Sud BiH ukinuo je danas pritvor hrvatskom državljaninu posle povlačenja optužnice i zahteva za izručenje Tužilaštva Srbije. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine odustalo od krivičnog gonjenja zbog nedostatka dokaza i traljave istrage vojnog tužilaštva.
Hrvatski mediji saopštili su da je Purda iz zatvora u Zenici izišao nešto pre 18 sati, u pratnji svog advokata Josipa Muselimovića i predstavnika hrvatske ambasade u BiH.
Muselimović je Purdu otpratio do Sarajeva, gde se ukrcao u avion hrvatske vlade koji ga je odveo do Osijeka. Purdu je, na Osječkom aerodromu dočekao veći broj saboraca, kao i gradonačelnik Osijeka Krešimir Bubalo, koji je rekao da mu je "profesionalna i ljudska obaveza dočekati Purdu, zbog svega što je propatio".
U Sudu BiH objasnili su da je odluka o obustavi ekstradicionog postupka donesena pošto je Ministarstvo pravde Srbije putem Ministarstva pravde BiH izvestilo Sud BiH da nadležni sud u Srbiji odustaje od zahteva za izručenje Purde.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine odustalo je od krivičnog gonjenja Purde, kao i Danka Maslova i Petra Janjića Tromblona osumnjičenih za ratne zločine u Vukovaru 1991, zbog nedostatka dokaza.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je, obrazlažući razloge za odustajanje od gonjenja Purde, Tanjugu rekao da je istraga u tom predmetu obavljena loše.
S druge strane, kako je naveo Vekarić, imamo dogovor sa tužilaštvima Bosne i Hercegovine i Hrvatske da ubuduće usaglašeno reagujemo na predmete u kojima se radi o državljanima drugih država, jer su delikatni.
"Tako ćemo, na osnovu sporazuma postupati, pre svega, sa Hrvatskom, jer imamo još četiri istrage, koje su u toku. S Bosnom ćemo vrlo brzo potpisati sporazum o ustupanju dokaza, za koji se zalažemo već dve godine", naveo je Vekarić.
Posle odustanka od krivičnog gonjenja, tužilaštvo će obavestiti Ministarstvo pravde, koje će povući zahtev za ekstradiciju Purde Srbiji, podnet 20. januara
Purda je na osnovu srpske poternice zbog umešanosti u ratni zločin u pritvoru u Zenici od 5. januara, kada je uhapšen u BiH.
Štrbac je izjavio Tanjugu da je saglasan sa obrazloženjem srpskog tužilaštva da je istraga pre 20 godina loše vođena i da nije nađeno dovoljno dokaza za dalje krivično gonjenje Purde i još dvojice pripadnika ZNG - Danka Maslova i Petra Janjića zvanog Tromblon.
"Imao sam uvid u spis bivšeg vojnog, a i ovog tužilaštva, i kao sudija krivičar, na osnovu postojećih dokaza, ne bih osudio Purdu ni pre 20 godina, a pogotovo ne sada", kazao je Štrbac.
"Očekujemo da će sada hrvatsko pravosuđe, odnosno tužilaštvo, izvršiti još jednu ozbiljnu reviziju krivičnih predmeta ratnog zločina u svim fazama postupka, uključujući istragu, i kada je reč o optužnicama i pravosnažnim presudama protiv Srba", rekao je Štrbac.
Purda, Maslov i Janjić bili su osumnjičeni da su pucali u trojicu ranjenih vojnika bivše JNA, od kojih su dva ubijena, dok je desetar JNA Boban Gačić podlegao ranama u vukovarskoj bolnici.
Štrbac je objasnio da su trojica osumnjičenih, kao ratni zarobljenici bili u Sabirnom centru Sremska Mitrovica od 18. novembra 1991. do 14. avgusta 1992. godine, kada su razmenjeni.
Podsetivši da je vojno tužilaštvo podnelo zahtev za istragu 26. oktobra 1992, on je ukazao da je prva greška napravljena što osumnjičene pre razmene nije saslušao istražni sudija, jer iskaz pred policijom i priznanje potpisano u zatvoru nemaju istu dokaznu vrednost.
"Istraga je loše sprovedena, a što je neobično, rešenje o istrazi je doneto tek 8. februara 1999. godine", rekao je Štrbac.
Potom je greška načinjena prilikom preuzimanja predmeta 2004. nakon što su ukinuti vojni sudovi, rekao je on, objasnivši da je odmah tada trebalo ući u suštinu predmeta i, pre podizanja međunarodne poternice, utvrditi koliko su osnovani i "jaki" dokazi protiv osumnjičenih.
Posle hapšenja Purde, 5. januara u BiH po poternici srpskog Interpola, saslušano je u Srbiji 13 svedoka, saboraca pokojnog vojnika JNA Gačića, a u Hrvatskoj 31 svedok - saborci osumnjičenih.
"Niko od Purdnih saboraca nije potvrdio optužbe, a niko od preživelih srpskih svedoka nije video šta se dogodilo sa pripadnicima JNA ranjenim u teškim uličnim borbama", kazao je Štrbac.
Podsetivši da osumnjičeni Hrvati i njihovi saborci sada tvrde da su iskaze priznanja dali pod batinama i torturom u zatvoru, Štrbac je kazao da "se nije moglo ni očekivati da neko od njih potvrdi optužbe".
Otud je, kako je naglasio, logična odluka srpskog tužilaštva da obustavi krivično gonjenje protiv trojice osumnjičenih.
Dugogodišnji sudija Okružnog suda u Zadru ukazao je da je "slučaj Purda" veoma važan za sudbinu Srba optuženih, ali i već pravosnažno osuđenih, za ratne zločine u Hrvatskoj.
"Stotine Srba su na listi optuženih ili u zatvoru samo na osnovu priznanja datih u čuvenim logorima koje tamo zovu konačištima za zarobljene, poput zloglasne Lore i Kerestinca", podsetio je Štrbac.
"U tim logorima je bilo mnogo težeg zlostavljanja, nego u sabirnim centrima Srbije", rekao je on, pa su tako "zatočeni u Lori priključivani na indukovanu struju, odsecani su im nosevi i jezici."
"Hrvatska vojna policija, pa i pravoosudni organi iznuđivali su na nezakonit način priznanja od optuženih Srba koji su iskaz, u strahu po sopstveni život, potvrđivali i pred istražnim sudijom.
Često su istražne sudije, samo prepisivale priznanja koje su Srbi davali prilikom pshičkog i fizičkog mučenja", objasnio je Štrbac.
Kao drastičan primer, Štrbac je naveo slučaj Ivice Vuletića, državljanina Srbije koji je osuđen tri puta na po 20 godina robije za zločine u Vukovaru, gde nije ni bio prisutan.
Vuletić je, spasavajući goli život, priznao krivicu, a istražni sudija prepisao ono što mu je hrvatska policija "napakovala".
Na sudu je Vuletić negirao krivicu, ali su sudije uzele kao validnu iznuđenu izjavu iz istrage, pa je za zločin koji nije počinio, odležao 15 godina i pušten na uslovnu slobodu, ispričao je Štrbac.
"Na stotine presuda protiv Srba u Hrvatskoj je doneto na sličan način i na osnovu slabijih dokaza od onih protiv Purde", rekao je on idodao da se dokazi "moraju procenjivati istim aršinima".
(agencije/MONDO)
Muselimović je Purdu otpratio do Sarajeva, gde se ukrcao u avion hrvatske vlade koji ga je odveo do Osijeka. Purdu je, na Osječkom aerodromu dočekao veći broj saboraca, kao i gradonačelnik Osijeka Krešimir Bubalo, koji je rekao da mu je "profesionalna i ljudska obaveza dočekati Purdu, zbog svega što je propatio".
U Sudu BiH objasnili su da je odluka o obustavi ekstradicionog postupka donesena pošto je Ministarstvo pravde Srbije putem Ministarstva pravde BiH izvestilo Sud BiH da nadležni sud u Srbiji odustaje od zahteva za izručenje Purde.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine odustalo je od krivičnog gonjenja Purde, kao i Danka Maslova i Petra Janjića Tromblona osumnjičenih za ratne zločine u Vukovaru 1991, zbog nedostatka dokaza.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je, obrazlažući razloge za odustajanje od gonjenja Purde, Tanjugu rekao da je istraga u tom predmetu obavljena loše.
S druge strane, kako je naveo Vekarić, imamo dogovor sa tužilaštvima Bosne i Hercegovine i Hrvatske da ubuduće usaglašeno reagujemo na predmete u kojima se radi o državljanima drugih država, jer su delikatni.
"Tako ćemo, na osnovu sporazuma postupati, pre svega, sa Hrvatskom, jer imamo još četiri istrage, koje su u toku. S Bosnom ćemo vrlo brzo potpisati sporazum o ustupanju dokaza, za koji se zalažemo već dve godine", naveo je Vekarić.
Posle odustanka od krivičnog gonjenja, tužilaštvo će obavestiti Ministarstvo pravde, koje će povući zahtev za ekstradiciju Purde Srbiji, podnet 20. januara
Purda je na osnovu srpske poternice zbog umešanosti u ratni zločin u pritvoru u Zenici od 5. januara, kada je uhapšen u BiH.
Štrbac: Sa tim dokazima niko ga ne bi osudio
Odustajanje srpskog tužilaštva za ratne zločine od krivičnog gonjenja pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG) logična je i očekivana odluka, izjavio je danas predsednik nevladine organizacije "Veritasa" Savo Štrbac.Štrbac je izjavio Tanjugu da je saglasan sa obrazloženjem srpskog tužilaštva da je istraga pre 20 godina loše vođena i da nije nađeno dovoljno dokaza za dalje krivično gonjenje Purde i još dvojice pripadnika ZNG - Danka Maslova i Petra Janjića zvanog Tromblon.
"Imao sam uvid u spis bivšeg vojnog, a i ovog tužilaštva, i kao sudija krivičar, na osnovu postojećih dokaza, ne bih osudio Purdu ni pre 20 godina, a pogotovo ne sada", kazao je Štrbac.
"Očekujemo da će sada hrvatsko pravosuđe, odnosno tužilaštvo, izvršiti još jednu ozbiljnu reviziju krivičnih predmeta ratnog zločina u svim fazama postupka, uključujući istragu, i kada je reč o optužnicama i pravosnažnim presudama protiv Srba", rekao je Štrbac.
Purda, Maslov i Janjić bili su osumnjičeni da su pucali u trojicu ranjenih vojnika bivše JNA, od kojih su dva ubijena, dok je desetar JNA Boban Gačić podlegao ranama u vukovarskoj bolnici.
Štrbac je objasnio da su trojica osumnjičenih, kao ratni zarobljenici bili u Sabirnom centru Sremska Mitrovica od 18. novembra 1991. do 14. avgusta 1992. godine, kada su razmenjeni.
Podsetivši da je vojno tužilaštvo podnelo zahtev za istragu 26. oktobra 1992, on je ukazao da je prva greška napravljena što osumnjičene pre razmene nije saslušao istražni sudija, jer iskaz pred policijom i priznanje potpisano u zatvoru nemaju istu dokaznu vrednost.
"Istraga je loše sprovedena, a što je neobično, rešenje o istrazi je doneto tek 8. februara 1999. godine", rekao je Štrbac.
Potom je greška načinjena prilikom preuzimanja predmeta 2004. nakon što su ukinuti vojni sudovi, rekao je on, objasnivši da je odmah tada trebalo ući u suštinu predmeta i, pre podizanja međunarodne poternice, utvrditi koliko su osnovani i "jaki" dokazi protiv osumnjičenih.
Posle hapšenja Purde, 5. januara u BiH po poternici srpskog Interpola, saslušano je u Srbiji 13 svedoka, saboraca pokojnog vojnika JNA Gačića, a u Hrvatskoj 31 svedok - saborci osumnjičenih.
"Niko od Purdnih saboraca nije potvrdio optužbe, a niko od preživelih srpskih svedoka nije video šta se dogodilo sa pripadnicima JNA ranjenim u teškim uličnim borbama", kazao je Štrbac.
Podsetivši da osumnjičeni Hrvati i njihovi saborci sada tvrde da su iskaze priznanja dali pod batinama i torturom u zatvoru, Štrbac je kazao da "se nije moglo ni očekivati da neko od njih potvrdi optužbe".
Otud je, kako je naglasio, logična odluka srpskog tužilaštva da obustavi krivično gonjenje protiv trojice osumnjičenih.
Dugogodišnji sudija Okružnog suda u Zadru ukazao je da je "slučaj Purda" veoma važan za sudbinu Srba optuženih, ali i već pravosnažno osuđenih, za ratne zločine u Hrvatskoj.
"Stotine Srba su na listi optuženih ili u zatvoru samo na osnovu priznanja datih u čuvenim logorima koje tamo zovu konačištima za zarobljene, poput zloglasne Lore i Kerestinca", podsetio je Štrbac.
"U tim logorima je bilo mnogo težeg zlostavljanja, nego u sabirnim centrima Srbije", rekao je on, pa su tako "zatočeni u Lori priključivani na indukovanu struju, odsecani su im nosevi i jezici."
"Hrvatska vojna policija, pa i pravoosudni organi iznuđivali su na nezakonit način priznanja od optuženih Srba koji su iskaz, u strahu po sopstveni život, potvrđivali i pred istražnim sudijom.
Često su istražne sudije, samo prepisivale priznanja koje su Srbi davali prilikom pshičkog i fizičkog mučenja", objasnio je Štrbac.
Kao drastičan primer, Štrbac je naveo slučaj Ivice Vuletića, državljanina Srbije koji je osuđen tri puta na po 20 godina robije za zločine u Vukovaru, gde nije ni bio prisutan.
Vuletić je, spasavajući goli život, priznao krivicu, a istražni sudija prepisao ono što mu je hrvatska policija "napakovala".
Na sudu je Vuletić negirao krivicu, ali su sudije uzele kao validnu iznuđenu izjavu iz istrage, pa je za zločin koji nije počinio, odležao 15 godina i pušten na uslovnu slobodu, ispričao je Štrbac.
"Na stotine presuda protiv Srba u Hrvatskoj je doneto na sličan način i na osnovu slabijih dokaza od onih protiv Purde", rekao je on idodao da se dokazi "moraju procenjivati istim aršinima".
(agencije/MONDO)
