Belgija koja je bez vlade 249 dana, danas je izjednačila svetski rekord koji je do sada držao Irak. Predlaže se posredovanje bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija.
Na poziv 30-ak udruženja flamanskih i frankofonih studenata, danas posle podne i uveče biće održani skupovi u glavnim univerzitetskim gradovima u Belgiji na kojima mladi žele da izraze nezadovoljstvo zbog političkog ćorsokaka i da upute, kako objašnjava jedan od organizatora, antiseparatističku i antinacionalističku poruku.
Iračanima je prošle godine trebalo 249 dana da postignu dogovor o podeli vlasti između Kurda, sunita i šiita, a u Belgiji još nema ništa na vidiku, piše danas flamanski dnevnik Het Latste Niuz.
Belgijski kralj Albert Drugi juče je produžio do 1. marta posredničku misiju poverenu Valoncu Didijeu Rendersu u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade, osam meseci od izbora u junu 2010.
Međutim, male su šanse za to i zemlju nastavlja da vodi vlada zadužena da se brine samo o tekućim poslovima, podseća agencija Frans pres.
Jaz je toliko dubok da bi možda trebalo razmisliti o imenovanju neke ličnosti spolja kako bi se približili stavovi, sugerisao je danas u dnevniku Eko profesor prava sa Harvarda Robert Mnukin.
Ovaj američki stručnjak je u tom kontekstu pomenuo bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija koji je posredovao na Kosovu, Namibiji i Severnoj Irskoj.
"Čitav politički sistem je tako napravljen da dva naroda žive bez istinske povezanosti. Može li se zemlja podeliti? Da, to bi moglo da se dogodi u narednih 10 godina", smatra Mnukin.
Brojni bojkoti, kao i poziv suprugama svih parlamentarnih poslanika da uskrate svojim partnerima seksualne odnose, uzalud su upućivani zavađenim strankama.
Za sada, ocenjuje agencija Frans pres, čini se da Belgija ide ka novim izborima, možda u maju, uz mogućnost dalje radikalizacije u zemlji.
Na parlamentarnim izborima u Belgiji 13. juna 2010. pobedile su flamanska separatistička partija N-VA i frankofoni socijalisti. Od tada traju pregovori za formiranje koalicione vlade.
Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika.
Flamanci žele da se frankofonom stanovništvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih.
Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski.
Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav.
(Beta)
Iračanima je prošle godine trebalo 249 dana da postignu dogovor o podeli vlasti između Kurda, sunita i šiita, a u Belgiji još nema ništa na vidiku, piše danas flamanski dnevnik Het Latste Niuz.
Belgijski kralj Albert Drugi juče je produžio do 1. marta posredničku misiju poverenu Valoncu Didijeu Rendersu u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade, osam meseci od izbora u junu 2010.
Međutim, male su šanse za to i zemlju nastavlja da vodi vlada zadužena da se brine samo o tekućim poslovima, podseća agencija Frans pres.
Jaz je toliko dubok da bi možda trebalo razmisliti o imenovanju neke ličnosti spolja kako bi se približili stavovi, sugerisao je danas u dnevniku Eko profesor prava sa Harvarda Robert Mnukin.
Ovaj američki stručnjak je u tom kontekstu pomenuo bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija koji je posredovao na Kosovu, Namibiji i Severnoj Irskoj.
"Čitav politički sistem je tako napravljen da dva naroda žive bez istinske povezanosti. Može li se zemlja podeliti? Da, to bi moglo da se dogodi u narednih 10 godina", smatra Mnukin.
Brojni bojkoti, kao i poziv suprugama svih parlamentarnih poslanika da uskrate svojim partnerima seksualne odnose, uzalud su upućivani zavađenim strankama.
Za sada, ocenjuje agencija Frans pres, čini se da Belgija ide ka novim izborima, možda u maju, uz mogućnost dalje radikalizacije u zemlji.
Na parlamentarnim izborima u Belgiji 13. juna 2010. pobedile su flamanska separatistička partija N-VA i frankofoni socijalisti. Od tada traju pregovori za formiranje koalicione vlade.
Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika.
Flamanci žele da se frankofonom stanovništvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih.
Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski.
Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav.
(Beta)
