Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova predali su danas za predsednika Borisa Tadića kopije 45.000 potpisa podrške peticiji kojom se traži pravično i trajno rešenje stanarskih, imovinskih i drugih stečenih prava Srba iz Hrvatske.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta rekao je ranije Tanjugu da su prošlog novembra Tadiću poslali peticiju s molbom da podrži zahteve, ali da odgovor nisu dobili i zato su se odlučili da predsedniku države dostave potpise kojima su zahtevi osnaženi.
"Ovom akcijom apelujemo na predsednika Tadića i sve relevantne institucije međunarodne zajednice da pomognu u pronalaženju trajnog i sveobuhvatnog rešenja problema izbeglica. Posebno apelujemo na primenu Aneksa G Bečkog sporazuma, koji kaže da izbeglicama moraju biti vraćena sva imovinska i druga stečna i statusna prava", rekao je novinarima Linta.
Linta je najavio da će kopije prikupljenih potpisa, sa molbom za podršku peticiji, biti dostavljeni i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću, predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović, predstavnicima Srba iz Hrvatske čelnicima i institucijama EU, UN i vladama SAD, Rusije, Kine i vodećih evropskih zemalja.
Predsednik Srpske narodne stranke iz Hrvatske Milan Rodić izrazio je podršku zahtevima izbeglih i prognanih Srba i rekao da će kopije potpisa sa peticijoj predati i predsedniku i vladi Hrvatske.
"Hrvatska i Srbija se spremaju za ulazak u Evropsku uniju, ali pre toga mora svakome biti vraćeno ono što je njegovo - od stanova, imovine i kuća, koje treba obnoviti, do prava na rad", rekao je Rodić.
Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja u Srbiji Milojko Budimir je podstio da je zahteve iz peticije podržao predsednik Evropskog parlamenta i da se sada očekuje i podrška predsednika Tadića.
On je podsetio da je imovina izbelih i prognanih Srba iz Hrvatske procenjena na oko 30 milijardi evra i da obeštećenje izubeglica ne treba da košta ništa ni EU ni Hrvatsku, jer oni samo traže da im se vrati ono što im je oduzeto.
Na iste adrese biće polovinom aprila upućene i kopije potpisa prikupljenih u nastavku akcije koja traje do 31. marta.
Peticiju su prihvatila 103 udruženja i u njoj se traži da se Hrvatskoj ne dozvoli potpisivanje ugovora o pristupanju EU dok ne ispoštuje sva prava izbeglih i prognanih Srba.
Srbi iz Hrvatske zahtevaju obnovu imovine uništene u ratu i "terorističkim akcijama" ili pravičnu novčanu naknadu, kao i vraćanje nasilno oduzete i uzurpirane pokretne i nepokretne imovine.
Pored toga, traže da im se vrate stanarska prava ili isplati pravična naknada za nezakonito oduzete stanove, zatim isplatu dinarske i devizne štednje i zaostalih penzija, kao i pravo na rekonvalidaciju radnog staža ostvarenog u bivšoj Republici Srpskoj Krajini.
Oni ne odustaju ni od prava na deonice i akcije ili naknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije, a traže i reviziju presuda za ratne zločine donete u odsustvu okrivljenih i prestanak etnički motivisanih suđenja, kao i završetak ekshumacija i identifikacija nestalih.
(Tanjug)
"Ovom akcijom apelujemo na predsednika Tadića i sve relevantne institucije međunarodne zajednice da pomognu u pronalaženju trajnog i sveobuhvatnog rešenja problema izbeglica. Posebno apelujemo na primenu Aneksa G Bečkog sporazuma, koji kaže da izbeglicama moraju biti vraćena sva imovinska i druga stečna i statusna prava", rekao je novinarima Linta.
Linta je najavio da će kopije prikupljenih potpisa, sa molbom za podršku peticiji, biti dostavljeni i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću, predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović, predstavnicima Srba iz Hrvatske čelnicima i institucijama EU, UN i vladama SAD, Rusije, Kine i vodećih evropskih zemalja.
Predsednik Srpske narodne stranke iz Hrvatske Milan Rodić izrazio je podršku zahtevima izbeglih i prognanih Srba i rekao da će kopije potpisa sa peticijoj predati i predsedniku i vladi Hrvatske.
"Hrvatska i Srbija se spremaju za ulazak u Evropsku uniju, ali pre toga mora svakome biti vraćeno ono što je njegovo - od stanova, imovine i kuća, koje treba obnoviti, do prava na rad", rekao je Rodić.
Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja u Srbiji Milojko Budimir je podstio da je zahteve iz peticije podržao predsednik Evropskog parlamenta i da se sada očekuje i podrška predsednika Tadića.
On je podsetio da je imovina izbelih i prognanih Srba iz Hrvatske procenjena na oko 30 milijardi evra i da obeštećenje izubeglica ne treba da košta ništa ni EU ni Hrvatsku, jer oni samo traže da im se vrati ono što im je oduzeto.
Na iste adrese biće polovinom aprila upućene i kopije potpisa prikupljenih u nastavku akcije koja traje do 31. marta.
Peticiju su prihvatila 103 udruženja i u njoj se traži da se Hrvatskoj ne dozvoli potpisivanje ugovora o pristupanju EU dok ne ispoštuje sva prava izbeglih i prognanih Srba.
Srbi iz Hrvatske zahtevaju obnovu imovine uništene u ratu i "terorističkim akcijama" ili pravičnu novčanu naknadu, kao i vraćanje nasilno oduzete i uzurpirane pokretne i nepokretne imovine.
Pored toga, traže da im se vrate stanarska prava ili isplati pravična naknada za nezakonito oduzete stanove, zatim isplatu dinarske i devizne štednje i zaostalih penzija, kao i pravo na rekonvalidaciju radnog staža ostvarenog u bivšoj Republici Srpskoj Krajini.
Oni ne odustaju ni od prava na deonice i akcije ili naknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije, a traže i reviziju presuda za ratne zločine donete u odsustvu okrivljenih i prestanak etnički motivisanih suđenja, kao i završetak ekshumacija i identifikacija nestalih.
(Tanjug)
