Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da to preduzeća kao ni Elektroprivredu Srbije (EPS) ne bi trebalo privatizovati.
"Ukoliko bi se Vlada odlučila na takav korak, bila bi to strateška greška", izjavio je on u intervjuu za današnji broj Ekonomist magazina.
On je kazao da bi Srbijagas trebalo podeliti na ćerke-firme za distribuciju, transport, skladištenje i trgovinu gasom i dodao da ni u jednu od tih firmi ne bi dozvolio da strateški partner ima više od 49 odsto.
"Ima mnogo razloga za to. Prvo, to je profitabilan posao, a uz to država mora da ima svoje mehanizme kojima može da utiče na zbivanja na tržištu energenata. Nemam, međutim, ništa protiv zajedničkih ulaganja u nove projekte sa strateškim partnerima, na primer u gasne elektrane. Sa nekima već pregovaramo o tome", rekao je Bajatović.
Komentarišući tvrdnje da potrošači u Srbiji plaćaju najskuplji gas u regionu, on je istakao da "to nije tačno" i da "samo domaćinstva u Rumuniji plaćaju jeftiniji gas nego u Srbiji".
"Kad je u pitanju industrija, situacija je nešto lošija, jer vlade evropskih zemalja subvencionišu potrošnju gasa u industriji, ali i tu većina ima skuplji gas nego u Srbiji", tvrdi Bajatović.
Na pitanje zbog čega jedno javno preduzeće, poput Srbijagasa preuzima druge firme, koje nemaju baš nikakve veze sa njegovom osnovnom delatnošću, Bajatović je kazao da su ta, loše privatizovana preduzeća od ranije dugovala skoro 200 miliona evra Srbijagasu.
"Agroživ je potpuno druga priča, jer je to bila delom i politička odluka", rekao je Bajatović.
"Nismo hteli da neko sa strane, poput Perutnine iz Ptuja, za 10 miliona evra uzme 30 odsto domaćeg tržišta pilećeg mesa i Vlada Srbije je donela odluku da Srbijagas kupi Agroživ", objasnio je Bajatović.
Srbijagas je preuzeo Azotaru u Pančevu, Srpsku fabriku stakla iz Paraćina, Agroživ, Informatiku i Metanolsko sirćetni komleks (MSK).
Govoreći o poslovanju "Srbijagasa" u prošloj godini, Bajatović je rekao da, knjigovodstveno gledano, bilans neće biti negativan, jer je "Srbijagas" preuzimanjem nekih od najvećih dužnika "ispeglao" neka potraživanja, ali da to javno preduzeće objektivno "gubi na supstanci".
"Kad se sve svede, realan manjak na supstanci do kraja grejne sezone, mogao bi biti oko 300 miliona evra", naveo je generalni direktor "Srbijagasa".
Tri su generatora gubitaka, rekao je Bajatović i dodao da je jedan od njih nerealna cena gasa za tarifne potrošače, koja bi trebalo da iznosi 38 dinara po kubnom metru, a trenutno košta 31 dinar plus troškovi distribucije i po tom osnovu "Srbijagas" je izgubio oko sto miliona dolara.
"Sa kvalifikovanim kupcima, a to su uglavnom toplane i veliki industrijski potrošači, situacija je bolja, jer je cena gasa realnija, ali oni nam u proseku isporučeni gas plaćaju nakon 300 dana tako da će nas kursne razlike do kraja grejne sezone koštati oko 200 miliona dolara", rekao je on i dodao da se na taj način zapravo vodi socijalna politika.
Treći uzrok gubitaka su troškovi bankarskih kredita, koji su dostigli 47 miliona evra i sada Srbijagas po tom osnovu plaća oko tri miliona evra mesečno.
Govoreći o reviziji poslovanja javnih preduzeća od strane Državne revizorske institucije, Bajatović je istakao da u "Srbijagasu" "nije bilo velikih propusta" i da su, po raznim osnovama, poslovanje tog preduzeća već proveravali poreska policija i brojne inspekcije.
Odgovarajući na pitanje zašto "Srbijagas" još nije povratio 49 odsto vlasništva u zajedničkom rusko-srpskom preduzeću "Jugorosgas", on je rekao da ne može da se postigne dogovor o ceni sa ruskim partnerima.
"Oni su pre tri godine za 24 odsto akcija platili 9,4 miliona evra. Spreman sam da im platim isto toliko, plus cenu kapitala, po osam odsto za svaku godinu, što je ukupno oko 12 miliona evra", naveo je Bajatović i dodao da se Rusi još nisu izjasnili, "ali da veruje da ćemo uspeti i da je to poštena ponuda."
To bi za nas bilo jako bitno, jer je profit "Jugorosgasa" u 2009. bio oko 20 miliona, a prošle godine između 15 i 17 miliona dolara, naglasio je on.
Bajatović je, govoreći o Južnom toku, kazao da je realno da taj gasovod bude završen do 2015, jer je to u interesu i EU i Ruske Federacije.
Bajatović je ukazao na probleme koje "Srbijagas" ima zbog registracije podzemnog skladišta Banatski dvor i naveo da je "Srbijagas" za osam meseci završio potrebne radove na skladištu, a da već 11 meseci ne može da ga uknjiži.
On je naveo da je Srbijagas u Banatski dvor uložio 27 miliona evra, ne čekajući da ruski partner počne da ulaže.
"Nama će veliki problem biti i što su neka gasna polja, kao i neka druga imovina 'Srbijagasa' uknjižena kao imovina NIS-a zato što neki činovnik nije sproveo odluku Vlade iz 2005. i sada ćemo o tome morati da se dogovaramo sa 'Gaspromnjeftom'", naglasio je Bajatović.
(agencije/MONDO)
On je kazao da bi Srbijagas trebalo podeliti na ćerke-firme za distribuciju, transport, skladištenje i trgovinu gasom i dodao da ni u jednu od tih firmi ne bi dozvolio da strateški partner ima više od 49 odsto.
"Ima mnogo razloga za to. Prvo, to je profitabilan posao, a uz to država mora da ima svoje mehanizme kojima može da utiče na zbivanja na tržištu energenata. Nemam, međutim, ništa protiv zajedničkih ulaganja u nove projekte sa strateškim partnerima, na primer u gasne elektrane. Sa nekima već pregovaramo o tome", rekao je Bajatović.
Komentarišući tvrdnje da potrošači u Srbiji plaćaju najskuplji gas u regionu, on je istakao da "to nije tačno" i da "samo domaćinstva u Rumuniji plaćaju jeftiniji gas nego u Srbiji".
"Kad je u pitanju industrija, situacija je nešto lošija, jer vlade evropskih zemalja subvencionišu potrošnju gasa u industriji, ali i tu većina ima skuplji gas nego u Srbiji", tvrdi Bajatović.
Na pitanje zbog čega jedno javno preduzeće, poput Srbijagasa preuzima druge firme, koje nemaju baš nikakve veze sa njegovom osnovnom delatnošću, Bajatović je kazao da su ta, loše privatizovana preduzeća od ranije dugovala skoro 200 miliona evra Srbijagasu.
"Agroživ je potpuno druga priča, jer je to bila delom i politička odluka", rekao je Bajatović.
"Nismo hteli da neko sa strane, poput Perutnine iz Ptuja, za 10 miliona evra uzme 30 odsto domaćeg tržišta pilećeg mesa i Vlada Srbije je donela odluku da Srbijagas kupi Agroživ", objasnio je Bajatović.
Srbijagas je preuzeo Azotaru u Pančevu, Srpsku fabriku stakla iz Paraćina, Agroživ, Informatiku i Metanolsko sirćetni komleks (MSK).
Govoreći o poslovanju "Srbijagasa" u prošloj godini, Bajatović je rekao da, knjigovodstveno gledano, bilans neće biti negativan, jer je "Srbijagas" preuzimanjem nekih od najvećih dužnika "ispeglao" neka potraživanja, ali da to javno preduzeće objektivno "gubi na supstanci".
"Kad se sve svede, realan manjak na supstanci do kraja grejne sezone, mogao bi biti oko 300 miliona evra", naveo je generalni direktor "Srbijagasa".
Tri su generatora gubitaka, rekao je Bajatović i dodao da je jedan od njih nerealna cena gasa za tarifne potrošače, koja bi trebalo da iznosi 38 dinara po kubnom metru, a trenutno košta 31 dinar plus troškovi distribucije i po tom osnovu "Srbijagas" je izgubio oko sto miliona dolara.
"Sa kvalifikovanim kupcima, a to su uglavnom toplane i veliki industrijski potrošači, situacija je bolja, jer je cena gasa realnija, ali oni nam u proseku isporučeni gas plaćaju nakon 300 dana tako da će nas kursne razlike do kraja grejne sezone koštati oko 200 miliona dolara", rekao je on i dodao da se na taj način zapravo vodi socijalna politika.
Treći uzrok gubitaka su troškovi bankarskih kredita, koji su dostigli 47 miliona evra i sada Srbijagas po tom osnovu plaća oko tri miliona evra mesečno.
Govoreći o reviziji poslovanja javnih preduzeća od strane Državne revizorske institucije, Bajatović je istakao da u "Srbijagasu" "nije bilo velikih propusta" i da su, po raznim osnovama, poslovanje tog preduzeća već proveravali poreska policija i brojne inspekcije.
Odgovarajući na pitanje zašto "Srbijagas" još nije povratio 49 odsto vlasništva u zajedničkom rusko-srpskom preduzeću "Jugorosgas", on je rekao da ne može da se postigne dogovor o ceni sa ruskim partnerima.
"Oni su pre tri godine za 24 odsto akcija platili 9,4 miliona evra. Spreman sam da im platim isto toliko, plus cenu kapitala, po osam odsto za svaku godinu, što je ukupno oko 12 miliona evra", naveo je Bajatović i dodao da se Rusi još nisu izjasnili, "ali da veruje da ćemo uspeti i da je to poštena ponuda."
To bi za nas bilo jako bitno, jer je profit "Jugorosgasa" u 2009. bio oko 20 miliona, a prošle godine između 15 i 17 miliona dolara, naglasio je on.
Bajatović je, govoreći o Južnom toku, kazao da je realno da taj gasovod bude završen do 2015, jer je to u interesu i EU i Ruske Federacije.
Bajatović je ukazao na probleme koje "Srbijagas" ima zbog registracije podzemnog skladišta Banatski dvor i naveo da je "Srbijagas" za osam meseci završio potrebne radove na skladištu, a da već 11 meseci ne može da ga uknjiži.
On je naveo da je Srbijagas u Banatski dvor uložio 27 miliona evra, ne čekajući da ruski partner počne da ulaže.
"Nama će veliki problem biti i što su neka gasna polja, kao i neka druga imovina 'Srbijagasa' uknjižena kao imovina NIS-a zato što neki činovnik nije sproveo odluku Vlade iz 2005. i sada ćemo o tome morati da se dogovaramo sa 'Gaspromnjeftom'", naglasio je Bajatović.
(agencije/MONDO)
