Grob nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ i haškog optuženika Slobodana Miloševića u Požarevcu danas je posetilo nešto više od 100 ljudi, među kojima ministar Milutin Mrkonjić i bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović.
Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić je jedini visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) koji je posetio grob Miloševića, koji je pre pet godina umro od posledica infarkta u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu.
Mrkonjić je novinarima u Požarevcu rekao da je došao na Miloševićev grob kao prijatelj, a ne kao funkcioner SPS-a.
"Neću valjda da pitam koalicione partnere da dođem na grob prijatelju", rekao je Mrkonjić.
On je rekao da je SPS oduvek državotvorna partija i da je to danas.
"Svi (iz vrha SPS-a) su na svojim zadacima. Ivica Dačić je u Turskoj, Slavica Đukić-Dejanović predsedava skupštinom, Žarko Obradović razgovara sa ministrom Hrvatske. Prema tome, nema potrebe praviti oko toga bilo kakve spekulacije", rekao je Mrkonjić.
Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović je u Požarevac došao organizovano sa grupom Miloševićevih poklonika iz Crne Gore.
Nakon obilaska groba, u Požarevačkom Centru za kulturu udruženje "Sloboda" danas je predstavilo knjigu "Takvog ga znam" koja predstavlja zbornik izjava o Slobodanu Miloševiću.
Delegacija Srpske radikalne stranke (SRS) takođe je posetila Miloševićev grub.
Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović, Božidar Delić i članovi Predsedničkog kolegijuma Vjerica Radeta i Dejan Mirović odali su poštu i položili venac na grob Slobodana Miloševića, saopštila je ta stranka.
Predsednik Skupštine Udruženja građana Sloboda Uroš Šuvaković je, u pisanoj izjavi, naveo da je Milošević ušao u istoriju kao čovek koji je započeo suštinske društvene reforme u Srbiji.
"Zapadne sile nisu napadale Srbiju zbog Miloševića, već su ubile Miloševića zato što je branio Srbiju", istakao je Šuvaković.
Lik i delo Slobodana Miloševića, bez obzira na predznak, bez sumnje su obeležili političku sliku Balkana tokom burnih devedesetih godina XX veka.
Od 1989, kada je posle čuvenog govora na Gazimestanu započeo njegov vrtoglavi politički uspon, Milošević je na političkoj sceni Srbije uspeo da pređe put od obožavanja do osporavanja - i svrgavanja posle spornih izbora, na uličnim protestima.
Na međunarodnoj sceni, epitet "ključnog igrača“ i "garanta mira i stabilnosti" je "zaradio“ sredinom devedesetih, da bi ubrzo bio proglašen za "glavnog zlikovca" i postao prvi šef države protiv kojeg je podignuta optužnica pred međunarodnim sudom - u čijem je pritvoru docnije i umro.
Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964.
Iako još od 1963. aktivan u Komunističkoj partiji, a od 1969. i na rukovodećim funkcijama u privredi i bankarstvu, početak pravog uspona Miloševića obeležio je govor na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, na kojoj je 28. juna 1989. prisustvovalo oko milion ljudi.
Na prvim višestranačkim izborima posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. izabran je za predsednika Srbije, a iste godine je - na osnivačkom kongresu SPS-a - izabran za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.
Na čelu stranke je bio do smrti.
Na prevremenim izborima, decembra 1992, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i, po funkciji, član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), novembra 1995. Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je potpisan decembra 1995. u Parizu.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.
Bila je to u istoriji prva optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Luiza Arbur optužila je 22. maja 1999. godine Slobodana Miloševića za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnih zakona i običaja na Kosovu, a dve godine kasnije, novi tužilac Karla del Ponte optužnicu je proširila za ratne zločine učinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.
Uhapšen je 31. marta 2001, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine - tačno 12 godina posle čuvenog Gazimestana.
Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.
Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.
Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem, odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.
Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Sahranjen je u sumrak u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.
Milošević je iza sebe ostavio suprugu Mirjanu Marković, kćerku Mariju i sina Marka.
Marija je, prema svojevremenom pisanju medija, u Crnoj Gori, a supruga Mirjana i sin Marko bili su na poternicama, a i dalje su na nepoznatoj adresi, veruje se u Rusiji.
(agencije/MONDO)
