Nemačka je danas odlučila da privremeno zatvori sedam najstarijih, od 17 komercijalnih nuklearnih elektrana. Istovremeno ruski premijer je posetio Belorusiju, gde počinje gradnja nuklearke sa ruskim kreditom i tehnologijom.
Privremeni ključ u bravu je već druga hitna mera u oblasti atomske politike koju nemačka vlada donosi posle zemljotresa u Japanu i teške havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima, koji su toliko prestravili Nemce da je mnogostruko porasla potražnja za Gajgerovim brojačima i za tabletama joda. Rusija je problemu pristupila pragmatičnije, pa je premijer Vladimir Putin potpisivanje ugovora o novoj nuklearnoj elektrani u Belorusiji, sa ruskim kreditom i tehnologjom, ojačao sopstvenim prusustvom.
Kako je u Berlinu posle sastanka sa šefovima vlada saveznih pokrajina u kojima se pomenute atomske centrale nalaze, najavila savezna kancelarka Angela Merkel, odluka se odnosi na postrojenja koja su u rad puštena pre 1980. godine.
Reč je o nuklearnim elektranama Biblis A, Biblis B, Nekarsvesthajm, Brunsbitel, Izar 1, Untervezer i Filipsburg sa ukupnom snagom od oko 7.100 megavata.
Ove nuklearke se nalaze u saveznim pokrajinama Bavarska, Baden-Virtemberg, Hesen, Donja Saksonija i Šlezvig-Holštajn i biće zatvorene na tri meseca.
Toliko traje i juče donet moratorijum na prošle jeseni donetu odluku o produžavanju radnog veka nemačkih nuklearki.
Pre četiri meseca je konzervativno-liberalna vlada kancelarke Merkel, posle dogovora sa velikim energetskim firmama koje nuklearkama upravljaju, donela odluku da atomske centrale smeju da rade do 14 godina duže nego što je predviđalo do tada važeće rešenje.
Ranijom odlukom socijaldemokratsko-zelene vlade kancelara Gerharda Šredera iz 2002. bilo je pak predviđeno da se nuklearke zatvore najkasnije do 2025. godine.
Neuobičajeni potez privremenog isključivanja sedam najstarijih nuklearki sa mreže, kako je najavila kancelarka, biće pravno formulisan kao "državni ukaz iz bezbednosnih razloga".
S obzirom na planirani obim provere bezbednosnih rizika u nuklearkama, najbolje je da se to obavi u vreme kada one ne rade, protumačila je Angela Merkel.
Kancelarka i predsednici vlada saveznih pokrajina u kojima se nalaze nuklearke koje će biti zatvorene, odbacili su prebacivanja opozicije da moratorijum i privremeno zatvaranje najstarijih nuklearki imaju veze sa predstojećim izborima u tri savezne pokrajine i strahom vladajućih stranaka da na njima neće dobro proći.
Socijaldemokratska i zelena opozicija prebacile su prethodno konzervativno-liberalnoj vladi da je moratorijum proglasila samo zbog toga što se približavaju izbori u Saksoniji-Anhalt, Rajnland-Pfalcu i Baden-Virtembergu.
Jer, ukoliko atomska energija postane jedna od ključnih predizbornih tema, to uz sadašnju atomsku politiku savezne vlade, ne bi išlo na ruku vladajućim strankama - hrišćanskim demokratama i liberalima.
Veliki energetski koncerni već su upozorili da bi napuštanje korišćenja atomske energije za Nemačku moglo da ima visoku cenu.
Šef kompanije RWE Jirgen Grosman je u intervjuu za nedeljnik "Cajt" ukazao da nemačko "društvo mora da shvati da u jednoj industrijskoj zemlji ne može tek tako da se odustane od uglja i od atomske energije, ukoliko se želi očuvanje blagostanja i sigurno snabdevanje".
Ministar privrede Rajner Briderle je pak najavio da se, zbog zatvaranja nuklearnih elektrana, ne može isključiti da će u narednom periodu skočiti cena struje.
Belorusi neeć imati tih problema. Premijer Rusije Vladimir Putin boravio je danas u Minsku da bi prisustvovao potpisivanju ugovora o izgradnji nuklearne centrale u Belorusiji koja će biti operativna 2018. godine.
Rusija će graditi nuklearnu elektranu, a 9,4 milijarde dolara koliko će koštati izgradnja centrale sa dva bloka računaće se kao pozajmica Belorusiji.
Lokacija na kojoj će postrojenje biti izgrađeno, nalazi se na granici Belorusije sa Letonijom što je izazvalo zabrinutost u toj baltičkoj zemlji.
Na sastanku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, koji je prenosila televizija, Putin je rekao da će postrojenje biti mnogo sigurnije nego ono u Japanu koje je oštećeno posle snažnog zemljotresa u petak.
Izvoz nuklearne tehnologije je jedan od ključnih prihoda Rusije, a takvi ugovori su potpisani sa nekoliko zemalja poslednjih godina.
(agencije/MONDO)
Kako je u Berlinu posle sastanka sa šefovima vlada saveznih pokrajina u kojima se pomenute atomske centrale nalaze, najavila savezna kancelarka Angela Merkel, odluka se odnosi na postrojenja koja su u rad puštena pre 1980. godine.
Reč je o nuklearnim elektranama Biblis A, Biblis B, Nekarsvesthajm, Brunsbitel, Izar 1, Untervezer i Filipsburg sa ukupnom snagom od oko 7.100 megavata.
Ove nuklearke se nalaze u saveznim pokrajinama Bavarska, Baden-Virtemberg, Hesen, Donja Saksonija i Šlezvig-Holštajn i biće zatvorene na tri meseca.
Toliko traje i juče donet moratorijum na prošle jeseni donetu odluku o produžavanju radnog veka nemačkih nuklearki.
Pre četiri meseca je konzervativno-liberalna vlada kancelarke Merkel, posle dogovora sa velikim energetskim firmama koje nuklearkama upravljaju, donela odluku da atomske centrale smeju da rade do 14 godina duže nego što je predviđalo do tada važeće rešenje.
Ranijom odlukom socijaldemokratsko-zelene vlade kancelara Gerharda Šredera iz 2002. bilo je pak predviđeno da se nuklearke zatvore najkasnije do 2025. godine.
Neuobičajeni potez privremenog isključivanja sedam najstarijih nuklearki sa mreže, kako je najavila kancelarka, biće pravno formulisan kao "državni ukaz iz bezbednosnih razloga".
S obzirom na planirani obim provere bezbednosnih rizika u nuklearkama, najbolje je da se to obavi u vreme kada one ne rade, protumačila je Angela Merkel.
Kancelarka i predsednici vlada saveznih pokrajina u kojima se nalaze nuklearke koje će biti zatvorene, odbacili su prebacivanja opozicije da moratorijum i privremeno zatvaranje najstarijih nuklearki imaju veze sa predstojećim izborima u tri savezne pokrajine i strahom vladajućih stranaka da na njima neće dobro proći.
Socijaldemokratska i zelena opozicija prebacile su prethodno konzervativno-liberalnoj vladi da je moratorijum proglasila samo zbog toga što se približavaju izbori u Saksoniji-Anhalt, Rajnland-Pfalcu i Baden-Virtembergu.
Jer, ukoliko atomska energija postane jedna od ključnih predizbornih tema, to uz sadašnju atomsku politiku savezne vlade, ne bi išlo na ruku vladajućim strankama - hrišćanskim demokratama i liberalima.
Veliki energetski koncerni već su upozorili da bi napuštanje korišćenja atomske energije za Nemačku moglo da ima visoku cenu.
Šef kompanije RWE Jirgen Grosman je u intervjuu za nedeljnik "Cajt" ukazao da nemačko "društvo mora da shvati da u jednoj industrijskoj zemlji ne može tek tako da se odustane od uglja i od atomske energije, ukoliko se želi očuvanje blagostanja i sigurno snabdevanje".
Ministar privrede Rajner Briderle je pak najavio da se, zbog zatvaranja nuklearnih elektrana, ne može isključiti da će u narednom periodu skočiti cena struje.
Belorusi neeć imati tih problema. Premijer Rusije Vladimir Putin boravio je danas u Minsku da bi prisustvovao potpisivanju ugovora o izgradnji nuklearne centrale u Belorusiji koja će biti operativna 2018. godine.
Rusija će graditi nuklearnu elektranu, a 9,4 milijarde dolara koliko će koštati izgradnja centrale sa dva bloka računaće se kao pozajmica Belorusiji.
Lokacija na kojoj će postrojenje biti izgrađeno, nalazi se na granici Belorusije sa Letonijom što je izazvalo zabrinutost u toj baltičkoj zemlji.
Na sastanku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, koji je prenosila televizija, Putin je rekao da će postrojenje biti mnogo sigurnije nego ono u Japanu koje je oštećeno posle snažnog zemljotresa u petak.
Izvoz nuklearne tehnologije je jedan od ključnih prihoda Rusije, a takvi ugovori su potpisani sa nekoliko zemalja poslednjih godina.
(agencije/MONDO)
