Više od hiljadu ljudi odalo je danas počast Letoncima koji su se za vreme Drugog svetskog rata u okviru nemačkih nacističkih jedinica Vafen SS borili protiv sovjetske vojske.
Učesnici godišnjeg marša veterana pevali su patriotske pesme i položili su cveće na Spomeniku slobode u centru Rige, u znak počasti letonskim SS vojnicima, koji su poznati kao legionari.
Njih je pratila mala grupa, uglavnom Rusa, koji su dobacivali da se tom komemoracijom veliča fašizam i diskredituje ogromna žrtva Sovjetskog Saveza u borbi i pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Oni su uzvikivali "sramota" i "ne fašizmu", dok je jedan od njih nosio transparent u obliku svinjske glave na kome je pisalo "fašisti, sećate li se Nirnberga".
Brojni policajci razdvojili su dve strane, te je, prema njihovim rečima, marš prošao bez incidenata.
Učesnici marša veterana, pak, nisu se dali zaplašiti napadima njihovih protivnika.
"Ja sam Letonka i želim da odam počast onima koji su se borili za slobodu naše zemlje", rekla je Inga Branka i dodala da su se svi Letonci koji su se borili u ratu, bez obzira da li su bili nacisti ili komunisti, borili za ponovno uspostavljanje izgubljene nezavisnosti.
Sovjetski Savez je nasilno anektirao Letoniju 1940, potom je na nju 1941. nacistička Nemačka izvršila invaziju, a 1944. je ponovo preuzela Crvena armija.
Letonija je bila deo Sovjetskog Saveza sve do 1991, kada je stekla nezavisnost.
Oko 250.000 Letonaca učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, bilo na strani Nemaca bilo Sovjeta, a u borbama je poginulo oko 150.000 njih.
Oko 80.000 Jevreja, ili oko 90 odsto jevrejske populacije koja je u Letoniji živela pre rata, ubijeno je 1941-42, dve godine pre formiranja letonske jedinice Vafen SS, što prema nekim Letoncima svedoči o tome da ta jedinica nije mogla da ima ulogu u holokaustu.
Nepoznat broj letonskih vojnika, međutim, pre nego što je postao deo Vafen SS jedinice, učestvovao je u ubijanju Jevreja, u okviru snaga najamničke policije.
Današnji marš zabranile su opštinske vlasti, ali ga je Sud u Rigi odobrio.
(Beta)
Njih je pratila mala grupa, uglavnom Rusa, koji su dobacivali da se tom komemoracijom veliča fašizam i diskredituje ogromna žrtva Sovjetskog Saveza u borbi i pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Oni su uzvikivali "sramota" i "ne fašizmu", dok je jedan od njih nosio transparent u obliku svinjske glave na kome je pisalo "fašisti, sećate li se Nirnberga".
Brojni policajci razdvojili su dve strane, te je, prema njihovim rečima, marš prošao bez incidenata.
Učesnici marša veterana, pak, nisu se dali zaplašiti napadima njihovih protivnika.
"Ja sam Letonka i želim da odam počast onima koji su se borili za slobodu naše zemlje", rekla je Inga Branka i dodala da su se svi Letonci koji su se borili u ratu, bez obzira da li su bili nacisti ili komunisti, borili za ponovno uspostavljanje izgubljene nezavisnosti.
Sovjetski Savez je nasilno anektirao Letoniju 1940, potom je na nju 1941. nacistička Nemačka izvršila invaziju, a 1944. je ponovo preuzela Crvena armija.
Letonija je bila deo Sovjetskog Saveza sve do 1991, kada je stekla nezavisnost.
Oko 250.000 Letonaca učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, bilo na strani Nemaca bilo Sovjeta, a u borbama je poginulo oko 150.000 njih.
Oko 80.000 Jevreja, ili oko 90 odsto jevrejske populacije koja je u Letoniji živela pre rata, ubijeno je 1941-42, dve godine pre formiranja letonske jedinice Vafen SS, što prema nekim Letoncima svedoči o tome da ta jedinica nije mogla da ima ulogu u holokaustu.
Nepoznat broj letonskih vojnika, međutim, pre nego što je postao deo Vafen SS jedinice, učestvovao je u ubijanju Jevreja, u okviru snaga najamničke policije.
Današnji marš zabranile su opštinske vlasti, ali ga je Sud u Rigi odobrio.
(Beta)
