Snage lojalne libijskom vođi Moameru Gadafiju pokrenule su danas kontranapad na važne gradove u blizini prestonice Tripolija pod kontrolom opozicije. I Al Kaida protiv Gadafija. SAD razmatra mogućnost vojne intervencije.
U mestu Zavijah, 50 kilometara istočno od prestonice, poginulo je 23 ljudi, a 44 povređeno, izvestila je libijska štampa, dok arapska televizija Al Džazira, pozivajući se na izjave očevidaca, prenosi da je tamo poginulo 100 ljudi.
Arapska televizija "Al Džazira" prikazala je snimke policijske stanice u Az-Zavijahu koja gori i oko 20 tela sa rukama vezanima na leđima.
Ta televizija je objavila da se radi o telima policajaca koji su streljani zato što su odbili da pucaju na demonstrante.
Opozicija već drži pod kontrolom veće centre na istoku države, uključujući drugi po veličini grad u zemlji Bengazi, a prema informacijama koje stižu iz Libije, demonstranti su uspeli da zauzmu i zapadne gradove Misrata i Zuara, prenela je agencija Rojters.
Snage lojalne Gadafiju napale su pripadnike antivladine milicije u Misrati, 200 kilometara istočno od Tripolija, a u sukobima u blizini gradskog aerodroma poginulo je nekoliko ljudi.
Francuski ambasador za ljudska prava Fransoa Zimere rekao je agenciji Rojters da bi u sukobima, koji su počeli 15. februara, do sada moglo da bude oko 2.000 mrtvih.
"Pitanje nije da li će Gadafi pasti, već kada i koliko će to odneti ljudkih života. Prema podacima koje za sada imamo, poginulo je više od 1.000 ljudi, možda 2.000 ljudi", rekao je on.
Iz Bele kuće je u međuvremenu saopšteno da će predsednik SAD Barak Obama večeras razgovarati sa liderima Velike Britanije i Francuske Dejvidom Kameronom i Nikolom Sarkozijem o krizi u Libiji.
SAD, kako navodi Rojters, razmatraju sve moguće opcije, uključujući sankcije, pa i vojnu intervenciju.
Bivši ministar pravde Libije Mustafa Muhamed Abud al Dželeil rekao je danas švedskoj štampi da pre očekuje da Gadafi izvrši samoubistvo, kako je to svojevremeno učinio Adolf Hitler, nego da se preda ili da pobegne iz zemlje.
Deo stanovništva koji se suprotstavio Gadafiju i traži njegovu ostavku dobija podršku sve većeg broja vojnika, dok stanovnici Tripolija kažu da su preplašeni Gadafijevim pretnjama i akcijama njegovih lojalnih službi i da zato ne izlaze na ulice, javio je Bi-Bi-Si (BBC).
Opozicija je zauzela i grad Zuara, koji se nalazi oko 120 kilometara zapadno od Tripolija, rekla su agenciji Rojters dva egipatska radnika koji su pobegli u susedni Tunis.
Oni su radili na gradilištu u Zuari i ispričali su da u tom gradu nema ni traga od policije i vojske, već da se on nalazi pod kontrolom "narodnih odbora" naoružanih automatskim oružjem.
"Narod je preuzeo kontrolu. Policijske stanice su spaljene i proteklih dana nisam video ni policiju ni vojsku", rekao je egipatski radnik Ahmed Osman.
Gadafijev sin Seif al-Islam rekao je da je broj poginulih demonstranata preteran i da nisu tačne informacije o bombardovanju libijskih gradova.
Međunarodna federacija za ljudska prava je saopštila da je najmanje 700 ljudi poginulo u Libiji od početka protesta pre više od sedam dana.
Hjuman rajts voč je objavio da broj žrtava iznosi 300, dok je italijanski ministar spoljnjih poslova Franko Fratini izjavio da je informacija o 1.000 poginulih verodostojna, ali da nije potpuna.
Gadafijev rođak i jedan od njegovih najbližih saradnika Ahmed Gadaf al-Dam prebegao je u Kairo, u znak protesta zbog nasilja nad demonstrantima.
Turski brodovi su jutros evakuisali iz Libije 3.000 svojih građana, dok su mnoge zemlje zatražile od Ankare da im pomogne u spasavanju svojih građana.
"To je najveća operacija evakuacije u istoriji Turske", izjavio je ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, prenose lokalni mediji.
Među prispelim putnicima u luku Marmaris, nedaleko od Istanbula, pored turskih državljana, bili su i pripadnici 20 nacionalnosti.
Lokalne vlasti su se unapred organizovale da pruže neophodnu pomoć prispelim punicima.
Kako se ističe u Ankari, od Turske je 21 zemlja zatražila pomoć oko evakuacije svojih građana koji žele da napuste Libiju.
U Libiji je pre nemira živelo i radilo oko 25.000 turskih državljana. Više od 200 firmi, pretežno građevinskih, u toj afričkoj zemlji imaju poslove u vrednosti 15 milijardi dolara.
Evakuacija turskih građana se nastavlja, mada ima i onih koji zasad ne žele da napuste Libiju.
Američki predsednik Barak Obama tražio je ujedinjeni globalni odgovor na "nečuveno" ponašanje libijskog režima koji protiv civila koristi vazduhoplovstvo i teško oružje, dok Evropa razmatra uvođenje sankcija Libiji, a hiljade Libijaca i stranaca u panici napuštaju tu zemlju.
Fratini je tražio zaustavljanje krvoprolića i upozorio na opasnost od "egzodusa biblijskih razmera", budući da bi 300.000 Libijaca moglo da pobegne u Evropu.
Portparol UN je objavio da je oko 5.000 ljudi stiglo na granicu sa Tunisom, a 15.000 na granicu sa Egiptom.
O vremenu "posle Gadafija" javno je prozborio i njegov treći sin Saadi.
Al Kaida je optužila Gadafija da je unajmio plaćenike i naredio bombardovanje demonstranata i apelovala na intelektualce, stručnjake i novinare da podrže libijske građane.
"Osuđujemo krvoproliće i kukavički masakr koji sprovodi ubica nevinih Gadafi nad našim narodom i neonaoružanom muslimanskom braćom koji samo žele da zaustave njegovu represiju, neverništvo, tiraniju i moć", navela je Al Kaida u islamskom Magrebu u saopštenju.
Organizacija je pozvala Libijce da budu uporni i strpljivi i da nastave "borbu i revoluciju i zbace tiranina s vlasti", preneo je AP.
Gadafijev treći sin Saadi izjavio je u telefonskom intervjuu "Fajnenšel tajmsu" da će njegov otac igrati ključnu ulogu u svakom novom režimu koji eventualno bude formiran, što je prvi put da jedan član Gadafijeve porodice govori o postgadafijevom periodu.
"Moj otac će biti veliki otac koji savetuje. Posle ovog pozitivnog zemljotoresa moramo uraditi nešto za Libiju. Moramo dovesti nove snage da upravljaju zemljom", rekao je on.
Moamer Gadafi je, međutim, obećao da će se boriti do poslednjeg daha da bi sačuvao vlast na kojoj se nalazi četiri decenije.
Saadi tvrdi da je 85 odsto Libije "veoma mirno" i da je vojska spremna da interveniše protiv demonstranata u svakom trenutku.
Bivši Gadafijev šef protokola Nuri el-Mismari izjavio je da je došao kraj Gadafija koga, prema njegovim rečima, ne podržava ni pet odsto zemlje.
U trećem libijskom gradu po veličini, Misratu, Gadafijevi lojalisti su juče napali demonstrante mitraljezima i granatama, usmrtivši nekoliko ljudi, tvrde svedoci iz zemlje iz koje se veoma teško komunicira sa svetom.
Zamenik libijskog ministra spoljnjih poslova Kaled Kaim izjavio je da je teroristička organizacija Al Kaida osnovala islamski emirat u Derni, koja se nalazi između Tobruka i Bengazija i da njime upravlja bivši zatvorenik iz Gvantanama.
Međutim, kako je javio AFP, lokalno stanovništvo tvrdi da to nije istina i da libijska vlada time pokušava da uplaši Evropu.
Reagujući na krizu u Libiji, cena nafte u svetu je naglo skočila, tako da je cena barela na njujorškoj berzi premašila sto dolara prvi put od 2008. godine, prenele su agencije.
Objavljivanje diplomatske poruke sa detaljima januarskog sastanka šefa Libijskih investicionih vlasti (LIA) i američkog ambasadora u Tripoliju dolazi u trenucima kada vlasti SAD i EU razmatraju mogućnosti zamrzavanja sredstava libijskih vlade.
Procenjuje se da LIA, koja objedinjuje sve libijske državne fondove koji upravljaju prihodima od nafte i gasa, raspolaže sa sredstvima od oko 70 milijardi dolara uloženih, osim u SAD, i u italijansku banku UniCredit i britansku izdavačku grupu "Pearson", preneo je Rojters.
Direktor LIA Mohamed Lajas rekao je američkom ambasadoru na sastanku 20. januara da fond operiše sa visokom likvidnošću i da nije zabrinut zbog promena na tržištu nafte.
On je upoznao ambasadora da Libija u američkim bankama ima 32 milijarde dolara, većinom u depozitima koji će im omogućiti dobar dugoročni povraćaj.
U depeši se navodi da je Lajas objasnio da nekolicina američkih banaka raspolaže sa po 300 do 500 miliona dolara od LIA fondova i da su primarne investicije LIA u Londonu uložene u banke, stambene i poslovne nekretnine.
Direktor je objasnio da LIA preferira da posluje u Londonu pre nego u SAD zbog olakšica u vođenju poslova i relativno nekomplikovanog poreskog sistema.
Prema depeši, Lajas je rekao da je LIA zainteresovana da privuče više američkih kompanija u Libiju i da veruje da SAD mogu da odigraju veliku ulogu u razvoju proizvodnje nafte u zemlji.
(Tanjug/MONDO)
Arapska televizija "Al Džazira" prikazala je snimke policijske stanice u Az-Zavijahu koja gori i oko 20 tela sa rukama vezanima na leđima.
Ta televizija je objavila da se radi o telima policajaca koji su streljani zato što su odbili da pucaju na demonstrante.
Opozicija već drži pod kontrolom veće centre na istoku države, uključujući drugi po veličini grad u zemlji Bengazi, a prema informacijama koje stižu iz Libije, demonstranti su uspeli da zauzmu i zapadne gradove Misrata i Zuara, prenela je agencija Rojters.
Snage lojalne Gadafiju napale su pripadnike antivladine milicije u Misrati, 200 kilometara istočno od Tripolija, a u sukobima u blizini gradskog aerodroma poginulo je nekoliko ljudi.
Francuski ambasador za ljudska prava Fransoa Zimere rekao je agenciji Rojters da bi u sukobima, koji su počeli 15. februara, do sada moglo da bude oko 2.000 mrtvih.
"Pitanje nije da li će Gadafi pasti, već kada i koliko će to odneti ljudkih života. Prema podacima koje za sada imamo, poginulo je više od 1.000 ljudi, možda 2.000 ljudi", rekao je on.
Iz Bele kuće je u međuvremenu saopšteno da će predsednik SAD Barak Obama večeras razgovarati sa liderima Velike Britanije i Francuske Dejvidom Kameronom i Nikolom Sarkozijem o krizi u Libiji.
SAD, kako navodi Rojters, razmatraju sve moguće opcije, uključujući sankcije, pa i vojnu intervenciju.
Bivši ministar pravde Libije Mustafa Muhamed Abud al Dželeil rekao je danas švedskoj štampi da pre očekuje da Gadafi izvrši samoubistvo, kako je to svojevremeno učinio Adolf Hitler, nego da se preda ili da pobegne iz zemlje.
Deo stanovništva koji se suprotstavio Gadafiju i traži njegovu ostavku dobija podršku sve većeg broja vojnika, dok stanovnici Tripolija kažu da su preplašeni Gadafijevim pretnjama i akcijama njegovih lojalnih službi i da zato ne izlaze na ulice, javio je Bi-Bi-Si (BBC).
Opozicija je zauzela i grad Zuara, koji se nalazi oko 120 kilometara zapadno od Tripolija, rekla su agenciji Rojters dva egipatska radnika koji su pobegli u susedni Tunis.
Oni su radili na gradilištu u Zuari i ispričali su da u tom gradu nema ni traga od policije i vojske, već da se on nalazi pod kontrolom "narodnih odbora" naoružanih automatskim oružjem.
"Narod je preuzeo kontrolu. Policijske stanice su spaljene i proteklih dana nisam video ni policiju ni vojsku", rekao je egipatski radnik Ahmed Osman.
Gadafijev sin Seif al-Islam rekao je da je broj poginulih demonstranata preteran i da nisu tačne informacije o bombardovanju libijskih gradova.
Međunarodna federacija za ljudska prava je saopštila da je najmanje 700 ljudi poginulo u Libiji od početka protesta pre više od sedam dana.
Hjuman rajts voč je objavio da broj žrtava iznosi 300, dok je italijanski ministar spoljnjih poslova Franko Fratini izjavio da je informacija o 1.000 poginulih verodostojna, ali da nije potpuna.
Gadafijev rođak i jedan od njegovih najbližih saradnika Ahmed Gadaf al-Dam prebegao je u Kairo, u znak protesta zbog nasilja nad demonstrantima.
Turski brodovi su jutros evakuisali iz Libije 3.000 svojih građana, dok su mnoge zemlje zatražile od Ankare da im pomogne u spasavanju svojih građana.
"To je najveća operacija evakuacije u istoriji Turske", izjavio je ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, prenose lokalni mediji.
Među prispelim putnicima u luku Marmaris, nedaleko od Istanbula, pored turskih državljana, bili su i pripadnici 20 nacionalnosti.
Lokalne vlasti su se unapred organizovale da pruže neophodnu pomoć prispelim punicima.
Kako se ističe u Ankari, od Turske je 21 zemlja zatražila pomoć oko evakuacije svojih građana koji žele da napuste Libiju.
U Libiji je pre nemira živelo i radilo oko 25.000 turskih državljana. Više od 200 firmi, pretežno građevinskih, u toj afričkoj zemlji imaju poslove u vrednosti 15 milijardi dolara.
Evakuacija turskih građana se nastavlja, mada ima i onih koji zasad ne žele da napuste Libiju.
Američki predsednik Barak Obama tražio je ujedinjeni globalni odgovor na "nečuveno" ponašanje libijskog režima koji protiv civila koristi vazduhoplovstvo i teško oružje, dok Evropa razmatra uvođenje sankcija Libiji, a hiljade Libijaca i stranaca u panici napuštaju tu zemlju.
Fratini je tražio zaustavljanje krvoprolića i upozorio na opasnost od "egzodusa biblijskih razmera", budući da bi 300.000 Libijaca moglo da pobegne u Evropu.
Portparol UN je objavio da je oko 5.000 ljudi stiglo na granicu sa Tunisom, a 15.000 na granicu sa Egiptom.
I Al Kaida protiv Gadafija
Al Kaida islamskog Magreba, severnoafričko krilo te terorističke organizacije, obećala je Libijcima podršku u svrgavanju Gadafija.O vremenu "posle Gadafija" javno je prozborio i njegov treći sin Saadi.
Al Kaida je optužila Gadafija da je unajmio plaćenike i naredio bombardovanje demonstranata i apelovala na intelektualce, stručnjake i novinare da podrže libijske građane.
"Osuđujemo krvoproliće i kukavički masakr koji sprovodi ubica nevinih Gadafi nad našim narodom i neonaoružanom muslimanskom braćom koji samo žele da zaustave njegovu represiju, neverništvo, tiraniju i moć", navela je Al Kaida u islamskom Magrebu u saopštenju.
Organizacija je pozvala Libijce da budu uporni i strpljivi i da nastave "borbu i revoluciju i zbace tiranina s vlasti", preneo je AP.
Gadafijev treći sin Saadi izjavio je u telefonskom intervjuu "Fajnenšel tajmsu" da će njegov otac igrati ključnu ulogu u svakom novom režimu koji eventualno bude formiran, što je prvi put da jedan član Gadafijeve porodice govori o postgadafijevom periodu.
"Moj otac će biti veliki otac koji savetuje. Posle ovog pozitivnog zemljotoresa moramo uraditi nešto za Libiju. Moramo dovesti nove snage da upravljaju zemljom", rekao je on.
Moamer Gadafi je, međutim, obećao da će se boriti do poslednjeg daha da bi sačuvao vlast na kojoj se nalazi četiri decenije.
Saadi tvrdi da je 85 odsto Libije "veoma mirno" i da je vojska spremna da interveniše protiv demonstranata u svakom trenutku.
Bivši Gadafijev šef protokola Nuri el-Mismari izjavio je da je došao kraj Gadafija koga, prema njegovim rečima, ne podržava ni pet odsto zemlje.
U trećem libijskom gradu po veličini, Misratu, Gadafijevi lojalisti su juče napali demonstrante mitraljezima i granatama, usmrtivši nekoliko ljudi, tvrde svedoci iz zemlje iz koje se veoma teško komunicira sa svetom.
Zamenik libijskog ministra spoljnjih poslova Kaled Kaim izjavio je da je teroristička organizacija Al Kaida osnovala islamski emirat u Derni, koja se nalazi između Tobruka i Bengazija i da njime upravlja bivši zatvorenik iz Gvantanama.
Međutim, kako je javio AFP, lokalno stanovništvo tvrdi da to nije istina i da libijska vlada time pokušava da uplaši Evropu.
Reagujući na krizu u Libiji, cena nafte u svetu je naglo skočila, tako da je cena barela na njujorškoj berzi premašila sto dolara prvi put od 2008. godine, prenele su agencije.
Vikiliks: Libija plasirala milijarde dolara u američke banke
Libijski tajni državni fondovi drže 32 milijarde dolara u kešu u nekoliko američkih banaka i imaju primarne investicije u Londonu, proizilazi iz poverljivih diplomatskih depeša do kojih je došao Vikiliks.Objavljivanje diplomatske poruke sa detaljima januarskog sastanka šefa Libijskih investicionih vlasti (LIA) i američkog ambasadora u Tripoliju dolazi u trenucima kada vlasti SAD i EU razmatraju mogućnosti zamrzavanja sredstava libijskih vlade.
Procenjuje se da LIA, koja objedinjuje sve libijske državne fondove koji upravljaju prihodima od nafte i gasa, raspolaže sa sredstvima od oko 70 milijardi dolara uloženih, osim u SAD, i u italijansku banku UniCredit i britansku izdavačku grupu "Pearson", preneo je Rojters.
Direktor LIA Mohamed Lajas rekao je američkom ambasadoru na sastanku 20. januara da fond operiše sa visokom likvidnošću i da nije zabrinut zbog promena na tržištu nafte.
On je upoznao ambasadora da Libija u američkim bankama ima 32 milijarde dolara, većinom u depozitima koji će im omogućiti dobar dugoročni povraćaj.
U depeši se navodi da je Lajas objasnio da nekolicina američkih banaka raspolaže sa po 300 do 500 miliona dolara od LIA fondova i da su primarne investicije LIA u Londonu uložene u banke, stambene i poslovne nekretnine.
Direktor je objasnio da LIA preferira da posluje u Londonu pre nego u SAD zbog olakšica u vođenju poslova i relativno nekomplikovanog poreskog sistema.
Prema depeši, Lajas je rekao da je LIA zainteresovana da privuče više američkih kompanija u Libiju i da veruje da SAD mogu da odigraju veliku ulogu u razvoju proizvodnje nafte u zemlji.
(Tanjug/MONDO)
