Deo stručnjaka ne očekuje "černobiljski scenario" od havarije u japanskoj nuklearnoj elektrani, deo se boji katastrofe a ekolozi, pre svih oni u Nemačkoj, koriste priliku da podgreju strah od atomske energije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da je zbog curenja radioaktivnog materijala iz japanske nuklearne centrale Fukušima, rizik po zdravlje ljudi na "prilično niskom nivou", ali da će SZO ponuditi stručnu pomoć ukoliko ona bude neophodna.
"U ovom trenutku je rizik po javno zdravlje verovatno veoma nizak. Razumeli smo da je iz nuklearne centrale oslobođena mala količina radijacije", kazao je portparol SZO Gregori Hartl agenciji Rojters.
pokušavaju da stignu do svih koji ne mogu da se izvuku iz ruševina.
I dok je situacija posle eksplozije u japanskoj nuklearnoj elektrani "Fukušima 1" i dalje alarmantna, stručnjaci imaju podeljena mišljenja da li ona može dostići razmere "Černobilja".
Ruski akademik Jevgenij Velikov, predsednik instituta "Kurčatov", rekao je agenciji Itar-Tas da nema bojazni od incidenta kakav je bio onaj u Černobilju, "jer u japanskom postrojenju nema grafitnog materijala koji bi mogao da gori".
Akademik Velikov je kazao da su, koliko zna, svi reaktori u postrojenju nuklearne elektrane "Fukušima 1" japanske proizvodnje, sa sistemom hlađenja vodom.
Velikov je dodao da ne želi da daje dodatne komentare o ovom slučaju, jer nema dovoljno podataka, navodeći da japanska strana još nije kontaktirala s Rusijom u vezi sa ovom situacijom.
Zamenik direktora ovog ruskog instituta Jaroslav Štrombah je ocenio da se eksplozija u nukleaunoj elektrani u Japanu dogodila zbog pregrevanja reaktora usled nestanka struje, zbog kojeg je nivo vode u rashladnom sistemu opao.
On je dodao da ne očekuje veće ispuštanje radioaktivnih supstanci iz reaktora, kao i da je uveren da će japanska vlada rešiti taj problem.
Sa takvim stavom slažu se i nadležni u Srbiji. Predstavnik JP "Nuklearni objekti Srbije" Jagoš Raičević izjavio je da japanski zvaničnici, posle eksplozije nuklearnoj centrali "Fukušima", drže sve pod kontrolom.
"Nema govora o novom "Černobilju" na japanskom nivou i "generalno je to (incident u nukleranoj centrali) stvar lokalnog karaktera", rekao je Tanjugu Raičević.
Pozivajući se na informacije međunarodnih stručnih zvaničnika i agencija, kao i predstavnika Japana, Raičević je rekao da "nema naznaka da je bilo nekontrolisanog ispuštanja radioaktivnosti, niti je došlo do topljenje jezgrda".
"Ono što je bitno da se zna jeste da do sada nije bilo nekontrolisanog nego kontrolisanog ispuštanja radioaktivnosti u okolinu", rekao je Raičević, dodavši da su bila dva uzroka incidenta - zemljotres i cunami.
"Kako je nuklerana elektrana 'Fukušima' u blizini morske obale, ona, kao i druge elektrane, ima u tom planu i cunami kao jedan od mogućih scenarija", rekao je Raičević, koji je pomoćnik direktora sektora u JP "Nuklearni objekti Srbije".
S druge trane, američki nuklerani stručnjak Džozef Sirinsioni izjavio je danas da je nesreća u japanskoj nuklearnoj centrali jedna od tri najteže u istoriji i da bi mogla nastati potpuna katastrofa ako dođe do potpunog topljenja jezgra reaktora.
Ovo će ostati zabeleženo kao jedan od tri najveća nuklearna incidenta, ako stane na ovome , rekao je Sirinsioni u intervjuu za Si-En-En (CNN).
Ako se nastavi, ako ga ne stave pod kontrolu i ako od delimičnog topljenja jezgra dođe do potpunog topljenja, to će biti potpuna katastrofa , smatra on.
On je zamerio japanskim vlastima što su dale delimične i protivrečne informacije o zbivanjima u nukleatnoj centrali Fukušima.
Veliko neodgovoreno pitanje je da li je došlo do štete na strukturi postrojenja. Jutros smo videli eksploziju. Ima li drugih strukturalnih oštećenja koja bi topljenje mogla učiniti neizbežnim? O tome nemamo nikakvu informaciju od kompanije, a to je ono što nam je potrebno, kazao je on.
Sirinsioni je rekao da prisustvo radioaktivnog cezijuma u atmosferi nagoveštava da se radi o delimičnom topljenju.
Sa umirivanjima japanskih vlasti ne slažu se pojedine ekološke grupe. Nemačka opozicija i ekološke grupe su danas zatražile odustajanje od nuklearne energije, dok jača strahovanje posle jutrošnje eksplozije u jednoj japanskoj nuklearnoj centrali.
Desetine hiljada ljudi formirale su danas lanac na jugozapadu Nemačke, od jedne od najstarijih nemačkih nuklearnih centrala Nekarvsthajm, i Štutgarta, glavnog grada Baden-Virtemberga, gde su za dve nedelje izbori rizični za kancelarku Nemačke Angelu Merkel, čija je vlada produžila rok rada atomki u Nemačkoj.
U danasnjem protestu sa zahtevom za zatvaranje centrale je učestvovalo 60.000 ljudi, izjavio je portparol organizatra Johen Štaj.
Posle različitih medijskih izveštaja o vrsti i mestu incidenta u japanskom nuklearnom kompleksu, vlada Japana je potvrdila da je u nuklearki Tokijske kompanije za električnu energiju odjeknula eksplozija.
Saopšteno je i da su povređena četiri radnika i da je došlo do curenja radioaktivnog materijala, ali da nije oštećen čelični kontejner u kojem se nalazi reaktor.
Prema izveštajima agencija, nivo radijacije izmerene oko pogona u kojem se dogodila eksplozija i nad kojim se video gust dim i plamen, bio je 20 puta viši od normalnog.
Inače, nuklearna nesreća u centrali "Fukušima 1" svrstana je na nivo 4 međunarodne skale za procenu nuklearnih i radioloških nesreća (INES), objavila je japanska Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost.
Značaj problema nastalih na mestu upotrebe nuklearne energije se ocenjuje pomoću te skale od nivoa 0 koji znači da nema anomalija, do nivoa 7 što je najveća nuklearna nesreća.
Nivoom 4 se opisuje nesreća od koje nema značajnog rizika na licu mesta, piše u dokumentima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Termin anomalija se koristi za stepen 1, a termin incident za nivoe 2 i 3.
Nesreća nuklerane centrale na ostrvu Tri milje u SAD, 1979. godine kada je jezgro počelo da se topi, klasifikovana je kao 5 stepen na međunarodnoj skali.
Havarija sovjetske centrale u Černobilu 1986. godine, od koje je poginulo ili umrlo oko 25.000 ljudi i koja je kontaminirala tri četvrtine Evrope, klasifikovana je kao najteža - kao nesreća najvišeg, 7. stepena te skale.
(agencije/MONDO)
"U ovom trenutku je rizik po javno zdravlje verovatno veoma nizak. Razumeli smo da je iz nuklearne centrale oslobođena mala količina radijacije", kazao je portparol SZO Gregori Hartl agenciji Rojters.
pokušavaju da stignu do svih koji ne mogu da se izvuku iz ruševina.
I dok je situacija posle eksplozije u japanskoj nuklearnoj elektrani "Fukušima 1" i dalje alarmantna, stručnjaci imaju podeljena mišljenja da li ona može dostići razmere "Černobilja".
Ruski akademik Jevgenij Velikov, predsednik instituta "Kurčatov", rekao je agenciji Itar-Tas da nema bojazni od incidenta kakav je bio onaj u Černobilju, "jer u japanskom postrojenju nema grafitnog materijala koji bi mogao da gori".
Akademik Velikov je kazao da su, koliko zna, svi reaktori u postrojenju nuklearne elektrane "Fukušima 1" japanske proizvodnje, sa sistemom hlađenja vodom.
Velikov je dodao da ne želi da daje dodatne komentare o ovom slučaju, jer nema dovoljno podataka, navodeći da japanska strana još nije kontaktirala s Rusijom u vezi sa ovom situacijom.
Zamenik direktora ovog ruskog instituta Jaroslav Štrombah je ocenio da se eksplozija u nukleaunoj elektrani u Japanu dogodila zbog pregrevanja reaktora usled nestanka struje, zbog kojeg je nivo vode u rashladnom sistemu opao.
On je dodao da ne očekuje veće ispuštanje radioaktivnih supstanci iz reaktora, kao i da je uveren da će japanska vlada rešiti taj problem.
Sa takvim stavom slažu se i nadležni u Srbiji. Predstavnik JP "Nuklearni objekti Srbije" Jagoš Raičević izjavio je da japanski zvaničnici, posle eksplozije nuklearnoj centrali "Fukušima", drže sve pod kontrolom.
"Nema govora o novom "Černobilju" na japanskom nivou i "generalno je to (incident u nukleranoj centrali) stvar lokalnog karaktera", rekao je Tanjugu Raičević.
Pozivajući se na informacije međunarodnih stručnih zvaničnika i agencija, kao i predstavnika Japana, Raičević je rekao da "nema naznaka da je bilo nekontrolisanog ispuštanja radioaktivnosti, niti je došlo do topljenje jezgrda".
"Ono što je bitno da se zna jeste da do sada nije bilo nekontrolisanog nego kontrolisanog ispuštanja radioaktivnosti u okolinu", rekao je Raičević, dodavši da su bila dva uzroka incidenta - zemljotres i cunami.
"Kako je nuklerana elektrana 'Fukušima' u blizini morske obale, ona, kao i druge elektrane, ima u tom planu i cunami kao jedan od mogućih scenarija", rekao je Raičević, koji je pomoćnik direktora sektora u JP "Nuklearni objekti Srbije".
S druge trane, američki nuklerani stručnjak Džozef Sirinsioni izjavio je danas da je nesreća u japanskoj nuklearnoj centrali jedna od tri najteže u istoriji i da bi mogla nastati potpuna katastrofa ako dođe do potpunog topljenja jezgra reaktora.
Ovo će ostati zabeleženo kao jedan od tri najveća nuklearna incidenta, ako stane na ovome , rekao je Sirinsioni u intervjuu za Si-En-En (CNN).
Ako se nastavi, ako ga ne stave pod kontrolu i ako od delimičnog topljenja jezgra dođe do potpunog topljenja, to će biti potpuna katastrofa , smatra on.
On je zamerio japanskim vlastima što su dale delimične i protivrečne informacije o zbivanjima u nukleatnoj centrali Fukušima.
Veliko neodgovoreno pitanje je da li je došlo do štete na strukturi postrojenja. Jutros smo videli eksploziju. Ima li drugih strukturalnih oštećenja koja bi topljenje mogla učiniti neizbežnim? O tome nemamo nikakvu informaciju od kompanije, a to je ono što nam je potrebno, kazao je on.
Sirinsioni je rekao da prisustvo radioaktivnog cezijuma u atmosferi nagoveštava da se radi o delimičnom topljenju.
Sa umirivanjima japanskih vlasti ne slažu se pojedine ekološke grupe. Nemačka opozicija i ekološke grupe su danas zatražile odustajanje od nuklearne energije, dok jača strahovanje posle jutrošnje eksplozije u jednoj japanskoj nuklearnoj centrali.
Desetine hiljada ljudi formirale su danas lanac na jugozapadu Nemačke, od jedne od najstarijih nemačkih nuklearnih centrala Nekarvsthajm, i Štutgarta, glavnog grada Baden-Virtemberga, gde su za dve nedelje izbori rizični za kancelarku Nemačke Angelu Merkel, čija je vlada produžila rok rada atomki u Nemačkoj.
U danasnjem protestu sa zahtevom za zatvaranje centrale je učestvovalo 60.000 ljudi, izjavio je portparol organizatra Johen Štaj.
Posle različitih medijskih izveštaja o vrsti i mestu incidenta u japanskom nuklearnom kompleksu, vlada Japana je potvrdila da je u nuklearki Tokijske kompanije za električnu energiju odjeknula eksplozija.
Saopšteno je i da su povređena četiri radnika i da je došlo do curenja radioaktivnog materijala, ali da nije oštećen čelični kontejner u kojem se nalazi reaktor.
Prema izveštajima agencija, nivo radijacije izmerene oko pogona u kojem se dogodila eksplozija i nad kojim se video gust dim i plamen, bio je 20 puta viši od normalnog.
Inače, nuklearna nesreća u centrali "Fukušima 1" svrstana je na nivo 4 međunarodne skale za procenu nuklearnih i radioloških nesreća (INES), objavila je japanska Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost.
Značaj problema nastalih na mestu upotrebe nuklearne energije se ocenjuje pomoću te skale od nivoa 0 koji znači da nema anomalija, do nivoa 7 što je najveća nuklearna nesreća.
Nivoom 4 se opisuje nesreća od koje nema značajnog rizika na licu mesta, piše u dokumentima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Termin anomalija se koristi za stepen 1, a termin incident za nivoe 2 i 3.
Nesreća nuklerane centrale na ostrvu Tri milje u SAD, 1979. godine kada je jezgro počelo da se topi, klasifikovana je kao 5 stepen na međunarodnoj skali.
Havarija sovjetske centrale u Černobilu 1986. godine, od koje je poginulo ili umrlo oko 25.000 ljudi i koja je kontaminirala tri četvrtine Evrope, klasifikovana je kao najteža - kao nesreća najvišeg, 7. stepena te skale.
(agencije/MONDO)
