio se i manji broj žena sa Kosova, iz Albanije i istočne Evrope.
Poslednja isporuka zatočenika do klinike u Burelu je zabeležena s proleća ili početkom leta 2000. godine.
"Uz zatočenike, koji su u Albaniju dovoženi živi, neutvrđen broj leševa srpskih civila ubijenih na Kosovu je transportovan u Albaniju, gde su zakopani u zabitima", navodi se u dokumentu koji je kosovska misija UN dostavila Haškom sudu.
Ovaj izveštaj je zasnovan na razgovorima sa najmanje osam svedoka, Albanaca iz Crne Gore i sa Kosova, koji su bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, od kojih su četvorica direktno učestvovali u transportu najmanje 90 Srba i ostalih do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji.
Od njih, trojica su isporučivali zatočenike u kliniku u Burelu, dvojica tvrde da su učestvovali u odnošenju leševa nedaleko od te kuće i jedan tvrdi da je učestvovao u transportu delova tela i organa do aerodroma "Rinas" kod Tirane.
Nijedan nije bio direktan svedok medicinskih zahvata.
Prema njihovim izjavama, transport i medicinski zahvati izvođeni su uz znanje ili direktno učešće visoko i srednje rangiranih oficira OVK, kao i doktora sa Kosova i iz inostranstva.
Operaciju su podržavale osobe sa vezama sa operativcima albanske tajne policije u vreme prethodnog mandata premijera Saljija Beriše.
"UNMIK je još 2003. godine Haškom tribinalu dao informacije i svoje nalaze u vezi sa tim tvrdnjama, krajem 2008. i početkom 2009. godine UNMIK je sve pomenute dosijee preneo na Euleks, koji je javno izrazio spremnost da razmotri svaku činjenicu koju bi specijalni izvestilac mogao otkriti", navodi se u izveštaju šefa UN, prenosi RTS.
(Srna)
Prema izveštaju UNMIK-a iz decembra 2003. godine operacija prebacivanja otetih Srba na sever Albanije počela je sredinom 1999. godine, kada je između 100 i 300 osoba oteto i kamionima prebačeno u pritvore u okolinu Kukeša i Tropoje na severu Albanije.
U izveštaju UNMIK-a se navodi da su "ovi ljudi većinom bili Srbi koji su zatočeni između juna i oktobra 1999. godine". U ovom izveštaju se navode imena deset Srba koji su odvedeni i ubijeni na severu Albanije.
"U avgustu 1999. godine, neki od ovih zatočenika (24-100) su sa severa Albanije prebačeni u sekundarne pritvore (privatne kuće i industrijske komplekse) u srednjoj Albaniji, uglavnom oko Burela, koji se nalazi 110 kilometara jugozapadno od Kukeša", stoji u tekstu.
Takođe, kako se dodaje, odvođeni su i u pritvore nedaleko od Piškopeje, 50 kilometara istočno od Burela, gde se nalazila improvizovana klinika, gde su zatočenicima vađeni organi, posle čega su umirali.
Njihovi leševi su zakopavani u okolini.
Organi su transportovani do aerodroma Rinas, nedaleko od Tirane (oko 75 kilometara jugozapadno od Burela), i prebacivani u inostranstvo.
Među ostalim zatočenicima koji su prebacivani do klinike u Burelu nalazio se i manji broj žena sa Kosova, iz Albanije i istočne Evrope.
Poslednja isporuka zatočenika do klinike u Burelu je zabeležena s proleća ili početkom leta 2000. godine.
"Uz zatočenike, koji su u Albaniju dovoženi živi, neutvrđen broj leševa srpskih civila ubijenih na Kosovu je transportovan u Albaniju, gde su zakopani u zabitima", navodi se u dokumentu koji je kosovska misija UN dostavila Haškom sudu.
Ovaj izveštaj je zasnovan na razgovorima sa najmanje osam svedoka, Albanaca iz Crne Gore i sa Kosova, koji su bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, od kojih su četvorica direktno učestvovali u transportu najmanje 90 Srba i ostalih do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji.
Od njih, trojica su isporučivali zatočenike u kliniku u Burelu, dvojica tvrde da su učestvovali u odnošenju leševa nedaleko od te kuće i jedan tvrdi da je učestvovao u transportu delova tela i organa do aerodroma "Rinas" kod Tirane.
Nijedan nije bio direktan svedok medicinskih zahvata.
Prema njihovim izjavama, transport i medicinski zahvati izvođeni su uz znanje ili direktno učešće visoko i srednje rangiranih oficira OVK, kao i doktora sa Kosova i iz inostranstva.
Operaciju su podržavale osobe sa vezama sa operativcima albanske tajne policije u vreme prethodnog mandata premijera Saljija Beriše.
"UNMIK je još 2003. godine Haškom tribinalu dao informacije i svoje nalaze u vezi sa tim tvrdnjama, krajem 2008. i početkom 2009. godine UNMIK je sve pomenute dosijee preneo na Euleks, koji je javno izrazio spremnost da razmotri svaku činjenicu koju bi specijalni izvestilac mogao otkriti", navodi se u izveštaju šefa UN, prenosi RTS.
(Srna)
