Tema oko kosovskog krvavog skandala dodatak je na "klasičnu" iz susreta sa Haškim tužiocem: kako i gde se traže Mladić i Hadžić. Biće i pitanja srspke strane, oko Sorena Jesena Petersena i istrage UNMIKA, najavljuje Dušan Ignjatović.
Glavne teme razgovora srpskih zvaničnika sa glavnim Haškim tužiocem Seržom Bramercom su uvek iste - potraga za beguncima i svi ostali aspekti saradnje Srbije sa tim tribunalom, izjavio je danas šef vladine Kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović, koji kaže da je siguran da će ovog puta jedna od tema biti i istraga oko trgovine organima na Kosovu.
"U ovom trenutku još se ništa ne zna o sudbini 524 lica čiji se nestanak može pripisati tzv. OVK. Nijedna srpska vlada, ni ova, ni buduće, neće odustati od toga da se do kraja ispita sudbina tih ljudi, jer, bez obzira da li se radilo o Srbima, Albancima ili Romima, svi oni su građani Republike Srbije. Smatramo da svi relevantni faktori, uključujući naravno i Haški tribunal, treba da budu uključeni u rešavanje ovog pitanja", rekao je Ignjatović Tanjugu.
On je, uoči današnjih zvaničnih razgovora Bramerca sa srpskim funkcionerima, kazao da "nismo zadovoljni" Bramercovim odgovorom na naš zahtev da se istraga povodom trgovine organima na Kosovu, pokrene i protiv bišeg čelnika UNMIK-a Sorena Jesena Petersena.
"To će, takođe, biti tema naših razgovora. Mi ne tvrdimo da su Petersen i njegovi zamenici ometali istrage Tribunala, ali smatram da ne bi bilo dobro da optužbe na račun UNMIK-a, koje su izrečene od strane bivseg tuzioca Tribunala i njenog zamenika, kao i navodi iz izvestaja Dika Martija, ostanu neistraženi", naveo je Ignjatović.
Šef vladine Kancelarije kaže da je siguran da će jedna od tema razgovora Bramerca sa Akcionim timom biti i njegove primedbe iznete nedavno u Spoljnopolitičkom odnosu Evropskog parlamenta, a odnosile su se na tehnički aspekt i metode portage za haškim beguncima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
"Siguran sam da će te njegove primedbe biti tema na sastanku sa članovima Akcionog tima, kao što sam siguran i da ovde Bramerc kuca na otvorena vrata. Srbija ima interes da se ovo pitanje reši što je pre moguće i pogrešno je smatrati da Bramerc želi nešto što vlasti u Srbiji ne žele", rekao je Ignjatović.
On je ukazao da je stav Srbije da preostala dvojica begunaca moraju da se suoče sa međunarodnim sudom zbog teskih optužbi koje im se stavljaju na teret.
"U ovom trenutku niko ne moze da kaže da li su oni krivi ili nisu. To može da oceni samo sud nakon sprovedenog postupka, ali su optužbe protiv njih teške i oni moraju da se sa tim optužbama suoče u sudnici", naveo je šef vladine Kancelarije za saradnju sa Tribunalom.
Takođe, istakao je Ignajtović, kada se upućuju kritike našim službama za nedovoljno zalaganje, mora se imati u vidu da su te iste službe privele pravdi veliki broj okrivljenih, kojima se za ratne zločine sudi i u Hagu i u Beogradu.
Ogroman je i napor koje pripadnici službi čine da bi se i tužilastvu i odbranama blagovremeno dostavili dokumenti neophodni za predmete koji su pred Tribunalom u toku, napomenuo je on.
Prema rečima Ignjatovića, najveći broj dokumenata koji su poslati u Hag dostavili su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija.
"Stoga se meni čini da se ne mogu dati jednostavne ocene saradnje. Situacija je mnogo složenija", ukazao je Ignjatović.
On smatra da će ovo biti odlična prlika da Bramerc i članovi Akcionog tima razmene mišljenja oko mogućnosti za unapređenje potrage za Mladićem i Hadžićem.
Mi koji smo zaduženi za ostale aspekte saradnje očekujemo razgovore o tehničkim pitanjima svakodnevne saradnje, naveo je šef vladine kancelarije, dodajući da u tom delu saradnje "zaista nema nikakvih problema".
On je podsetio da se dokumentacija rutinski dostavlja i Tužilaštvu i odbranama okrivljenih.
Svi svedoci za koje je to zatraženo su oslobođeni dužnosti čuvanja tajne, i svi zahtevi za uvide u arhive su odobreni, istakao je Ignjatović.
Upitan koliko je saradnja Srbije sa Hagom značajna za evropske integracija, Ignjatović je rekao da je ona "od velikog značaja" za dalji proces evropskih integracija Srbije i to, kako je rekao, svi znaju.
Samim tim, svaka poseta tužioca Beogradu nosi određenu težinu, rekao je Ignjatović, dodavši da, međuitm, ta saradnja nije vazna samo zbog pristupanja EU.
"Procesuiranje ratnih zločina i saradnja sa Tribunalom su naša i pravna i moralna obaveza, i glavne razloge za istrajavanje u ovome treba videti u potrebi da se suočimo sa onim što nam se svima u regionu dogodilo, kako bismo izbegli da nam se to ikada vise ponovi", naveo je Ignjatović.
Ignjatović je objasnio da je ovo "tehnička poseta" tužioca Bramerca i od "redovnih" se razlikuje po tome što nakon nje neće uslediti izveštaj Savetu bezbednosti UN.
(Tanjug)
"U ovom trenutku još se ništa ne zna o sudbini 524 lica čiji se nestanak može pripisati tzv. OVK. Nijedna srpska vlada, ni ova, ni buduće, neće odustati od toga da se do kraja ispita sudbina tih ljudi, jer, bez obzira da li se radilo o Srbima, Albancima ili Romima, svi oni su građani Republike Srbije. Smatramo da svi relevantni faktori, uključujući naravno i Haški tribunal, treba da budu uključeni u rešavanje ovog pitanja", rekao je Ignjatović Tanjugu.
On je, uoči današnjih zvaničnih razgovora Bramerca sa srpskim funkcionerima, kazao da "nismo zadovoljni" Bramercovim odgovorom na naš zahtev da se istraga povodom trgovine organima na Kosovu, pokrene i protiv bišeg čelnika UNMIK-a Sorena Jesena Petersena.
"To će, takođe, biti tema naših razgovora. Mi ne tvrdimo da su Petersen i njegovi zamenici ometali istrage Tribunala, ali smatram da ne bi bilo dobro da optužbe na račun UNMIK-a, koje su izrečene od strane bivseg tuzioca Tribunala i njenog zamenika, kao i navodi iz izvestaja Dika Martija, ostanu neistraženi", naveo je Ignjatović.
Šef vladine Kancelarije kaže da je siguran da će jedna od tema razgovora Bramerca sa Akcionim timom biti i njegove primedbe iznete nedavno u Spoljnopolitičkom odnosu Evropskog parlamenta, a odnosile su se na tehnički aspekt i metode portage za haškim beguncima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
"Siguran sam da će te njegove primedbe biti tema na sastanku sa članovima Akcionog tima, kao što sam siguran i da ovde Bramerc kuca na otvorena vrata. Srbija ima interes da se ovo pitanje reši što je pre moguće i pogrešno je smatrati da Bramerc želi nešto što vlasti u Srbiji ne žele", rekao je Ignjatović.
On je ukazao da je stav Srbije da preostala dvojica begunaca moraju da se suoče sa međunarodnim sudom zbog teskih optužbi koje im se stavljaju na teret.
"U ovom trenutku niko ne moze da kaže da li su oni krivi ili nisu. To može da oceni samo sud nakon sprovedenog postupka, ali su optužbe protiv njih teške i oni moraju da se sa tim optužbama suoče u sudnici", naveo je šef vladine Kancelarije za saradnju sa Tribunalom.
Takođe, istakao je Ignajtović, kada se upućuju kritike našim službama za nedovoljno zalaganje, mora se imati u vidu da su te iste službe privele pravdi veliki broj okrivljenih, kojima se za ratne zločine sudi i u Hagu i u Beogradu.
Ogroman je i napor koje pripadnici službi čine da bi se i tužilastvu i odbranama blagovremeno dostavili dokumenti neophodni za predmete koji su pred Tribunalom u toku, napomenuo je on.
Prema rečima Ignjatovića, najveći broj dokumenata koji su poslati u Hag dostavili su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija.
"Stoga se meni čini da se ne mogu dati jednostavne ocene saradnje. Situacija je mnogo složenija", ukazao je Ignjatović.
On smatra da će ovo biti odlična prlika da Bramerc i članovi Akcionog tima razmene mišljenja oko mogućnosti za unapređenje potrage za Mladićem i Hadžićem.
Mi koji smo zaduženi za ostale aspekte saradnje očekujemo razgovore o tehničkim pitanjima svakodnevne saradnje, naveo je šef vladine kancelarije, dodajući da u tom delu saradnje "zaista nema nikakvih problema".
On je podsetio da se dokumentacija rutinski dostavlja i Tužilaštvu i odbranama okrivljenih.
Svi svedoci za koje je to zatraženo su oslobođeni dužnosti čuvanja tajne, i svi zahtevi za uvide u arhive su odobreni, istakao je Ignjatović.
Upitan koliko je saradnja Srbije sa Hagom značajna za evropske integracija, Ignjatović je rekao da je ona "od velikog značaja" za dalji proces evropskih integracija Srbije i to, kako je rekao, svi znaju.
Samim tim, svaka poseta tužioca Beogradu nosi određenu težinu, rekao je Ignjatović, dodavši da, međuitm, ta saradnja nije vazna samo zbog pristupanja EU.
"Procesuiranje ratnih zločina i saradnja sa Tribunalom su naša i pravna i moralna obaveza, i glavne razloge za istrajavanje u ovome treba videti u potrebi da se suočimo sa onim što nam se svima u regionu dogodilo, kako bismo izbegli da nam se to ikada vise ponovi", naveo je Ignjatović.
Ignjatović je objasnio da je ovo "tehnička poseta" tužioca Bramerca i od "redovnih" se razlikuje po tome što nakon nje neće uslediti izveštaj Savetu bezbednosti UN.
(Tanjug)
