Komisija za arhitekturu i izgrađenu životnu sredinu Velike Britanije (CABE) je još 2007. pozvala lokalne samouprave da iskoriste potencijal grobalja za širenje zelenih površina i prostora za odmor građana.
Urbana groblja su tokom 19. veka u Velikoj Britaniji činila svojevrstan javni prostor i projektovana su kao privlačna mesta otvorena za posetioce, koji su želeli mirno i spokojno okruženje, objavljeno je na Internet portalu "Gradjevinarstvo.rs".
Groblja predstavljaju veliki resurs u urbanim sredinama, a naročito u velikim gradovima gde su, pored glavnih gradskih parkova, groblja jedina pošteđena novih projekata izgradnje.
CABE je pozvala lokalne samouprave da uključe groblja u svoje strategije za širenje zelenih površina, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i usmeravanje finansijskih sredstava za hortikulturu, održavanje, pejzažnu arhitekturu, centre za posetioce, kao i posebne staze za šetnju i rekreaciju.
Uz dobro projektovanje i pravilnu negu na tim površinama, kako je navedeno, zelenilo može da buja i da groblja pretvori u živopisna mesta za stanovnike lokalnih područja.
Na primer, u nekim delovima Londona groblja danas čine bar polovinu neizgradenog zemljišta.
Blisku vezu između groblja i urbanog parka danas su zanemarile lokalne samouprave, pa su stara groblja puna, a nova izopštena iz urbane matrice i tako udaljena od grada stvaraju velike probleme za održavanje, zauzimaju zemljište i pretvaraju se u "skladišta za mrtve", koja se posećuju samo povremeno.
CABE podseća da još ne postoji dovoljno visok nivo svesti ljudi u vezi sa uticajem groblja na životnu sredinu i zdravlje stanovnika.
Direktorka odeljenja "CABE Space" Sarah Gaventa smatra da groblja ne treba da posmatramo samo kao "dom za mrtve".
"Divna Viktorijanska groblja projektovana su i održavana kao prelepi javni parkovi za uživanje svih. Svaka lokalna samouprava trebalo bi da ih uključi u svoje strategije za zelene površine i javne prostore", navela je Gaventa.
(Tanjug)
Groblja predstavljaju veliki resurs u urbanim sredinama, a naročito u velikim gradovima gde su, pored glavnih gradskih parkova, groblja jedina pošteđena novih projekata izgradnje.
CABE je pozvala lokalne samouprave da uključe groblja u svoje strategije za širenje zelenih površina, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i usmeravanje finansijskih sredstava za hortikulturu, održavanje, pejzažnu arhitekturu, centre za posetioce, kao i posebne staze za šetnju i rekreaciju.
Uz dobro projektovanje i pravilnu negu na tim površinama, kako je navedeno, zelenilo može da buja i da groblja pretvori u živopisna mesta za stanovnike lokalnih područja.
Na primer, u nekim delovima Londona groblja danas čine bar polovinu neizgradenog zemljišta.
Blisku vezu između groblja i urbanog parka danas su zanemarile lokalne samouprave, pa su stara groblja puna, a nova izopštena iz urbane matrice i tako udaljena od grada stvaraju velike probleme za održavanje, zauzimaju zemljište i pretvaraju se u "skladišta za mrtve", koja se posećuju samo povremeno.
CABE podseća da još ne postoji dovoljno visok nivo svesti ljudi u vezi sa uticajem groblja na životnu sredinu i zdravlje stanovnika.
Direktorka odeljenja "CABE Space" Sarah Gaventa smatra da groblja ne treba da posmatramo samo kao "dom za mrtve".
"Divna Viktorijanska groblja projektovana su i održavana kao prelepi javni parkovi za uživanje svih. Svaka lokalna samouprava trebalo bi da ih uključi u svoje strategije za zelene površine i javne prostore", navela je Gaventa.
(Tanjug)
