U trci za posao pravljenja nove generacije aviona-tankera za vojsku SAD, vredan 35 milijardi dolara, Boing pretekao Erbas.
Američko Ratno vazduhoplovstvo saopštilo je danas da je proizvodnja povrena čikaškoj kompaniji, što je težak udarac za evropskog proizvođača aviona.
Time je okončana decenija prekoatlanskog nadmetanja za posao zamene zastarele flote letećih tankera Ratnog vazduhoplovstva SAD.
Saopštenje Pentagona je iznenađenje jer su vojni analitičari, a i neki kongresmeni, očekivali da će ugovor biti zaključen sa Erbasom koji bi nove avione pravio u davno zatvorenoj vojnoj bazi u Mobilu, SAD.
Boing kaže da će ugovor omogućiti otvaranje 50.000 radnih mesta i da će avioni-tankeri biti građeni u Vašingtonu, Kanzasu i desetini drugih država.
Zamena aviona KC-135 - letećih benzinskih stanica za druge vojne avione - od je ključnog značaja za Oružane snage SAD. Tankerima sada uravlaju piloti koji nisu ni bili rođeni kada su avioni kojima upravljaju isporučeni 1965. godine i koje Pentagon sa mukom održava u ispravnom stanju.
Za 35 milijardi dolara biće napravljeno 179 novih tankera koji omogućavaju lovačkim i drugim ratnim avionima da preleću velike razdaljine bez sletanja radi uzimanja goriva.
Šef Evropskog konzorcijuma za izradu vazduhoplova, vojne i svemirske opreme (EADS, osnivač Erbasa) Luj Galoa izjavio je da je "razočaran i zbunjen" odlukom Pentagona, ali je uveren da taj korak neće ugroziti "put razvoja" evropske grupacije za izradu vazduholova.
"Boing" je ponudio avion-tanker čiju osnovu čini komecijalni avion tipa 767 za najduže linije koji se nalazi u upotrebi od 1982. godine. Nazvan "njudžen tanker" (tanker najnovije generacije) i nešto manji od glavnog konkurenta, avion bi se montirao u Everentu, a oprema će se ugrađivati u pogonu u Vičiti.
"Boing" tvrdi da njegov avion obezbeđuje 10 milijardi dolara ušteda u gorivu u periodu od 40 godina i 15 do 20 odsto niže troškove održavanja u poređenju sa rivalskim avionima. Kompanija je istakla da će ako dobije posao obezbediti radna mesta za 50.000 radnika u SAD i osigurati angažovanje stotine snabdevača u 40 američkih saveznih država.
EADS, pak, preko svoje američke filijale "EADS-Severna Amerika", predložio je modifikovanu verziju modela "erbas A330" za najduže letove, koji se izrađuje u Tuluzu, u blizini Pariza, francuskoj bazi "Erbasa", jednoj od filijala EADS-a. Avion A330 leti od 1993. godine.
Evropska kompanija navela je da njen tanker može da ponese više goriva i tereta i da ima veći dolet od njegovog konkurenta. EADS je naveo da bi dobijanjem posla u SAD otvorio 48.000 novih radnih mesta i da bi se montaža aviona-tankera obavljala u Alabami.
Nadmetanje dva giganta bilo je propraćen skandalima, a biće zapamćeno i po jednom od najvećih i najskupljih lobiranja u Vašingtonu, kao i žestokoj reklamnoj kampanji. Za potrebe reklame "Boing" je potrošio pet miliona dolara, dok je EADS u svoju kampanju uložio oko 1.7 miliona dolara, prenele su agencije.
Najveći preokret bilo je poništavanje odluke iz 2008 kada je posao dobio "Erbasov" tanker, posle "Boingove" žalbe na "procedurale greške."
(agencije/MONDO)
Time je okončana decenija prekoatlanskog nadmetanja za posao zamene zastarele flote letećih tankera Ratnog vazduhoplovstva SAD.
Saopštenje Pentagona je iznenađenje jer su vojni analitičari, a i neki kongresmeni, očekivali da će ugovor biti zaključen sa Erbasom koji bi nove avione pravio u davno zatvorenoj vojnoj bazi u Mobilu, SAD.
Boing kaže da će ugovor omogućiti otvaranje 50.000 radnih mesta i da će avioni-tankeri biti građeni u Vašingtonu, Kanzasu i desetini drugih država.
Zamena aviona KC-135 - letećih benzinskih stanica za druge vojne avione - od je ključnog značaja za Oružane snage SAD. Tankerima sada uravlaju piloti koji nisu ni bili rođeni kada su avioni kojima upravljaju isporučeni 1965. godine i koje Pentagon sa mukom održava u ispravnom stanju.
Za 35 milijardi dolara biće napravljeno 179 novih tankera koji omogućavaju lovačkim i drugim ratnim avionima da preleću velike razdaljine bez sletanja radi uzimanja goriva.
Šef Evropskog konzorcijuma za izradu vazduhoplova, vojne i svemirske opreme (EADS, osnivač Erbasa) Luj Galoa izjavio je da je "razočaran i zbunjen" odlukom Pentagona, ali je uveren da taj korak neće ugroziti "put razvoja" evropske grupacije za izradu vazduholova.
"Boing" je ponudio avion-tanker čiju osnovu čini komecijalni avion tipa 767 za najduže linije koji se nalazi u upotrebi od 1982. godine. Nazvan "njudžen tanker" (tanker najnovije generacije) i nešto manji od glavnog konkurenta, avion bi se montirao u Everentu, a oprema će se ugrađivati u pogonu u Vičiti.
"Boing" tvrdi da njegov avion obezbeđuje 10 milijardi dolara ušteda u gorivu u periodu od 40 godina i 15 do 20 odsto niže troškove održavanja u poređenju sa rivalskim avionima. Kompanija je istakla da će ako dobije posao obezbediti radna mesta za 50.000 radnika u SAD i osigurati angažovanje stotine snabdevača u 40 američkih saveznih država.
EADS, pak, preko svoje američke filijale "EADS-Severna Amerika", predložio je modifikovanu verziju modela "erbas A330" za najduže letove, koji se izrađuje u Tuluzu, u blizini Pariza, francuskoj bazi "Erbasa", jednoj od filijala EADS-a. Avion A330 leti od 1993. godine.
Evropska kompanija navela je da njen tanker može da ponese više goriva i tereta i da ima veći dolet od njegovog konkurenta. EADS je naveo da bi dobijanjem posla u SAD otvorio 48.000 novih radnih mesta i da bi se montaža aviona-tankera obavljala u Alabami.
Nadmetanje dva giganta bilo je propraćen skandalima, a biće zapamćeno i po jednom od najvećih i najskupljih lobiranja u Vašingtonu, kao i žestokoj reklamnoj kampanji. Za potrebe reklame "Boing" je potrošio pet miliona dolara, dok je EADS u svoju kampanju uložio oko 1.7 miliona dolara, prenele su agencije.
Najveći preokret bilo je poništavanje odluke iz 2008 kada je posao dobio "Erbasov" tanker, posle "Boingove" žalbe na "procedurale greške."
(agencije/MONDO)
