Danas se navršava osam godina otkako je u dvorištu Vlade Srbije ubijen dr Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke.
Đindić je tog dana u 12,25 časova pogođen metkom iz snajperske puške, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog klana.
Ubrzo posle operacije, preminuo je u Urgentnom centru Srbije. Foto galeriju o Zoranu Đinđiću pogledajte OVDE.
Vlada Srbije je posle vanredne sednice saopštila da je premijer preminuo i da su, na osnovu Ustava Srbije, stvoreni uslovi da se proglasi vanredno stanje, što je učinila vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić.
Atentat na premijera izvršen je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, koja se nalazi u ulici Admirala Geprata 14, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije.
Na premijera je pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija, za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora. ). Tu presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.
I iako su izvršioci ubistva osuđeni, javnost još ne zna političku pozadinu tog monstruoznog čina. Advokat Srđa Popović, koji je podneo krivičnu prijavu u novembru prošle godine protiv lica za koje se sumnja da su umešani u pobunu JSO, nedavno je izjavio da još ne postoji politička volja da se sasluša 10 osoba, među kojima je i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica.
Jučerašnji "Blic" je međutim objavio da se ime predsednika DSS nalazi na spisku imena koje će tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saslušati što je on juče i potvrdio.
Da politička pozadina ubistva mora biti rasvetljena smatra i udovica premijera Ružica Đinđić
"Meni i deci bi bilo važno da imamo odgovor na to pitanje. Prošlo je već osam godina... Ako to bude brže, biće bolje svima nama", rekla je Ružica Đinđić.
Ona nije želela da komentariše pisanje medija o istrazi o pozadini ubistva njenog supruga, navodeći samo da svako ko može da pomogne u rasvetljavanju atentata, treba da bude saslušan i kaže ono što eventualno zna o tome.
Rođen 1952. godine, Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji. Bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.
Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci 1979. godine, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.
On je sa još 12 intelektualaca 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba, pre svega, protiv vlasti Slobodana Miloševića.
U januaru 1994. godine izabran je za predsednika DS, a bio je poslanik te stranke u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.
Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda.
Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Napisao je više naučnih radova, preveo mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.
Đinđić je, nakon što je krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera Srbije, pokrenuo proces ubrzane demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".
"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.
Đinđićeva vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama posle perioda višegodišnje izolacije Srbije.
Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Đinđić je doživljavan kao glavni pokretač reformskih procesa u postpetooktobarskoj Srbiji i kao personifikacija modernog srpskog političara, posle čije smrti 12. marta 2003. je proces evropeizacije izgubio na zamahu.
U trenutku kada je atentat izveden, taj zločin je šokirao čitav svet. Ubistvo premijera osudili su svi stranački lideri, političke i nevladine organizacije, diplomate zemalja članica Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, naglašavajući da su "ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada Miloševićevog režima".
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, a u pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana, a prema nekim procenama oko pola miliona.
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji danas će biti obeležena godišnjica Đinđićeve smrti nizom manifestacija.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u 13 sati održano je finale takmičenja ''Besede u Zoranovu čast'', na kome je pobedila Sanja Milivojević (18) iz Užica.
U finalnom takmičenju učestvovalo je osam besednika, pobednika u kvalifikacijama, a tema ovogodišnjeg takmičenja nosi naziv ''Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio''.
U Prokuplju će biti održan memorijalni turnir u malo fudbalu "Dr Zoran Đinđić". Na turniru će učestvovati 16 ekipa iz 20 odbora Demokratske stranke širom Srbije.
Povodom osam godina od ubistva Đinđića juče je predstavljena druga knjige u okviru izdavanja Sabranih dela Zorana Đinđića: "Jesen dijalektike", a sinoć je Beogradska filharmonija održala koncert posvećen uspomeni na Đinđića.
U utorak, 15. marta u Domu omladine biće svečano otvoren virtuelni muzej Zorana Đinđića.
Najavljeno je da će predsednik Srbije Boris Tadić svečano pustiti u rad sajt www.zorandjindjic.org.
(MONDO/agencije)
