Pomoćnik ministra finansija izrazio je očekivanje da će premijer Rusije Vladimir Putin tokom posete Beogradu dati "zeleno svetlo" za odobravanje ruskog kredita od 800 miliona dolara za projekate srpske železnice.
Zoran Ćirović je za Tanjug rekao da bi po dobijanju Putinove podrške tokom njegove posete 23. marta već početkom aprila mogli da se nastave pregovori o tom aranžmanu podsetivši da novac treba da bude uložen u završetak pruge Valjevo-Loznica, obnovu pruge Beograd - Bar kroz Srbiju i završetak izgradnje Beogradskog železničkog čvora.
"Putinova poseta je velika stvar za Srbiju i realizaciju čitavog niza projekata koje imamo sa Ruskom Federacijom imaće politički i privredno-ekonomski značaj", kazao je on istakavši da će se tom prilikom sigurno razgovarati i o kreditu od 800 miliona dolara.
Ostala su otvorena finansijska pitanja i na sastancima koji će uslediti posle Putinove posete očekuje se da ruska strana bude mnogo preciznija i da se izjasni o ceni kredita, ali i učešću srpskih i ruskih izvođača, navodi Ćirović.
"Bilo je raznih spekulacija u javnosti da se od toga (kredita) odustaje zato što je suviše skup i pošto sam te pregovore vodio od početka reći ću vam da još uvek ne postoji jasna finansijska ponuda, tako da u ovom trenutku ne možemo da razgovaramo o tome da li je kredit skup ili jeftin", istakao je on.
"Neosporno je da će Rusi biti glavni izvođači. Ono što je nama bitno i zašta se borimo jeste da u tim projektima bude što veće učešće domaćih firmi, ali i pitanje avansa", dodao je Ćirović.
Srbija se, kako je rekao, obavezala da će u prvoj polovini 2011. završiti projektno-predračunsku dokumentaciju za predložene projekte i na tome Saobraćajni institut CIP ubrzano radi, uz podršku Železnica Srbije i resornog ministarstva.
"Očekujemo da će pomenuti projekti biti gotovi jedan po jedan i da će čitava projektno-predračunska dokumentacija biti završena u toku prve polovine godine i tom dinamikom ćemo je dostavljati ruskoj strani", kazao je Ćirović.
On je rekao da nije predviđena obaveza Srbije da se kredit povuče odjednom i da još nije razgovarano o tome da li bi povlačenje u delovima poskupelo taj finansijski aranžman.
Pregovore o tom kreditu je, prema rečima Ćirovića, prevenstveno kočio upravo nedostatak dokumentacije, na čemu je ruska strana sve vreme insistirala.
Pomoćnik ministra za finansije je kazao da je su prioriteti napravljeni po stepenu spremnosti projektno-predračunske dokumentacije i da je samim tim izgradnja pruge Valjevo-Loznica prioritet broj jedan, zatim Beogradski železnički čvor odnosno izgradnja drugog koloseka pruge Pančevački most - Pančevo i izgradnja tehničko-putničke stanice Zemun, a tek potom rekonstrukcija pruge Beograd - Bar.
Ćirović je rekao da je ruska strana najviše zabrinuta oko angažovanja velike mehanizacija potrebne za izgradnju železničke infrastrukture.
Za prugu Valjevo - Loznica u dužini od 68, 1 kilometar CIP je uradio projekte za 19 tunela dužine 9.759 metara i projekte za 69 mostova dužine 3.977 metara.
Na toj pruzi, na kojoj su radovi prekinuti 2000. godine, svi tuneli su ili potpuno završeni ili probijeni, a izgrađena je i većina mostova.
Beogradski železnicki čvor rekonstruiše se i gradi više od 50 godina.
Prostor Savskog amfiteatra danas je popunjen železničkim postrojenjima razlicite namene i izgradnjom putnicke stanice Beograd Centar, tehnickih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, a teretni sistem i novi putnički sistem biće stavljeni u funkciju po konceptu čvora.
Kroz čvor prolaze medunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Pruga Beograd - Bar je jednokolosečna pruga za mešovit saobraćaj, koja je izgrađena u periodu od 1952. do 1976. godine, u dužini od 454,8 kilometara, od čega se na teritoriji Srbije 287,4 kilometra.
Zbog vrlo zahtevnih terenskih uslova mnogi od mostova na pruzi Beograd - Bar predstavljaju vrhunska projektantska i građevinska ostvarenja, ističu u CIP - u i navode kao primer most "Malu Rijeku", u dužini od 498 metara, sa najvišim stubovima u Evropi i visinom u odnosu na nivo reke od 200 metara.
Prema Evropskom sporazumu o najvažnijim medunarodnim prugama (AGC), pruga Beograd - Bar, pripada medunarodnoj železničkoj mreži "E" pruga.
(Tanjug)
"Putinova poseta je velika stvar za Srbiju i realizaciju čitavog niza projekata koje imamo sa Ruskom Federacijom imaće politički i privredno-ekonomski značaj", kazao je on istakavši da će se tom prilikom sigurno razgovarati i o kreditu od 800 miliona dolara.
Ostala su otvorena finansijska pitanja i na sastancima koji će uslediti posle Putinove posete očekuje se da ruska strana bude mnogo preciznija i da se izjasni o ceni kredita, ali i učešću srpskih i ruskih izvođača, navodi Ćirović.
"Bilo je raznih spekulacija u javnosti da se od toga (kredita) odustaje zato što je suviše skup i pošto sam te pregovore vodio od početka reći ću vam da još uvek ne postoji jasna finansijska ponuda, tako da u ovom trenutku ne možemo da razgovaramo o tome da li je kredit skup ili jeftin", istakao je on.
"Neosporno je da će Rusi biti glavni izvođači. Ono što je nama bitno i zašta se borimo jeste da u tim projektima bude što veće učešće domaćih firmi, ali i pitanje avansa", dodao je Ćirović.
Srbija se, kako je rekao, obavezala da će u prvoj polovini 2011. završiti projektno-predračunsku dokumentaciju za predložene projekte i na tome Saobraćajni institut CIP ubrzano radi, uz podršku Železnica Srbije i resornog ministarstva.
"Očekujemo da će pomenuti projekti biti gotovi jedan po jedan i da će čitava projektno-predračunska dokumentacija biti završena u toku prve polovine godine i tom dinamikom ćemo je dostavljati ruskoj strani", kazao je Ćirović.
On je rekao da nije predviđena obaveza Srbije da se kredit povuče odjednom i da još nije razgovarano o tome da li bi povlačenje u delovima poskupelo taj finansijski aranžman.
Pregovore o tom kreditu je, prema rečima Ćirovića, prevenstveno kočio upravo nedostatak dokumentacije, na čemu je ruska strana sve vreme insistirala.
Pomoćnik ministra za finansije je kazao da je su prioriteti napravljeni po stepenu spremnosti projektno-predračunske dokumentacije i da je samim tim izgradnja pruge Valjevo-Loznica prioritet broj jedan, zatim Beogradski železnički čvor odnosno izgradnja drugog koloseka pruge Pančevački most - Pančevo i izgradnja tehničko-putničke stanice Zemun, a tek potom rekonstrukcija pruge Beograd - Bar.
Ćirović je rekao da je ruska strana najviše zabrinuta oko angažovanja velike mehanizacija potrebne za izgradnju železničke infrastrukture.
Za prugu Valjevo - Loznica u dužini od 68, 1 kilometar CIP je uradio projekte za 19 tunela dužine 9.759 metara i projekte za 69 mostova dužine 3.977 metara.
Na toj pruzi, na kojoj su radovi prekinuti 2000. godine, svi tuneli su ili potpuno završeni ili probijeni, a izgrađena je i većina mostova.
Beogradski železnicki čvor rekonstruiše se i gradi više od 50 godina.
Prostor Savskog amfiteatra danas je popunjen železničkim postrojenjima razlicite namene i izgradnjom putnicke stanice Beograd Centar, tehnickih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, a teretni sistem i novi putnički sistem biće stavljeni u funkciju po konceptu čvora.
Kroz čvor prolaze medunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Pruga Beograd - Bar je jednokolosečna pruga za mešovit saobraćaj, koja je izgrađena u periodu od 1952. do 1976. godine, u dužini od 454,8 kilometara, od čega se na teritoriji Srbije 287,4 kilometra.
Zbog vrlo zahtevnih terenskih uslova mnogi od mostova na pruzi Beograd - Bar predstavljaju vrhunska projektantska i građevinska ostvarenja, ističu u CIP - u i navode kao primer most "Malu Rijeku", u dužini od 498 metara, sa najvišim stubovima u Evropi i visinom u odnosu na nivo reke od 200 metara.
Prema Evropskom sporazumu o najvažnijim medunarodnim prugama (AGC), pruga Beograd - Bar, pripada medunarodnoj železničkoj mreži "E" pruga.
(Tanjug)
