Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj zatražio je od Haškog tribunala da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako tvrdi, tokom svog dokaznog postupka nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je zahtevao i da pretresno veće donese odluku da mu bude isplaćena odšteta za "više od osam godina" koje je "bezrazložno" i "bez ikakvog pravnog osnova" proveo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
"Vi niste ništa dokazali van razumne sumnje, osim da me neizmerno mrzite i da hoćete po svaku cenu da me osudite", rekao je Šešelj.
On je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
"Tužilaštvo stalno nastupa s tezom: 'Znamo mi njega - on je takav'. Znate vi mene i ja ne sporim da sam najgori čovek na svetu, ali dokažite mi kakvu to krivicu ja imam i gde sam počinio, podsticao ili planirao zločine", kazao je Šešejl.
Šešelj je tvrdio i da je "isključivo iz političkih razloga" podignuta optužnica i vođen proces protiv njega, ponavljajući da je u svojoj knjizi to potvrdila i bivša glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla).
Pokojnog Zorana Đinđića, nazvao je "mafijaškim i prozapadnim premijerom" koji je Del Ponteovoj, po njenoj knjizi, rekao: "Vodite Šešelja i nemojte ga vraćati".
"Optužnica je trebalo da zvuči lepo u vreme mog hapšenja, a sada se kao bumerang vraća tužilaštvo i pokazuje kojim se metodima služilo", primetio je Šešelj.
Optuženi je tvrdio i da je do suđenja došlo na zahtev SAD, Velike Britanije, NATO i EU koji "ne bi mogli da efikasno sprovedu prikrivenu okupaciju Srbije da sam ja tamo".
Osvrćući se na optužbe, Šešelj je kazao da tužilaštvo "ničim nije dokazalo" da je on "govorom mržnje" "fizički počinio progon"
nesrba u Vukovaru, Malom Zvorniku i Hrtkovcima, 1992. godine.
"Nikada u životu ja nisam tražio da se zarobljenici streljaju, prebijaju ili zlostavljaju...Naprotiv, pozivao sam da se to ne čini", rekao je on.
Negirao je da je u Vukovaru, s jeseni 1992, rekao da "nijedan ustaša ne sme živ izaći iz grada", podsećajući da je svedok koji je to tvrdio proglašen nepouzdanim u procesu "vukovarskoj trojci" pred Tribunalom.
Pozivajući se na presude beogradskog suda, optuženi je tvrdio i da nijedan dobrovoljac SRS nije osuđen za ubistvo hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, koje se i njemu stavlja na teret.
Šešelj je naglasio i da je drugi svedok optužbe "izmislio miting SRS u Malom Zvorniku 1992" na kojem je on, po optužnici, pozvao na progon Muslimana iz susednog Zvornika, neposredno uoči napada na taj grad.
"Miting u Malom Zvorniku bio je 1990, a ne 1992. Na osnovu iskaza jednog svedoka, koji je izmislio miting 1992, tužilaštvo me optužuje za činjenje progona, a nikad se nije potrudilo da proveri tu tvrdnju. Tužilac je to učinio tek kada mu je naložilo pretresno veće i rekao je da nije mogao da nađe dokaze", podvukao je Šešelj.
Kao nedokazane, on je odbacio i optužbe za deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, nazivajući "lažnim" svedoke koji su tvrdili da je u maju 1992. na mitingu u selu pročitao spisak hrvatskih meštana koji moraju otići i rekao da "bi svu decu iz mešovitih brakova trebal pobiti".
"Ja sam na tom mitingu izložio predizborni program SRS. Rekao sam da ćemo, ako dođemo na vlast, ići na razmenu stanovništva, s obzirom da je već 200.000 Srba bilo proterano iz Hrvatske, kao i na razmenu kuća i imovine...Ko je deportovan iz Hrtkovaca? Niko. Ko je prisilno premešten? Niko", tvrdio je Šešelj
Prema njegovim rečima, Hrvati iz Hrtkovaca su razmenili imovinu sa Srbima proteranim iz Hrvatske, pošto su imali priliku da tu imovinu sami obiđu, a to se ne može nazvati ni deportacijom, ni prisilnim premeštanjem.
Šešelj je opovrgavao i da je ikada podsticao svoje pristalice da čine zločine, za šta je, takođe, optuzen.
"Dajte mi jedan moj govor u kojem sam pozivao na činjenje krivičnih dela. Nigde toga nema...Naprotiv, osuđivao sam krivična dela...Govorio sam dobrovoljcima SRS i davao im uputstva kako da postupaju sa zarobljenicima, ženama, deci...Žigosao sam javno i neumoljivo sve za koje sam čuo da su činili krivična dela...I život mi je zbog toga bio u opasnosti", rekao je Šešelj.
Navode optužnice o konkretnim zlodelima - ubistvima, nezakonitom pritvaranju, mučenju, seksualnom zlostavljanju nesrba - lider radikala je odbacivao kao nedokazane, precizirajući da "posle 1. oktobra 1992. godine" on nije imao "nikakva komandna ovlašćenja nad dobrovoljcima SRS".
"Oni su od tog datuma organizovano išli u JNA, a moje je bilo da ih okupljam, obezbedim autobuse i pošaljem ih u Bubanj Potok...Smatrao bih se moralno odgovornim i napustio bih politiku da je tužilaštvo dokazalo da su dobrovoljci SRS igde počinili ijedan zločin, ijedno ubistvo", naznačio je Šešelj.
Svedoci su tokom suđenja, po optuženom, identifikovali "šešeljevce" kao "sve ljude koji nose bradu ili kokarde, a nigde nema dokaza da su to dobrovoljci SRS". "Sve je kao u magli - neko je negde čuo da su bili šešeljevci...Ne može se doneti presuda na osnovu 'rekla-kazala' i još uz razumnu sumnju", kazao je Šešelj.
Šešelj nastavlja izlaganja argumenata u korist svom zahtevu da bude oslobođen posle prve polovine suđenja.
Pretresno veće je optuženom za obrazlaganje zahteva odobirilo tri i po sata.
Tužioci će suprotnim argumentima, na Šešeljev zahtev odgovoriti sutra.
Pretresno veće će odluku o Šešeljevom zahtevu doneti naknadno, kako je nedavno najavio predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, u roku od nekoliko nedelja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
(Beta)
"Vi niste ništa dokazali van razumne sumnje, osim da me neizmerno mrzite i da hoćete po svaku cenu da me osudite", rekao je Šešelj.
On je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
"Tužilaštvo stalno nastupa s tezom: 'Znamo mi njega - on je takav'. Znate vi mene i ja ne sporim da sam najgori čovek na svetu, ali dokažite mi kakvu to krivicu ja imam i gde sam počinio, podsticao ili planirao zločine", kazao je Šešejl.
Šešelj je tvrdio i da je "isključivo iz političkih razloga" podignuta optužnica i vođen proces protiv njega, ponavljajući da je u svojoj knjizi to potvrdila i bivša glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla).
Pokojnog Zorana Đinđića, nazvao je "mafijaškim i prozapadnim premijerom" koji je Del Ponteovoj, po njenoj knjizi, rekao: "Vodite Šešelja i nemojte ga vraćati".
"Optužnica je trebalo da zvuči lepo u vreme mog hapšenja, a sada se kao bumerang vraća tužilaštvo i pokazuje kojim se metodima služilo", primetio je Šešelj.
Optuženi je tvrdio i da je do suđenja došlo na zahtev SAD, Velike Britanije, NATO i EU koji "ne bi mogli da efikasno sprovedu prikrivenu okupaciju Srbije da sam ja tamo".
Osvrćući se na optužbe, Šešelj je kazao da tužilaštvo "ničim nije dokazalo" da je on "govorom mržnje" "fizički počinio progon"
nesrba u Vukovaru, Malom Zvorniku i Hrtkovcima, 1992. godine.
"Nikada u životu ja nisam tražio da se zarobljenici streljaju, prebijaju ili zlostavljaju...Naprotiv, pozivao sam da se to ne čini", rekao je on.
Negirao je da je u Vukovaru, s jeseni 1992, rekao da "nijedan ustaša ne sme živ izaći iz grada", podsećajući da je svedok koji je to tvrdio proglašen nepouzdanim u procesu "vukovarskoj trojci" pred Tribunalom.
Pozivajući se na presude beogradskog suda, optuženi je tvrdio i da nijedan dobrovoljac SRS nije osuđen za ubistvo hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, koje se i njemu stavlja na teret.
Šešelj je naglasio i da je drugi svedok optužbe "izmislio miting SRS u Malom Zvorniku 1992" na kojem je on, po optužnici, pozvao na progon Muslimana iz susednog Zvornika, neposredno uoči napada na taj grad.
"Miting u Malom Zvorniku bio je 1990, a ne 1992. Na osnovu iskaza jednog svedoka, koji je izmislio miting 1992, tužilaštvo me optužuje za činjenje progona, a nikad se nije potrudilo da proveri tu tvrdnju. Tužilac je to učinio tek kada mu je naložilo pretresno veće i rekao je da nije mogao da nađe dokaze", podvukao je Šešelj.
Kao nedokazane, on je odbacio i optužbe za deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, nazivajući "lažnim" svedoke koji su tvrdili da je u maju 1992. na mitingu u selu pročitao spisak hrvatskih meštana koji moraju otići i rekao da "bi svu decu iz mešovitih brakova trebal pobiti".
"Ja sam na tom mitingu izložio predizborni program SRS. Rekao sam da ćemo, ako dođemo na vlast, ići na razmenu stanovništva, s obzirom da je već 200.000 Srba bilo proterano iz Hrvatske, kao i na razmenu kuća i imovine...Ko je deportovan iz Hrtkovaca? Niko. Ko je prisilno premešten? Niko", tvrdio je Šešelj
Prema njegovim rečima, Hrvati iz Hrtkovaca su razmenili imovinu sa Srbima proteranim iz Hrvatske, pošto su imali priliku da tu imovinu sami obiđu, a to se ne može nazvati ni deportacijom, ni prisilnim premeštanjem.
Šešelj je opovrgavao i da je ikada podsticao svoje pristalice da čine zločine, za šta je, takođe, optuzen.
"Dajte mi jedan moj govor u kojem sam pozivao na činjenje krivičnih dela. Nigde toga nema...Naprotiv, osuđivao sam krivična dela...Govorio sam dobrovoljcima SRS i davao im uputstva kako da postupaju sa zarobljenicima, ženama, deci...Žigosao sam javno i neumoljivo sve za koje sam čuo da su činili krivična dela...I život mi je zbog toga bio u opasnosti", rekao je Šešelj.
Navode optužnice o konkretnim zlodelima - ubistvima, nezakonitom pritvaranju, mučenju, seksualnom zlostavljanju nesrba - lider radikala je odbacivao kao nedokazane, precizirajući da "posle 1. oktobra 1992. godine" on nije imao "nikakva komandna ovlašćenja nad dobrovoljcima SRS".
"Oni su od tog datuma organizovano išli u JNA, a moje je bilo da ih okupljam, obezbedim autobuse i pošaljem ih u Bubanj Potok...Smatrao bih se moralno odgovornim i napustio bih politiku da je tužilaštvo dokazalo da su dobrovoljci SRS igde počinili ijedan zločin, ijedno ubistvo", naznačio je Šešelj.
Svedoci su tokom suđenja, po optuženom, identifikovali "šešeljevce" kao "sve ljude koji nose bradu ili kokarde, a nigde nema dokaza da su to dobrovoljci SRS". "Sve je kao u magli - neko je negde čuo da su bili šešeljevci...Ne može se doneti presuda na osnovu 'rekla-kazala' i još uz razumnu sumnju", kazao je Šešelj.
Šešelj nastavlja izlaganja argumenata u korist svom zahtevu da bude oslobođen posle prve polovine suđenja.
Pretresno veće je optuženom za obrazlaganje zahteva odobirilo tri i po sata.
Tužioci će suprotnim argumentima, na Šešeljev zahtev odgovoriti sutra.
Pretresno veće će odluku o Šešeljevom zahtevu doneti naknadno, kako je nedavno najavio predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, u roku od nekoliko nedelja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
(Beta)
